ОД Аустро-Угарске окупације до "српске латинице"

ccaterpillar

Legenda
Poruka
56.059
Мало је познато да су хрватску гајевицу 1915. у Србију, буквално на својим бајонетима, праћену неописиво зверским злочинима донели аустроугарски окупатори крајем 1915. године. То је био њен први улазак "на велика врата" у Србију. Окупаторска власт је забранила јавну употребу ћирилице. Фирме на трговачким радњама су морале бити исписане "латиницом" па су и једине београдске окупационе дневне новине, "Beogradske Novine"[3], излазиле "латиницом", на хрватском језику, а слово "ђ" је писано као "gj" (gragjanstvo, dogagjaj, savlagjivanje, uvigjavni...). Ударни део уводника првог броја (15.12.1915) је овако гласио: "... Još krvari tijelo, još pepeo sa glave nije skinut, a evo već se javlja trak milosti i dobrote. Uvigjavni će čitalac razabrati, da je osnutak lista kao zora, koja se ispred dana pomalja. Da je ona veza, koja iz zemle vodi u svijet, a iz svijeta u zemlju i narod, da ga savjetuje i pomaže. U to ime kažemo, da bilo – u dobar čas." Да, ваистину – баш је у јако "добар час било".

Ево неких слика из тог времена:

0050_2.jpg

„Српска латиница“: „Milovoje S. Šaponjić“. Крагујевац 1916.

слика3.jpg

Железничка ст. Аранђеловац за време окупације.
Мађарски, немачки и хрватски (неисправни!) текст.

слика4.jpg

Железничка станица Ваљево и аустро-угарска војска.


слика5.jpg

Окупаторски војници на железничкој станици Љубић.

слика7.jpg

Аустријанци на железничкој станици Бабајић – Љиг.

слика7а.jpg

Иста станица после ослобођења. „Српска латиница“ отишла са окупатором.

Аустроугарски окупатор је био отеран крајем 1918. године, забрана ћирилице је укинута, али латиница је – у мањој или већој мери опстала (једино је "gj" прешло у "đ"). Одмах по ослобођењу (1.11.1918) Београда, Управник града Београда, Коста Ј. Туцаковић је издао следећу наредбу: "Управа града Београда. Свим квартовима и комесаријатима: Непријатељ за време окупације натерао је наше трговце и јавне радње те су на радњама истицали фирме латиницом написане. Наређујем да се ове фирме од данас за пет дана промену, а у року од двадесет дана истакну фирме ћирилицом сходно Закону о радњама. Кварт ће се постарати о извршењу мог наређења, исто објавити и са сваким ко по њему не би поступио – казнити по надлежности."
Како се то од писма које су са собом донео аустро-угарски окупатори дошло, и то крајем XX века до термина "српска латиница", то би наши лингвисти, а и они који сматрају да "српска латиница" постоји, морали да објасне, прво себи, па онда свима нама.
 
Poslednja izmena:
Промена у корист латинице наступила је нагло Новосадским договором 1954. год. У Србији је латиница схваћена као алтернативно писмо, док западно од Дрине то није било тако, већ да свако може да пише својим писмом, што је значило да је у јавном животу тамо била обавезна, тј. по установама се није могло писати ћирилицом. У војсци је већ била само латиница а, такође, и куцаће машине су биле само на латиници.
 
IMG_2101.JPG


1806EB17-9125-426A-9DBD-39C6A0D4FE7A_mw800_mh600_s.jpg

Skupstina1922.jpg


skupstina11.jpg


35308.jpg


28840_savezna.jpg

http://3.***************/_5-rMswaaf4c/SvXdq8QAqnI/AAAAAAAAA4w/dWuy-qcNuX4/s400/101_5119.JPG




Kao što vidimo, iako je Austrija bila okupator u Srbiji, ubrzo po završetku rata, dom Narodne skupštine građen je po uzoru na Bečki parlament - čak do u detalj "Igrali se konji vrani".


Srpska latinica za srpski jezik. :kafa:

I Skupština i latinica još uvek stoje. To ne znači da su Srbi 80 godina bili budale pa im sad treba jedan Zbiljić da ih otrezni, već znači da su Skupština i latinica na srpskom sudu vremena ocenjene pozitivno i kao takve su urasle u srpsko nacionalno biće.
Ma šta mi hteli, točak napretka se kreće dalje. Prilagođeniji opstaju, to je zakon prirode.
 
Poslednja izmena:
слика3.jpg

Железничка ст. Аранђеловац за време окупације.
Мађарски, немачки и хрватски (неисправни!) текст.

bgd1939tb6.jpg


Evo jedan pogled iz аБијона. Dakle, grešilo se i greši se bez obzira na izbor pisma. Uzgred, Hrvati za železničku stanicu kažu kolodvor, što je rđava prevedenica od nemačkog Bahnhof, tako da ne znam odakle ti pomisao da bi latinični tekst mogao biti na nekakvom hrvatskom jeziku. Ma ne znam uopšte odakle ti pomisao da danas postoji hrvatski jezik.

Hoćeš da kažeš da je Aranđelovac u Hrvatskoj? :dontunderstand:
 
Poslednja izmena:
Kao što vidimo, iako je Austrija bila okupator u Srbiji, ubrzo po završetku rata, dom Narodne skupštine građen je po uzoru na Bečki parlament - čak do u detalj "Igrali se konji vrani".
Пошто немаш аргументе, имаш жешће испале... Ево ја ћу да поставим слику Капитол Хила, скупштина више личи на њу него на бечки парламент:

1268760967.JPG


И шта из овога закључујемо? Шта ти је следећи аргумент, да смо сви ми људи, и да имамо по две руке и по две ноге? :hahaha::hahaha::hahaha:

Srpska latinica za srpski jezik.
Донета на аустро-угарским бајонетима и окупационим законима....:whistling:

I Skupština i latinica još uvěk stoje. To ne znači da su Srbi 80 godina bili budale pa im sad trěba jedan Zbiljić da ih otrězni, već znači da su Skupština i latinica na srpskom sudu vrěmena ocěnjene pozitivno i kao takve su urasle u srpsko nacionalno biće. Ma šta mi htěli, točak naprětka se kreće dalje. Prilagođeniji opstaju, to je zakon prirode.
Бла бла, оправдања за незнање, за одсецања од корена, као да слушам босанског муслимана док прича о Турцима.
Ништа не може да промени чињеницу да је Гајева латиница део окупационе стратегије према Србима.

Evo jedan pogled iz аБијона. Dakle, grěšilo se i grěši se bez obzira na izbor pisma. Uzgred, Hrvati za želězničku stanicu kažu kolodvor, što je rđava prěvedenica od němačkog Bahnhof, tako da ne znam odakle ti pomisao da bi latinični tekst mogao biti na někakvom hrvatskom jeziku. Ma ne znam uopšte odakle ti pomisao da danas postoji hrvatski jezik.

Hoćeš da kažeš da je Aranđelovac u Hrvatskoj?

Баш ти је леп "избор писама" и језика на разгледници, мађарски, немачки, и неки искварени хрватски.

Иначе, Хрвати кажу и "željeznička stanica"...

http://www.rabac-labin.com/hr,212,kako-do-nas.aspx

А ти хоћеш да кажеш да су окупатори промовисали "српску латиницу"?

Али ипак идемо у правом смеру, најпре је било да је "српску латиницу" промовисао Вук, тамо сам доказао да је то фалсификат, додуше није било лако, али идемо даље, сад је теза да су аустро-угарски окупатори промовисали "српску латиницу"....:hahaha: :cool::cool:
 
Шеѕдесетих година, кад су у Новом Саду, преконоћ, скинути сви ћирилички натписи улица и стављени латинички, озлојеђени грађани отидоше до градске општине, да затраже објашњење зашто је то учињено у граду са српском већином. Начелник Секретаријата за правне послове који их је примио, и саслушао, одговорио им је: немојте мислити да сам ја то наредио, као Хрват. Тако је одлучио и наредио Председник градске општине Тоза Јовановић, који је, као што знате, Србин.
(Кошутић: Страдање језика ћириличког,1988)
 
Шеѕдесетих година, кад су у Новом Саду, преконоћ, скинути сви ћирилички натписи улица и стављени латинички, озлојеђени грађани отидоше до градске општине, да затраже објашњење зашто је то учињено у граду са српском већином. Начелник Секретаријата за правне послове који их је примио, и саслушао, одговорио им је: немојте мислити да сам ја то наредио, као Хрват. Тако је одлучио и наредио Председник градске општине Тоза Јовановић, који је, као што знате, Србин.
(Кошутић: Страдање језика ћириличког,1988)

Таквих Срба има и данас, сведоци смо да овде час говоре како је латиница пропулзивнија, како с њом идемо у будућност, час како је двоазбучје наша судбина, час је богатство, итд...
Једноставно, то је синдром јањичарства и јањичара, не каже пословица џабе потурица гори од Турчина.
И џабе је таквим људима постављати доказе, указивати на необориве чињенице, истину, они мисле да историја Срба треба да почне од њих.
 
Пошто немаш аргументе, имаш жешће испале... Ево ја ћу да поставим слику Капитол Хила, скупштина више личи на њу него на бечки парламент:

И шта из овога закључујемо? Шта ти је следећи аргумент, да смо сви ми људи, и да имамо по две руке и по две ноге? :hahaha::hahaha::hahaha:
Ma nije to, Miki, tako. Radi se o jednostavnoj činjenici da je projekat Narodne skupštine rađen prema projektu zdanja Bečkog parlamenta.

Prvi elaborat za izgradnju zgradu nove Narodne skupštine izradio je 1891. godine Konstantin Jovanović. A na drugom konkursu, raspisanom 1903. godine od sedam ponuđenih rešenja, kao prvonagrađeni, izabran je projekta Jovana Ilkića, koji se naslanja na Jovanovićev elaborat. Izgradnja skupštine započeta je 1906. i do 1914. godine bili su "završeni i grubi radovi do glavnog venca u opeci". Posle Ilkićevog odlaska iz ministarstva, 1910, "planovi su, kako ističe Nestorović, u izvesnoj meri menjani pod nadzorom arhitekte Dušana Živanovića, inspektora arhitektonskog odeljenja". Pošto su za vreme prvog svetskog rata izgubljeni svi originalni planovi nove je, prema zaostaloj Ilkićevoj skici, izradio njegov sin Pavle. Mlađi Ilkić je, takođe, izradio i enterijer dve velike skupštinske dvorane. Ostatak enterijera zgrade, dizajn prozora i nameštaja i "štuko dekoraciju", izradio je arhitekta Nikolaj Krasnov 1823. godine.

Osnova Narodne skupštine, po planu J. Ilkića, predstavlja, zrelo akademsko rešenje na temeljima bečkog neoklasicizma. Koncepcija "spoljnjeg oblikovanja ima, kako tvrdi Nestorović, izvesnih dodirnih tačaka sa projektom arhitekte Konstantina Jovanovića, kako u obradi centralnog portala tako i u obradi fasade. Centralno kube, koje daje konačni identitet ovoj palati, kod Jovanovića asocira na Bruneleskovu kupolu firentinske katedrale sa klasičnim rešenjem osmougaonog tambura, dok je kod Ilkića, u čijem projektu je zadržano isto rešenje, znatno originalnije i slobodnije kombinovano, u lepim proporcijama, funkcionalno postavljenog iznad ulaznog vestibila. Zato je i celokupna kompozicija Ilkićevog Parlamenta monumentalna, dostojanstvena, mirna i reprezentativna.

***

Za gradnju je izabran prostor u neposrednoj blizini mesta na kome je, čitanjem Hatišerifa 1830. godine, Srbija dobila status kneževine. Arhitekta Jovan Ilkić je 1906. završio projekat, a kralj Petar je 27. avgusta 1907. položio kamen temeljac, čime je zvanično počela gradnja. Radovi su prekinuti 1926. godine, a zgrada je završena 1936. godine i postala Skupština Kraljevine Jugoslavije.

Jovan Ilkić (1857-1917) bio je srpski arhitekta koji je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u poslednjoj četvrtini XIX i početkom XX veka.

Rođen je u trgovačkoj porodici u Zemunu, gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. U Beču je završio realnu gimnaziju, a zatim se upisao na studije arhitekutre kod Teofila Hanzena na Akademiji lepih umetnosti. Diplomirao je 1883. godine. Do avgusta iste godine bio je zaposlen u Hanzenovom birou za građenje Parlamenta u Beču, a zatim je došao u Srbiju, na poziv kralja Milana Obrenovića, da dovrši radove na uređenju Starog dvora. Po dolasku u Srbiju zaposlio se u Ministarstvu građevina gde je radio kao kontraktualni inženjer od 1883. do 1899. godine i kao redovni inženjer od 1900. do 1910. godine. U Mađarsku je otišao 1910. godine i tokom 1911. i 1912. godine radio je na izgradnji kompleksa fabrike Pelman u Budimpešti. U Beograd se vratio 1912. godine. Smatra se da je kao izuzetno plodan graditelj uspeo da ostvari stotinak projekata. Stvarao je u klasičnom i srpskom nacionalnom stilu.

Projektovao je mnoga značajna zdanja u Beogradu: kuću Alekse Krsmanovića na Terazijama 31 (1885), kuću Milana Piroćanca u Francuskoj 7 (oko 1885), kuću Milorada Pavlovića u Kralja Petra 13-15 (oko 1890), Oficirski dom u Kralja Milana 48 (1895, sa Miloradom Ruvidićem), Dom Društva svetog Save u Cara Dušana 13 (1889/90), Narodnu skupštinu (1902-1936), hotel Moskva (1905).

Među značajna Ilkićeva dela u Srbiji spadaju i crkva sv. Trojice u Paraćinu (1894), zgrade Načelstva i Suda u Valjevu (početak XX veka), zvonik i priprata stare crkve sv. Duha u Kragujevcu (1907) i dr.

Jovan Ilkić je bio oženjen Paulinom-Paulom Kneper iz Beča. Imali su petoro dece: sinove Pavla i Đorđa-Đuru i ćerke Angelinu, Jelisavetu-Elu i Jovanku. Njihov sin Pavle bio je, takođe, arhitekta koji dovršio zdanje Narodne skupštine u Beogradu, započeto prema očevom projektu.​

Dakle, dodali su taj element originalnosti - "kupolu firentinske katedrale". :hahaha: :hahaha: :hahaha:

Иначе, Хрвати кажу и "željeznička stanica"...

http://www.rabac-labin.com/hr,212,kako-do-nas.aspx
Kao što rekoh, kolodvor je rđav prevod sa nemačkog (Bahnhof = kolsko dvorište) na srpski, odnosno sa mađarskog prevoda nemačkog (mađarski: palyaudvar) na srpski. Oni koji se sa mnom slažu koriste izraz koji je dominirao u srpskohrvatskom, tamo gde mogu, jer bi im to lektori (jezikoispravitelji) danas prepravili u kolodvor.

Али ипак идемо у правом смеру, најпре је било да је "српску латиницу" промовисао Вук, тамо сам доказао да је то фалсификат, додуше није било лако, али идемо даље, сад је теза да су аустро-угарски окупатори промовисали "српску латиницу"....:hahaha: :cool::cool:

Zar nije U. Hroboatos to dokazao? :eek:

Santa Maria del Fiore, ti voglio tanto bene... perchè sei bella da morire... :whistling:
 
Poslednja izmena:
Međusveto, ima još jedna sitna činjenica, a ta je da je u Austriji/Austro-Ugarskoj živelo dva puta više Srba i makar 10 puta više pismenih Srba nego u Srbiji i latinica je uvek značila pismo pismenosti.

Srpska kultura u 19. veku doalzila je uporavo od Srba austrougarske pa je smešno stavljati Kneževinu/Kraljevinu Srbiju kao merilo srpskosti bilo čega.

Zato je i njihovim potomcima sasvim običajna upotreba latinice.

kf_header111.jpg

http://krajinaforce.com/

... što njih ne čini ništa manje Srbima od tebe niti njihov jezik čini "latiničkim jezikom" kako to implicira nesrećni Košutić (Кошутић: Страдање језика ћириличког,1988).

PS. Dugo nešto nisi citirao Mesića. :roll:
 
Аааахааа, дакле, елаборат, па конкурс, па 7 понуђених решења, па елементи оригиналности, па комисије итд... И то све код нас у нашој држави...
И какве све ово везе има са гајевицом, која је далеко од нас, и од наших институција, а нама наметана огњем и мачем?

Што се ж. станице тиче, вероватно окупатори нису имали добре лекторе, није било довољно Хрвата да покрију сва окупирана подручја, а међу Србима тада (за разлику од ових данас) нису могли да нађу сараднике за латинизацију окупиране Србије.

Не знам шта мења и да је Хроби доказао, не патим ни од какве сујете, ја сам био иницијатор теме и уочио фалсификат, Хроби је показао да је заиста жива енциклопедија, и ја с тим немам проблем, али да сам на твом месту покрио бих се ушима и ћутао, јер си месецима, а можда и годинама пре тога инсистирао на "Вуковом карактеру" српске латинице.
А ти уместо тога настављаш да серендаш овуда...
 
Međusveto, ima još jedna sitna činjenica, a ta je da je u Austriji/Austro-Ugarskoj živělo dva puta više Srba i makar 10 puta više pismenih Srba nego u Srbiji i latinica je uvěk značila pismo pismenosti.
Ајдее, баш писмо писмености? А шта је значила ћирилица, и то одувек? Писмо неписмености?:roll::roll:
Мислим твоја фасцинација латиницом је очигледна, али неке тако субјективне и морам да кажем блентаве оцене би ипак требало да задржиш за себе.


Srpska kultura u 19. věku doalzila je uporavo od Srba austrougarske pa je směšno stavljati Kneževinu/Kraljevinu Srbiju kao měrilo srpskosti bilo čega.

Мени је јасно да је теби Аустро-Угарска мерило свега, али та Аустро-Угарска је била окупатор, није била Аустро-другарска.

Zato je i njihovim potomcima sasvim običajna upotrěba latinice.


http://krajinaforce.com/

... što njih ne čini ništa manje Srbima od tebe niti njihov jezik čini "latiničkim jezikom" kako to implicira nesrěćni Košutić (Кошутић: Страдање језика ћириличког,1988).

PS. Dugo něšto nisi citirao Mesića.

А видим да, пошто смо срушили Аустро-Угарску, сад су ти мерило сајтови које су правили неки из тракторских колона, :sad2: које је снашло то што их је снашло између осталог управо из разлога о којима овде причамо, узели су им писмо, језик, а са њима и један од најбитнијих основа за самобитност и самоодређење. А физичко постојање се може одвијати било где, па и у тракторској колони, или под туђим небом...

P.S.
Помешао си постављаче постова, нисам ја цитирао Кошутића, не знам ни о ком Кошутићу се ради (можда Будимиру Кошутићу), проверићу кад будем имао времена, пажљивије читај, па ћеш и да научиш понешто...:bye:
 
Poslednja izmena:
нисам ја цитирао Кошутића, не знам ни о ком Кошутићу се ради (можда Будимиру Кошутићу), проверићу кад будем имао времена, пажљивије читај, па ћеш и да научиш понешто...:bye:
(Владета Р. Кошутић (професор Београдског универзитета), Страдања језика ћириличког (забрањена књига), Шабац, 1988);
 
Таквих Срба има и данас, сведоци смо да овде час говоре како је латиница пропулзивнија, како с њом идемо у будућност, час како је двоазбучје наша судбина, час је богатство, итд...
Једноставно, то је синдром јањичарства и јањичара, не каже пословица џабе потурица гори од Турчина.
И џабе је таквим људима постављати доказе, указивати на необориве чињенице, истину, они мисле да историја Срба треба да почне од њих.

uzmi ti Drugu knjigu seoba, ima tamo jedan sto je opsednut i samo ponavlja istu pricu 'care Lazo...' itd.

kaze se janicar :whistling:

neoboriva cinjenica je da si ti nacionalista i nemas pojma o lingvistici :rtfm:
 
uzmi ti Drugu knjigu seoba, ima tamo jedan sto je opsednut i samo ponavlja istu pricu 'care Lazo...' itd.

kaze se janicar :whistling:

neoboriva cinjenica je da si ti nacionalista i nemas pojma o lingvistici :rtfm:

Вероватно је довољно то што си је ти написала да би се сматрала необоривом..:hahaha::hahaha:
Е стварно свакакви осете потребу да пишу овде, и да напишу свашта..
 
Budući da nemam nameru da hranim energijske vampire po forumima, ovde ćemo zalepiti Ccaterpillarove bisere od 19. avgusta 2010. u kojima je priznao da se zalaže za progon latinice iz srpskog jezika i izneo svoju "argumentaciju" za to - tek da bude pri ruci:
Ali pitam te po ko zna koji put: zašto je korisno proterati latinicu iz srpskog jezika?

Hoćemo li čuti tvoj prvi argument nakon godinu dana diskusije?

Ваљда да бисмо коначно почели да се понашамо као сви остали европски народи, да почнемо да држимо до себе, до реда, дисциплине, поштовања своје традиције...

Pa je nešto kasnije uobličio "argumentaciju":
Као што рекох, устројавање језика по критерујумима савремене Европе, држање до себе и својих традиционалних вредности, национална дисциплина и хомогеност.
 

Back
Top