ccaterpillar
Legenda
- Poruka
- 56.059
Мало је познато да су хрватску гајевицу 1915. у Србију, буквално на својим бајонетима, праћену неописиво зверским злочинима донели аустроугарски окупатори крајем 1915. године. То је био њен први улазак "на велика врата" у Србију. Окупаторска власт је забранила јавну употребу ћирилице. Фирме на трговачким радњама су морале бити исписане "латиницом" па су и једине београдске окупационе дневне новине, "Beogradske Novine"[3], излазиле "латиницом", на хрватском језику, а слово "ђ" је писано као "gj" (gragjanstvo, dogagjaj, savlagjivanje, uvigjavni...). Ударни део уводника првог броја (15.12.1915) је овако гласио: "... Još krvari tijelo, još pepeo sa glave nije skinut, a evo već se javlja trak milosti i dobrote. Uvigjavni će čitalac razabrati, da je osnutak lista kao zora, koja se ispred dana pomalja. Da je ona veza, koja iz zemle vodi u svijet, a iz svijeta u zemlju i narod, da ga savjetuje i pomaže. U to ime kažemo, da bilo – u dobar čas." Да, ваистину – баш је у јако "добар час било".
Ево неких слика из тог времена:
„Српска латиница“: „Milovoje S. Šaponjić“. Крагујевац 1916.
Железничка ст. Аранђеловац за време окупације.
Мађарски, немачки и хрватски (неисправни!) текст.
Железничка станица Ваљево и аустро-угарска војска.
Окупаторски војници на железничкој станици Љубић.
Аустријанци на железничкој станици Бабајић – Љиг.
Иста станица после ослобођења. „Српска латиница“ отишла са окупатором.
Аустроугарски окупатор је био отеран крајем 1918. године, забрана ћирилице је укинута, али латиница је – у мањој или већој мери опстала (једино је "gj" прешло у "đ"). Одмах по ослобођењу (1.11.1918) Београда, Управник града Београда, Коста Ј. Туцаковић је издао следећу наредбу: "Управа града Београда. Свим квартовима и комесаријатима: Непријатељ за време окупације натерао је наше трговце и јавне радње те су на радњама истицали фирме латиницом написане. Наређујем да се ове фирме од данас за пет дана промену, а у року од двадесет дана истакну фирме ћирилицом сходно Закону о радњама. Кварт ће се постарати о извршењу мог наређења, исто објавити и са сваким ко по њему не би поступио – казнити по надлежности."
Како се то од писма које су са собом донео аустро-угарски окупатори дошло, и то крајем XX века до термина "српска латиница", то би наши лингвисти, а и они који сматрају да "српска латиница" постоји, морали да објасне, прво себи, па онда свима нама.
Ево неких слика из тог времена:

„Српска латиница“: „Milovoje S. Šaponjić“. Крагујевац 1916.

Железничка ст. Аранђеловац за време окупације.
Мађарски, немачки и хрватски (неисправни!) текст.

Железничка станица Ваљево и аустро-угарска војска.

Окупаторски војници на железничкој станици Љубић.

Аустријанци на железничкој станици Бабајић – Љиг.

Иста станица после ослобођења. „Српска латиница“ отишла са окупатором.
Аустроугарски окупатор је био отеран крајем 1918. године, забрана ћирилице је укинута, али латиница је – у мањој или већој мери опстала (једино је "gj" прешло у "đ"). Одмах по ослобођењу (1.11.1918) Београда, Управник града Београда, Коста Ј. Туцаковић је издао следећу наредбу: "Управа града Београда. Свим квартовима и комесаријатима: Непријатељ за време окупације натерао је наше трговце и јавне радње те су на радњама истицали фирме латиницом написане. Наређујем да се ове фирме од данас за пет дана промену, а у року од двадесет дана истакну фирме ћирилицом сходно Закону о радњама. Кварт ће се постарати о извршењу мог наређења, исто објавити и са сваким ко по њему не би поступио – казнити по надлежности."
Како се то од писма које су са собом донео аустро-угарски окупатори дошло, и то крајем XX века до термина "српска латиница", то би наши лингвисти, а и они који сматрају да "српска латиница" постоји, морали да објасне, прво себи, па онда свима нама.
Poslednja izmena: