Ako bih sve nepravde sto mi ljudi nanose
na pesku ispisivala,
(jer jedna stara prica kaze da se tako brze zaborave
jer, kaze, vetar ih oduva zajedno s peskom ) -
trebalo bi mi more peska za more nepravdi...
Ali,kaze ta stara prica, da sva lepa dela koja mi neko ucini
u kamenu uklesujem, da bi vecno zivela i podsecala me.
Jer kamen je vecit i tesko ga vetar pokrece
a ako ga neki veliki talas u more odvuce,
i moj zapis ce nestati u moru, ali, nikad s kamena.
Samo, mnogo je malo takvog kamenja
mozda je zato toliko dragoceno?!
Gde da svrstam one sto istinu od lazi ne razdvajaju
a prave se kako ostru granicu izmedju to dvoje podvlace,
pa me na onog napuljskog nesrecnog plemica podsecaju
sto 14. puta na dvoboj idjase, braneci svoje misljenje
da je Dante veci pesnik od Ariosta
a kad u poslednjem bi smrtno ranjen, priznade
da nikad nijednog nije procitao?!
Mozda bi najbolje ocekivati neocekivano
da bi ga ucinili ocekivanim,
pa bi onda uvek znali da nema neocekivanog?
Ko bi se mogao snaci u svemu ovome,
i je li sve bas toliko nerazumljivo koliko izgleda?
Mozda ja nisam ona Beatriche, ali ni oni nisu onaj Dante
sto je u Pakao zalutao, pa sve krugove prosao
i iz devetog izasao pravo u Cistiliste pa u Raj (zemaljski)!
Oni se vec u prvom izgubili, njima ce retko ko ruku pruziti
mozda oni slicni njima (slican se slicnom raduje)
pa vecno lutaju kroz pakao svojih dusa
ogrezlih u lazima i prevarama, nepravdama i zlobi.
(Biljana)
na pesku ispisivala,
(jer jedna stara prica kaze da se tako brze zaborave
jer, kaze, vetar ih oduva zajedno s peskom ) -
trebalo bi mi more peska za more nepravdi...
Ali,kaze ta stara prica, da sva lepa dela koja mi neko ucini
u kamenu uklesujem, da bi vecno zivela i podsecala me.
Jer kamen je vecit i tesko ga vetar pokrece
a ako ga neki veliki talas u more odvuce,
i moj zapis ce nestati u moru, ali, nikad s kamena.
Samo, mnogo je malo takvog kamenja
mozda je zato toliko dragoceno?!
Gde da svrstam one sto istinu od lazi ne razdvajaju
a prave se kako ostru granicu izmedju to dvoje podvlace,
pa me na onog napuljskog nesrecnog plemica podsecaju
sto 14. puta na dvoboj idjase, braneci svoje misljenje
da je Dante veci pesnik od Ariosta
a kad u poslednjem bi smrtno ranjen, priznade
da nikad nijednog nije procitao?!
Mozda bi najbolje ocekivati neocekivano
da bi ga ucinili ocekivanim,
pa bi onda uvek znali da nema neocekivanog?
Ko bi se mogao snaci u svemu ovome,
i je li sve bas toliko nerazumljivo koliko izgleda?
Mozda ja nisam ona Beatriche, ali ni oni nisu onaj Dante
sto je u Pakao zalutao, pa sve krugove prosao
i iz devetog izasao pravo u Cistiliste pa u Raj (zemaljski)!
Oni se vec u prvom izgubili, njima ce retko ko ruku pruziti
mozda oni slicni njima (slican se slicnom raduje)
pa vecno lutaju kroz pakao svojih dusa
ogrezlih u lazima i prevarama, nepravdama i zlobi.
(Biljana)
