ОЧЕ БЛАГОСЛОВИ

Брате, говори речи Господње

народу овом тврдовратом,

макар био човек спора језика;

Ти удиши, а ми ћемо издисати...

Говори, док још није касно,

док се бездан под нама отворио није.

Прах смо и у прах нестајемо,

живели нисмо – од душе се растајемо.

Свештениче, што ноге ти букагијом сапеше,

и ране гвожђем нанеше,

вапи за народ мој у суноврату,

што месо своје зубима кида,

до наготе се пред крвником скида...

Заклињем те,

ради костију твојих што Духом те жаре,

отвори уста своја – Господ да загрми!

Да ветром силним гумно своје развеје,

стрњику спали и жито овеје,

своје - именом да позове,

да не стењу више и не дозивају,

ко жена на умору што посмрче рађа,

да душе своје раскују и воде се живе напију.