očaj

Slatka kao šećer:
Svest nije nezavisna od situacije. Realno, odredjen dogadjaj dovede do odredjenog stanja svesti. U suprotnom je-uobrazilja.


Meni je jos mucnije bilo kad sam procitala sta su njoj uradile komunisticke vlasti-nasilno oduzimanje dokumentacije, i nemogucnost da poveze porodice sa spasenim malisanima. I nervni slomovi kao posledica svega toga.
Sto rece njen unuk...citav svet zna za Oskara Shindlera koji je spasao nesto vise od 1000 ljudi (Jevreja), a malo ko zna za Dianu koja je spasila preko 10 000 (srpske) dece.
Kliknite za proširenje...

Goli Otok zbog onoga sto su radili ljudima koji su tamo bili.

Ne ponovilo se nikada nikome.
 
Ocaj je osecaj nemoci!

Bila par godina u takvom stanju,
nadala se da ce se resiti, ali nije,
dok nisam sama skupila snage i krenula dalje.

Ocaj je tek stepenik ka dole.
Nikad se ne treba zadrzavati na njemu,
misliti o njemu, vec hrabro se okrenuti i
svi silama vratiti na staro...
Jer ako mu se prepustis... svasta moze da se desi
 
Mali čičak:
Ocaj je osecaj nemoci!

Bila par godina u takvom stanju,
nadala se da ce se resiti, ali nije,
dok nisam sama skupila snage i krenula dalje.

Ocaj je tek stepenik ka dole.
Nikad se ne treba zadrzavati na njemu,
misliti o njemu, vec hrabro se okrenuti i
svi silama vratiti na staro...
Jer ako mu se prepustis... svasta moze da se desi
Kliknite za proširenje...

ne mora da znaci cicak
neko ko je u stanu ocaja, a ne udari o dno, nikad ne sakupi snage da se odupre i krene ka povrsini..nego se zabaguje i zivotari u nekom medju prostoru
uglavnom ocajne osobe treba pustiti da udare o dno, nekad ih i grunuti ka dnu, jedino tako mogu da aktiviraju onaj odbrambeni mehanizam koji ima svako od nas i da se bore dalje i izbore sa tim sto ih je dovelo u stanje ocaja
nije strasna ni patnja, ni tuga, strasna je apatija i prepustanje
 
dive:
ne mora da znaci cicak
neko ko je u stanu ocaja, a ne udari o dno, nikad ne sakupi snage da se odupre i krene ka povrsini..nego se zabaguje i zivotari u nekom medju prostoru
uglavnom ocajne osobe treba pustiti da udare o dno, nekad ih i grunuti ka dnu, jedino tako mogu da aktiviraju onaj odbrambeni mehanizam koji ima svako od nas i da se bore dalje i izbore sa tim sto ih je dovelo u stanje ocaja
nije strasna ni patnja, ni tuga, strasna je apatija i prepustanje
Kliknite za proširenje...

Ne pricamo o istom.
Ne daj Boze da ocajnu osobu gurnes na dno. Izvrsila bi samoubistvo.
Ja pricam.o ozbiljnom ocaju, i nemoci, ne o kukanju i samosazaljevanju, i kukavicluku.
 
ocaj je stanje duha u kome gori ljudski ego,efekat takvog stanja je obicno gnev nemoci najgore ljudsko osecanje koje na duzi rokk izaziva razne psihosomateske poroemecaje.u nekim slucajevima i ozbiljne bolestine,dok se vecina opsuti i perpusti lakim doragama alkoholu kockanju ili promiskuitetu.,ako ljudski ego kojim slucajem sagori onda se desvaju uzasne ssvari u suzenju svesti ili odvede u ludilo ili covek digne ruku na sebe,pa cak i na svoje najblize ,,,uzas
 
očaj je osećaj straha,nemoći,bezizlaznosti.
ja sam to osetila davnih godina,kad mi je dete bilo u bolnici,sa totalnim padom celokupne krvne slike,a niko nije mogao da nađe uzrok niti je mogao da da dijagnozu...taj očaj koji sam osećala svih 4 meseca bolnica i ispitivanja me je totalno poremetio u svakom smislu.teško je to bilo izdržati pogotovu što sam sve to prolazila potpuno sama.

ali,Bogu hvala,sve je kasnije bilo ok.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top