Obrenoviće stigla kumovska kletva

[Nina]

Glava vožda Karađorđa je, nakon ubistva, po Miloševom naređenju odsečena i odneta beogradskom veziru Marašli Ali-paši u Beograd.

Podele u Srbiji najviše uspevaju, a Srbi se dele na zvezdaše i partizanovce, četnike i partizane, komuniste i demokrate, ali najtvrdokornija podela
koja je često puta dovela zemlju na rub propasti je ona na Karađorđeviće i Obrenoviće.

Mnogi zagovornici za dinastiju Karađorđević i danas vole da kažu da je Obrenoviće stigla tzv kumovska kletva kada je knez Miloš Obrenović naredio ubistvo vožda Karađorđa!

Od tolikih znamenitih Srba i velikih junaka koje je pobio (poput prvog srpskog vladike u ustaničkoj Srbiji Melentija Nikšića, Petra Molera, Stojana Čupića, Pavla Cukića, Mladena Milovanovića itd.), knez Miloš Obrenović je najbolnije i najduže okajavao svoga venčanog kuma vožda Karađorđa.

Kada je Karađođe ubijen 26. jula 1817. godine u Radovanjskom lugu njegovo telo je odmah pokopano u grob odmah pored mesta na kom je ubijen. Kasnije je tačno iz tog groba iznikao ogroman Hrast koji i dan danas kao da svedoči Karađorđevo besmrtno delo.

Glava vožda Karađorđa je, nakon ubistva, po Miloševom naređenju odsečena i odneta beogradskom veziru Marašli Ali-paši u Beograd. Prvo je bila nabodena na vrh Stambol-kapije (koja se nalazila na mestu pored današnjeg Narodnog pozorišta u Beogradu). Zatim je naloženo da se koža sa voždove glave odere, napuni pamukom i odnese sultanu Mahmudu II (1808-1839) u Carigrad. Kažu da je čovek koji je voždovu glavu odrao te noći potpuno sišao sa uma. Karađorđeva glava je kasnije sahranjena kod današnje Saborne crkve u Beogradu.

Međutim 1819. godine, Karađorđeva kuma, kneginja LJubica Obrenović (koju je venčao za kneza Miloša) premešta Karađorđevo telo iz prvobitnog groba u Radovanjskom lugu i sahranjuje ga ispred oltara Karađorđeve zadužbine, crkve Roždestva Presvete Bogorodice u Topoli. Glava Karađorđeva ostaje u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Sledeće 1820. godine, sam knez Miloš kopa novu grobnicu za svog kuma u naosu kumove crkve zadužbine u Topoli i u nju premešta Karađorđevo telo iz kripte ispred oltara. Iznad groba postavlja mermernu ploču na kojoj krivicu za kumovu smrt pripisuje turskom praviteljstvu.

Kada su joj deca, mali knez Milan i knez Mihailo obolela od neznane bolesti, kneginja LJubica ih bolesne dovodi u Topolu da sa njom pod molitvama prenoće na Karađorđevom grobu, u njegovoj crkvi-zadužbini. I tada se događa čudo! Obojica sinova na kumovom grobu čudom ozdravljaju, prema predanjima.

Po naređenju kneginje LJubice, lobanja kuma Karađorđa je 1837. godine preneta iz Beograda u Topolu i sahranjena u grobnicu Karađorđeve kćeri Poleksije. Kneginja je čvrsto verovala da bi spajanje Karađorđevog obezglavljenog tela sa njegovom glavom donelo nesreću počiniocima ubistva i označilo kraj dinastije Obrenovića.

I tako je Karađorđe počivao sa odvojenim telom i glavom sve do izgradnje crkve Svetog Đorđa na Oplencu.

Kada je Karađorđev unuk kralj Petar I Karađorđević došao na srpski presto izborom u Narodnoj skupštini 1903. godine, u Topoli nije zatekao ni stopu zemlje koju je mogao da nasledi od svoga oca Aleksandra i dede Karađorđa. Zato je svojim privatnim sredstvima godinama od seljaka otkupljivao deo po deo bivšeg Karađorđevog imanja, kako bi mogao da napravi zadužbinu i crkvu sa kriptom u kojoj bi se sahranjivali potomci Karađorđa. Ratovi i velike nevolje odugovlačile su završetak zadužbine Kralja Petra na Oplencu.

I tako posle tri sahranjivanja tela i dva odvojena sahranjivanja glave, 9. septemba 1930. godine, više od 113 godina nakon ubistva, sve Karađorđeve kosti su spojene i konačno sahranjene u novu dinastičku zadužbinu, crkvu Svetog Đorđa na Oplencu, gde i danas počivaju.

(Izvor: Slavija-info)

 

[gost 433281]

Мислим да су ове клетве и томе слично само народно сујеверје.. Овреновићи су скончали искључиво грешкама и слепом љувављу њиховог задњег потомка краља Александра.

 

[snouden]

Мислим да су ове клетве и томе слично само народно сујеверје.. Овреновићи су скончали искључиво грешкама и слепом љувављу њиховог задњег потомка краља Александра.

bome. šta je sudba no posledica grešaka.

kletvom ljudi pokazuju da su prepoznali tuđi greh i neminovnost posledica.

a sudba će sama obaviti posao.

neki sudbu zovu zakonom setve i žetve. drugi zakonom akcije i reakcije. ko se ne razume u religiju ili fiziku može sudbu porediti sa zidanjem solitera gde se umesto armiranog betona koriste balege.

 

[Black_star]

E, al kneginja Ljubica drzi razdvojeno telo i glavu Vozda, a Obrenovici za to vreme nastradase ko bele lale.
Utom, sami Vozdovi potomci, po najosnovnijoj logici voljeno potomstvo, po njegovom sastavljanju u grobnici na Oplencu,
pocrkase redom zaredom! Znaci, tekst nidje veze sa smislom!....Ne dajte Slavija-info da vam gata sudbinu.

 

[Brđanin]

У ноћи између 25. и 26. јула 1817. године, на дан летњег Светог Архангела Гаврила, у густој шуми Радовањског луга код Велике Плане, убијен је српски вожд Карађорђе Петровић.

Карађорђе се вратио у Србију пошто је у Русији постигао договор о свеопштем балканском устанку православних народа и обнови Душановог царства. Уз помоћ Русије и савезништву са грчким хетеристима, план је био да се у изненадном свеопштем устанку сломи османска власт и оконча вишевековна османска окупација на Балкану.

Тим поводом, Карађорђе из Вршца прелази Дунав и стиже у своју родну Шумадију, јављајући се свом куму Вујици који је требало да организује састанак са другим Карађорђевим кумом Милошем Обреновићем, кога је још пре Првог српског устанка Карађорђе венчао Љубицом Вукомановић.

Сви учесници у убиству вожда српског Карађорђа доживели су страшне судбине, умирали су у тешким мукама, а потомство им је полудело или умирало пре времена, оставивши њихове лозе без наследника.

Тачно 205 године Карађорђе је убијен на спавању секиром на имању Драгића Војкића у Радовањском лугу, по налогу његовог венчаног кума књаза Милоша Обреновића, док је убиство организовао још један Карађорђев кум, смедеревски кнез Вујица Вулићевић. Непосредни извршилац убиства је био Вујицин момак Никола Новаковић.

Карађорђевом пријатељу Драгићу Војкићу, на чијој земљи и колиби је убијен, су напрасно помрли сви укућани, тако да је крај живота дочекао потпуно сам и у великом сиромаштву и то се у Великој Плани и Поморављу дуго памтило.

Карађорђев кум књаз Милош Обреновић је такође остао без наследника. Милошев најстарији син Милан је умро млад, а у детињству су му умрле и три ћерке. Његов други син, кнез Михаило, убијен је 1868. у атентату од стране браће Косте и Павла Радовановића из Ваљева, који су се светили због затварања њиховог брата адвоката Љубомира и убиства деде проте Николе Смиљанића, који је убијен по налогу књаза Милоша.

Кнез Михаило Обреновић није имао деце, па га је наследио унук Јеврема Обреновића, брата књаза Милоша, Милан. Краљу Милану су такође, док су били у дечаштву, умрла два сина Сергеј и Ђорђе. А само неколико деценија након Михаилове смрти, 1903. године, у мајском атентату, који су органиозовали његови официри предвођени Драгутином Димитријевићем Аписом, убијен је и једини преостали мушки потомак Обреновића, син краља Милана, краљ Александар Обреновић, који је оженио 12 година старију жену и није имао порода, тако да се његовом смрћу породична лоза Обреновића заувек угасила.

Након што је спровео у дело крвави посао који који му је поверио, књаз Милош је Вујицу Вулићевића унапредио у нахијског кнеза што је подразумевало административну и судску власт. Међутим, звање и власт нису могле да га заштите од презира сопственог народа јер га је народ презрео и избегавао. Узалуд је објашњавао да је био приморан да учини злочин, јер му је Милош оставио да бира између своје и Карађорђеве главе. Они који су смели да му се отворено супроставе, оптуживали су га да је, након што је прихватио задатак који му је књаз Милош дао, требао да пошаље неког од својих поверљивих људи у Радовањски луг и обавести кума да бежи. И на тај начин би куму спасио главу, а себи образ и душу.

Да би умањио презир народа и колико-толико умирио сопствену савест, Вујица Вулићевић је платио да се два километра од Радовањског луга према Великој Плани подигне црква брвнара, коју је народ прозвао "Покајница".

То је једна од две цркве "покајнице"—другу је изградио кум Милош Обреновић у Аранђеловцу и обе су посвећене Светом Архангелу Гаврилу—случајно или не, дану у ком је убијен Карађорђе.

И на изградњу Вујицине цркве "покајнице" пала је сенка зато што је народ причао да је она финансирана златницима који су нађени код Карађорђа, пошто је из Русије донео доста новца за подизање новог устанка, којим би се уз помоћ Русије и у свеопштем православном устанку обновило Душаново царство.

Врло брзо је Вујица Вулићевић пао у немилост књаза Милоша, који му је одузео управљање смедеревском нахијом и послао га у Турску у немогућу дипломатску мисију, која је због Грчког устанка из 1821. године, остала неколико година заточена у кућном притвору, у Цариграду.

Међутим, кад се Вујица вратио у Србију, Милош је наредио да му се сво имање одузме. Остатак живота Вулићевић је провео у великом сиромаштву, презрен од људи и тешко болестан. Умро је 1828. године, само једанаест година након што је руке упрљао кумовском крвљу. По једној верзији, умро је природном смрћу, а по другој, вероватнијој, је отрован.

Иза Вујице су остали син Петар, који је једно време био смедеревски кнез, док га није покосила Ђакова буна, синови Димитрије и Миљко и кћерка Стојанка, који су сви прерано умрли. Прерана смрт покосила му је и сву унучад.

Карађорђев убица Никола Новаковић је прво награђен новцима направио имање у Левчу, у Опарићу, да би касније, прогоњен грижом савести, потпуно полудео. Погинуо је тако што је несрећним случајем са коња пао у воду, која га је повукла на воденички јаз у коме је буквално био смрвљен.

Никола Новаковић је био удовац, а имао је сина и једну кћер, девојку од 16 година. Николин син је убрзо након тога такође полудео, па допао у неку болест од које је више година боловао и у ранама се распадо, а потом и умро. А Николина кћерка је такође полудела, али је надживела и брата и оца. Кажу да је у Опарићу сваке ноћи излазила после поноћи око два ујутро на опарићко гробље, па кукала и запевала док не сване, а потом се мирно враћала кући, и тако је и свој живот скончала. Кућа Новаковића се такође угасила да ниједне душе више од Николиног рода нема.

 

[АнаиванГорд]

Документ који су потписали српски кнезови о повратку Карађорђа у земљу и његовој смрти....

 

[903]

Obrenovice nije stigla nikakva kletva ,nego osveta Karađorđevića i njihovi pristalica.

Neopravdavam ubistvo, ali za Karadjorjem se nije moglo više ići.....kakav balkanski ustanak ,kakva obnova Dusanovog carstva.....Srbija bi ponovo propala ,a to se nije smelo desiti.
Čija bilo da je glava u pitanju.

 

[Scott Isle]

Obrenovice nije stigla nikakva kletva ,nego osveta Karađorđevića i njihovi pristalica.

Neopravdavam ubistvo, ali za Karadjorjem se nije moglo više ići.....kakav balkanski ustanak ,kakva obnova Dusanovog carstva.....Srbija bi ponovo propala ,a to se nije smelo desiti.
Čija bilo da je glava u pitanju.

Prije svega, jedan od razloga sto su pobijeni je sto su se nazvali Srbija, a u stvari su Raska banovina. A ovi iz ustanka nisu bili ni Raska banovina nego u stvari neke pomoravske Zupe.
Drugo, kraljevska titula se dobija ili na bojnom polju ili dogovorom izmedju banovina, kao sto je Kralj Aleksandar postao Kralj. A ne trazeci od Beckog cara da ti posalje jednu kraljevsku titulu za odanost Becu protiv Kneza Crne Gore!
A moguce je da su tako radili, veleizdajnicki i pogresno, jer su bili prokleti. A prokleti sigurno jesu bili.

 

[Brđanin]

Obrenovići su šarlatani jedni. Možemo da ih hvalimo zbog toga što su udarili temelj Srbiji,... Ali su uglavnom bili prevaranti, lukavi i šišnjari. A Karađorđevići skoro svi hrabri i junaci.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prije svega, jedan od razloga sto su pobijeni je sto su se nazvali Srbija, a u stvari su Raska banovina. A ovi iz ustanka nisu bili ni Raska banovina nego u stvari neke pomoravske Zupe.
Drugo, kraljevska titula se dobija ili na bojnom polju ili dogovorom izmedju banovina, kao sto je Kralj Aleksandar postao Kralj. A ne trazeci od Beckog cara da ti posalje jednu kraljevsku titulu za odanost Becu protiv Kneza Crne Gore!
A moguce je da su tako radili, veleizdajnicki i pogresno, jer su bili prokleti. A prokleti sigurno jesu bili

Kralj Aleksandar je postao kralj dogovorom između banovina?

 

[Scott Isle]

Kralj Aleksandar je postao kralj dogovorom između banovina?

Tacno. Kralj Aleksandar je pravi pravcati Kralj Velike Moravske, i na bojnom polju i dogovorom banovina. 100% oravi pravcati Car!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Tacno. Kralj Aleksandar je pravi pravcati Kralj Velike Moravske, i ratom i dogovorom banovina.

Zagrišću.

Koji su ga to banovi izabrali za kralja?

 

[Scott Isle]

Zagrišću.

Koji su ga to banovi izabrali za kralja?

Izabrale su ga Banovine! Izabrali su ga i hrvatski i bosanski i crnogorski velikasi.
Ali evo i ja cu zagristi na tvoje trolovanje i lazi, na bojnom polju je Car! I to je dovoljno.

A to sto ti hoces da se neki katolicki AU ban pita nesto, kojeg je neki nebitni Becki Car postavio, to mozes macku o rep okaciti. Da ti kazem jos nesto, katolicanstvo je u carevini zabranjeno i hrvatstvo i bosanstvo. To je zato sto su ne jednom, i ne dvaput, nego bezbroj puta radili protiv carevine i protiv pravde i bavili se teskim kriminalom i terorirzmom. I pravoslavlje ce biti zabranjeno zbog ovih bandi, i oni su isti.
I zato im je Aleksandar Veliki unistio banovine, pa su se usrali da ce im i vjeru zabraniti, a trebao je, pa su ga ubili.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Izabrale su ga Banovine! Izabrali su ga i hrvatski i bosanski i crnogorski velikasi.
Ali evo i ja cu zagristi na tvoje trolovanje i lazi, na bojnom polju je Car! I to je dovoljno.

A to sto ti hoces da se neki katolicki AU ban pita nesto, kojeg je neki nebitni Becki Car postavio, to mozes macku o rep okaciti. Da ti kazem jos nesto, katolicanstvo je u carevini zabranjeno i hrvatstvo i bosanstvo. To je zato sto su ne jednom, i ne dvaput, nego bezbroj puta radili protiv carevine i protiv pravde i bavili se teskim kriminalom i terorirzmom. I pravoslavlje ce biti zabranjeno zbog ovih bandi, i oni su isti.
I zato im je Aleksandar Veliki unistio banovine, pa su se usrali da ce im i vjeru zabraniti, a trebao je, pa su ga ubili.

Znači, zamišljaš da je 1921. godine bio neki skup nekakvih velikaša i nekakvih banova koji je izglasao da Aleksandar nasledi Petra?

 

[Svima_Mili_&_Dragi]

Документ који су потписали српски кнезови о повратку Карађорђа у земљу и његовој смрти....Pogledajte prilog 1194373

Svi do jednog imali pečate (svaki različit) iako je to vreme turske vlasti posle propasti I srpskog ustanka i tek uspostavljanja nekakve vlasti Obrenovića u poluautonomnoj kneževini, a dobar deo njih očigledno već bili i pismeni.

Jer poznaje se jasno šta je ispisivao pisar, ima 5-6 istim rukopisom, a ostalo su se ljudi sami potpisivali (Nikola Lunjevica, Đurđe Ostojić, pop Nikola knez nahije požeške tj bez prezimena itd), kako su znali.

Hvala za ovu sliku, vrlo interesantno.

 

[Svima_Mili_&_Dragi]

Što se tiče plemstva uopšte, pa tako i srpskog, sve sam ološ. Ubijali braću, sestre slali u manastire, vadili oči srodnicima isl, od Vizantije preko Firence, Otomanske imperije, Engleske, do Kine. Svud na svetu. Uključujući i Srbiju u Srednjem veku. Prosto odurno.

A i narod je često reagovao. Naročito egalitarijanski narodi kao srpski.

Ne samo Srbi, naravno, ali konkretno u Srbiji, u novom veku, Karađorđe ubijen (doduše i on sam je pre toga bio ubio brata i ili očuha ili samog sopstvenog oca), Miloš proteran (doduše posle par decenija pušten da se vrati), knez Milan umro posle 3 nedelje (prekratko da ga toliko omrznu da ga ubiju ili proteraju, a i nije ni bio svestan sebe tih 23-24 dana; čovek vegetirao kao biljka), knez Aleksandar Karađorđević instaliran pa proteran, Mihajlo ubijen, knez i kralj Milan proteran i oduzeto mu državljanstvo, Aleksandar Obrenović ubijen, Petar I (daleko najčasniji od svih njih,a i ipak je najbolje i prošao) potucao se preko Albanije u starosti, Đorđe nateran da abdicira, kralj Aleksandar Karađorđević ubijen, Petar II proteran -- pa divota... Ne bio im u cipelama, ni po koju cenu!

 

[АнаиванГорд]

Svi do jednog imali pečate (svaki različit) iako je to vreme turske vlasti posle propasti I srpskog ustanka i tek uspostavljanja nekakve vlasti Obrenovića u poluautonomnoj kneževini, a dobar deo njih očigledno već bili i pismeni.

Jer poznaje se jasno šta je ispisivao pisar, ima 5-6 istim rukopisom, a ostalo su se ljudi sami potpisivali (Nikola Lunjevica, Đurđe Ostojić, pop Nikola knez nahije požeške tj bez prezimena itd), kako su znali.

Hvala za ovu sliku, vrlo interesantno.

Искрено, не знам да ли се ко од њих својеручно потписао, то ми није пало напамет. Документ ми је био интересантан због печата и потписа у смислу да није убиство било нешто испод жита, већ да је доста људи о томе знало (уколико је ово валидан историјски документ, а не фалсификат). Имам и слику реплике Карађорђевог печата.

 

[АнаиванГорд]

 

[903]

Искрено, не знам да ли се ко од њих својеручно потписао, то ми није пало напамет. Документ ми је био интересантан због печата и потписа у смислу да није убиство било нешто испод жита, већ да је доста људи о томе знало (уколико је ово валидан историјски документ, а не фалсификат). Имам и слику реплике Карађорђевог печата.

Naravno da nije bilo ništa ispod žita i onako kako većina zamišlja i želi da prikaže.
Miloš nije doneo samostalno odluku,a i nije tek tako lako odlučio.
Kad je video da iza Karađorđa ne stoji niko,a pogotovo ruski car.