polina03
Početnik
- Poruka
- 11
Ovo pišem da bih skrenula pažnju na kvalitet medicinske opreme, a posebno sistema za infuziju, u našim domovima zdravlja, jer, po mom mišljenju, jednostavno ne smemo da prećutimo, kada se radi o ljudskom (a u mom slučaju bebinom) životu!
Majka sam sada već troje dece, i to zahvaljujući profesionalizmu i iskusnosti doktora, koji je u kritičnom po život moje treće bebe trenutku doneo jedino ispravnu odluku. Dva puta sam se porađala u porodilištu zdravstvenog centra Sv.Luka u Smederevu potpuno prirodno, bez imalo problema. Ni treći put nisam očekivala da krene po zlu. Ali...
Kao i prethodna dva puta, nekoliko dana sam prebacila termin porođaja, te su mi zbog toga prvo pojačali kontrakcije pomoću PP gela, a zatim prokinuli vodenjak i priključili indukciju (pojašnjenja radi, tako se naziva lek koji se daje infuzijom radi izazivanja napona za porođaj).
U mom konkretnom slučaju, bilo je potrebno da (kroz infuziju) iscuri 8 kapi po minutu. Medicinska sestra je tačno podesila i potom opet proverila postavku, i zaista, bilo je 8 kapi po minutu. Prilikom primanja indukcije, trudnicama bi se savetovala šetnja i slično. Šetala sam se, dok u jednom trenutku nisam osetila napone, mnogo pre očekivanog vremena.Međutim, rekli su mi da je to u redu. Užurbano su me odveli na sto za porođaj, i tek kada sam legla, srećom, iskusni Dr.Ljupče Stefanović je primetio da indukcija ne kaplje, već curi u mlazu (?!) i odmah naredio da se sistem isključi, a da se prate srčane tonove bebe (pomoću aparata za CTG). Srce bebe se jedva čulo, te je Dr.Stefanović hitnom intervencijom i carskim rezom spasio bebu. Iako mi nije bilo svejedno zbog toga, ovo je bila prava odluka, i srećna sam, jer se sve završilo kako treba.
Posle izvesnog vremena sam razmislila i shvatila, da ovo je moglo da se završi veoma loše. Kako je bilo moguće da se brzina infuzije toliko pojača, da umesto 8 kapi u minutu lek teče mlazevima? S obzirom da ja nisam pipnula točkić za regulaciju na sistemu, niti je to bilo ko drugi uradio posle podešenja, jedini logičan zaključak je da je u pitanju nekvalitetna oprema. Bila sam zaprepašćena, jer sem porodilišta, istu opremu za infuziju koristi ceo ZC Sv.Luka. Božjom milošću i odličnom reakcijom Dr.Stefanovića sve se u mom slučaju završilo dobro, ali šta u ostalim slučajevima? Da li su se svi završili ovako srećno, uprkos anomaliji opreme? Da li su ljudski životi vredni materijalne uštede (ili dobiti) kupovinom „š“ klase Kineske opreme? Pišem ovo sa ciljem da ovaj tekst nekako dopre do ljudi zaduženih za nabavku opreme u ZC, jer ništa nije vredno ljudskih života i patnje, i ne bih želela da ovakva banalnost bude uzrok tome. Verujem da bi se testiranje i kupovina skuplje, ali 100% pouzdane opreme veoma brzo isplatilo, i da logika „što jeftinije, pa da nešto uštedimo“ ili „što jeftinije, pa da nešto zaradimo“ ovde jednostavno ne sme da bude primenjena, jer je ljudski život najskuplji.
Majka sam sada već troje dece, i to zahvaljujući profesionalizmu i iskusnosti doktora, koji je u kritičnom po život moje treće bebe trenutku doneo jedino ispravnu odluku. Dva puta sam se porađala u porodilištu zdravstvenog centra Sv.Luka u Smederevu potpuno prirodno, bez imalo problema. Ni treći put nisam očekivala da krene po zlu. Ali...
Kao i prethodna dva puta, nekoliko dana sam prebacila termin porođaja, te su mi zbog toga prvo pojačali kontrakcije pomoću PP gela, a zatim prokinuli vodenjak i priključili indukciju (pojašnjenja radi, tako se naziva lek koji se daje infuzijom radi izazivanja napona za porođaj).
U mom konkretnom slučaju, bilo je potrebno da (kroz infuziju) iscuri 8 kapi po minutu. Medicinska sestra je tačno podesila i potom opet proverila postavku, i zaista, bilo je 8 kapi po minutu. Prilikom primanja indukcije, trudnicama bi se savetovala šetnja i slično. Šetala sam se, dok u jednom trenutku nisam osetila napone, mnogo pre očekivanog vremena.Međutim, rekli su mi da je to u redu. Užurbano su me odveli na sto za porođaj, i tek kada sam legla, srećom, iskusni Dr.Ljupče Stefanović je primetio da indukcija ne kaplje, već curi u mlazu (?!) i odmah naredio da se sistem isključi, a da se prate srčane tonove bebe (pomoću aparata za CTG). Srce bebe se jedva čulo, te je Dr.Stefanović hitnom intervencijom i carskim rezom spasio bebu. Iako mi nije bilo svejedno zbog toga, ovo je bila prava odluka, i srećna sam, jer se sve završilo kako treba.
Posle izvesnog vremena sam razmislila i shvatila, da ovo je moglo da se završi veoma loše. Kako je bilo moguće da se brzina infuzije toliko pojača, da umesto 8 kapi u minutu lek teče mlazevima? S obzirom da ja nisam pipnula točkić za regulaciju na sistemu, niti je to bilo ko drugi uradio posle podešenja, jedini logičan zaključak je da je u pitanju nekvalitetna oprema. Bila sam zaprepašćena, jer sem porodilišta, istu opremu za infuziju koristi ceo ZC Sv.Luka. Božjom milošću i odličnom reakcijom Dr.Stefanovića sve se u mom slučaju završilo dobro, ali šta u ostalim slučajevima? Da li su se svi završili ovako srećno, uprkos anomaliji opreme? Da li su ljudski životi vredni materijalne uštede (ili dobiti) kupovinom „š“ klase Kineske opreme? Pišem ovo sa ciljem da ovaj tekst nekako dopre do ljudi zaduženih za nabavku opreme u ZC, jer ništa nije vredno ljudskih života i patnje, i ne bih želela da ovakva banalnost bude uzrok tome. Verujem da bi se testiranje i kupovina skuplje, ali 100% pouzdane opreme veoma brzo isplatilo, i da logika „što jeftinije, pa da nešto uštedimo“ ili „što jeftinije, pa da nešto zaradimo“ ovde jednostavno ne sme da bude primenjena, jer je ljudski život najskuplji.
