Obračun komunista s građanstvom tokom WW2 i nakon rata.

[Cro_čvarak]

Ovo bi bila tema o žrtvama komunističkih progona iz građanskih krugova a koji nisu imali veze s Nijemcima, Talijanima, ustašama, četnicima ili kime li već?

Pošto sam ja iz Splita dat ću neke lokalne primjere.

https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Ivo_Tartaglia

Ivo Tartaglia se ubraja u medju najznačajnije splitske gradonačelnike, grad je pod njegovim vodstvom doživio procvat. Prvo je bio pristalica kralja i centralist ali tokom 30- ih približava se HSS- u. Nakon dolaska talijanske armije u Split glasno negoduje protiv okupacije i talijanske vlasti za koju je tvrdio da je nelegalna. Zbog toga ga Talijani hapse i interniraju u logor u Italiji. Nakon rata vraća se u Split, od prvog dana komunisti se obrušavaju na njega, na kraju ga lišavaju slobode i šalju u ozloglašeni Lepoglavu di umire zbog loših uvjeta i već od prije narušenog zdravlja.

https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Kamilo_Tončić-Sorinj

Kamilo Tomčić, arhitekt, kipar i slikar, povezan s Tartaglom jer je mnogo projektirao tokom njegovih mandata. Osnivač etnografskog muzeja i galerija umjetnina u Splitu. Nakon WW2 proglašen narodnim neprijateljem i osudjen na godinu dana zatvora. Imovina mu nacionalizirana, ostao bez primanja pa umire u siromaštvu.

 

[Brđanin]

Obračunavali su se samo sa narodnim neprijateljima, ratnim zločincima i kolaboracionistima.

 

[vučji čopor]

Obračunavali su se samo sa narodnim neprijateljima, ratnim zločincima i kolaboracionistima.

Када бисмо се шалили.Не заборавимо да су Италијани протерани из титоистичке Југославије и ако су староседелачко становништво, говоре дијалектом италијанског ,концентрисани у градовима приморја што се види и по именима места и у Истри где су села у унтрашњости остала пуста после протеривања.
За то није постојао никакав ваљн разлог сем хрватске и словеначке жеље за доминацијом.

 

[Nikita Kulganov]

 

[vučji čopor]

Ево једног примера докле се ишло са затирањем италијанског присуства. Изнад Пуле у брдима постоји село Водњан, то је било италијанско село Дињано .Комично је што прекрштавање имена села сугерише на воду , а то село уопште нема воде него становници сакупљају воду у неколико "густијерни". Име је настало од италијанске реченице "Ва а Дињано" што значи ићи у Дињано.Село јепосле протеривања староседелаца остало готово пусто и њега је Пулска народна милиција протеривала у току сезоне своје " непоћудне" грађане ( лопове,проституке, џепароше...) они су живели у празним кућама , изазивали пожаре и били велики терет за локално становништво.

 

[Brđanin]

Када бисмо се шалили.Не заборавимо да су Италијани протерани из титоистичке Југославије и ако су староседелачко становништво, говоре дијалектом италијанског ,концентрисани у градовима приморја што се види и по именима места и у Истри где су села у унтрашњости остала пуста после протеривања.
За то није постојао никакав ваљн разлог сем хрватске и словеначке жеље за доминацијом.

Većina Italijana je sama otišla, a partizani su se obračunavali samo sa fašistima.

 

[Bastiani]

То да су Италијани сами отишли, исказ је на нивоу оног горе да фолксдојчери у логорима нису убијени, него су сами умрли.

 

[Лекизан]

ОСУДА ПРОСЛАВЕ БОЖИЋА, СРПСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ, РАДИО ЕМИСИЈЕ И ПРОДАЈЕ КЊИГЕ.
На позив Општинског комитета СК Чачак одржан је 14. јануара 1972. године хитан и ванредан састанак партијског руководства, представника друштвено-политичких организација и Скупштине општине Чачак. Дискутовало се о „извесним негативним појавама у нашем крају“ и о тзв. „оживљавању великосрпског национализма“ у вароши који је нарочито испољен „за божићне празнике кићењем бадњака и 13. јануара увече, уочи старе нове године“, да су певане „и националистичке песме, а понегде се играло коло у народној ношњи и старим српским шајкачама.“ На састанку је изнето и да се у неким локалима „пило, певало и лумповало током ноћи“. У хотелу „Морава“ избила је чак и туча. „Догађало се да су добијали батине они који су имали куражи да не примају честитање старе нове године“.
Посебно је била изнета критика на емисију Радио-Чачка од 13. јануара („Ви и ми 111 минута“) коју је водио Арсен Секулић, која је оцењена као националистичка. Предложено је да се именовани новинар суспендује.
Али то није било све. И продаја популарне књиге „И мртви се отимају“ (Никодије Спасић, 1939-2017) се нашла на удару. Наиме, Спасићева књига је награђена на конкурсу младих писаца Југославије листа ,,Младост“, али је после објављивања 1971. године у Светозареву (Јагодина) и велике популарности коју је изазвао у јавности и званично забрањен судском пресудом власти. Драган Војиновић, секретар Општинског комитета СК у Чачку, у свом излагању навео је да књига „садржи порнографије и омаловажавање система“.
©Горан Давидовић