Neno
Elita
- Poruka
- 24.150
U stanu vam se na podu nalazi stari rasklimani parket koji je odavno izgubio sjaj. Uvek je pitanje, šta raditi – popravljati ga ili postavljati novi? Da li se gitovanje, hoblovanje i lakiranje isplate? Da li to daje rezultate i kako se radi? Da li je cena popravke starog parketa isplativija od postavljanja novog?
Da je parket u katastrofalnom stanju najčešće se primeti kada se stan kreči. Tada se nameštaj i tepisi sklone, a kada zidovi zablistaju novom bojom i počisiti sav nered, stari parket izgleda još stariji i u još gorem stanju. Naravno, da je parket star primeti se i po škripanju i lupkanju pod nogama. Jedna od najjednostavnijih opcija je postavljanje laminata preko postojećeg parketa. Ovo rešenje je brzo i jednostavno, iako nije ni izbliza kvalitetno kao postavljanje novog parketa. Ali, nekada je možda jeftinije i lepše starom parketu udahnuti novu "mladost".
Najveći problem je ako je parket raskliman i ako se odlepio sa košuljice u većem delu stana. Tada je uglavnom najbolje rešenje skidanje starog parketa, popravka betonske košuljice ako je potrebno i postavljanje novog parketa. Pojedinačno vađenje lamela parketa i njihovo lepljenje silikonom, što ljudi često praktikuju, po savetima stručnjaka se ne isplati, jer ne daje trajno rešenje problema.
Popravka je moguća i isplativa ukoliko se parket rasušio, razdvojile su se lamele, pohaban je lak, ali se parket nije odlepio sa poda i rasklimao. Postupak popravke će tada najbolje da obavi dobar majstor, što nije preterano skupo, ali to je posao koji možete i sami da obavite. Potrebno je nešto malo alata i još samo malo umešnosti i malo više dobre volje.
Ukoliko je razmak izmađu lamela parketa manji od dva i po milimetra, onda se prostor između popunjava fug masom za parket. Ako je razmak veći od dva i po do tri milimetra, punjenje fug masom se ne isplatil, jer će ona vremenom početi da se odlepljuje, puca i ispada, slično kao i fugne kod starih keramičkih pločica. Tada je jedino rešenje ukucavanje tankih drvenih letvica (kajlica). Možete najrazličitije oblike pronaći na stovarištima sa drvenom građom, a pored različitih širina kajlica potrebno je obratiti pažnju i na nijansu drveta, kako bi se one što bolje uklopile. Procedura je da se kajlice namažu lepkom za drvo, pa tek onda ukucavaju. Višak koji ostane da viri se odseca, a tek kada se lepak osuši koliko je propisano, površina se hobluje.
Upravo je hoblovanje je najveći neprijatelj popravke parketa u sopstvenoj režiji. Naime, profesionalne mašine za hoblovanje su veoma snažne i teške i to ne bez razloga. Parket se izrađuje od tvrdog drveta (bukovina ili hrastovina), pa je potrebna velika snaga da bi se takva površina kvalitetno poravnala. Posebno je komplikovano ukoliko je parket izgreban pa je potrebno ukloniti i dubinska oštećenja. Taj posao je moguće obaviti i uz pomoć hobi alata, ali je potrebno više vremena. Rezultati, iako ne mogu da budu na profesionalnom nivou, često su itekako zadovoljavajući. Pogotovo kada se parket prelakira, razlika u odnosu na stanje pre radova će biti ogromna.
Jedan od problema sa kojim se ljudi često susreću je podizanje parketa. To se obično desi ukoliko se izlije voda, na primer kada procuri radijator ili neki od ventila vodovodnog sistema. Ako se parket odlepio sa poda i podigao na sredini sobe, obično je jedini lek zamena. Ipak, priručno rešenje može da bude da se praket na nekom mestu rotacionom testerom raseče, odnosno da se napravi rez preko pukotine. Do podizanja parketa dolazi jer se od vlage drvo raširi, pa parket nema kud, nego da krene nagore. Isecanjem risa širine nekoliko milimetara parket će dobiti „luft“ da se raširi i ponovo spusti. Takav rez treba napraviti na mestu koje nije upadljivo, na primer na mestu gde stoji tepih. Ovo rešenje je za prvu pomoć, pa treba pratiti dalji razvoj situacije. Nije redak slučaj da parket posle takve intervencije ostane ma mestu i koristi se još dvadeset godina!
Sečenje parketa, ako se pod nije podigao na sredini sobe, može da se obavi i i uz samu ivicu zida. Potrebno je skinuti lajsnu uz zid. Parket se uvek postavlja tako da između zida i završetka parketa ima prostora, upravo da bi parket mogao da se raširi, da može „da diše“. Ukoliko se parket podigao jer se raširio i došao do zida, treba odseći pola centimetra uz ivicu zida kako bi parket dobio novi prostor da se raširi i samim tim spusti na mestu gde se podigao. Ovo već može da bude konačno rešenje problema podizanja parketa.
Ponekad je problem kada se na novom parketu pojavi oštećenje, obično usled nepažljivog i nestručnog pomicanja teškog nameštaja. Tada se hoblovanje cele sobe ne isplati. Spas mogu da predstavljaju reparaturni gitovi za drvo. Okolina oštečenja se zaštiti lepljivom trakom, istom onom kojom se štiti stolarija prilikom krečenja. Može, naravno, da posluži i široka selotejp traka, ali prvo proverite da li ostavlja tragove lepka za sobom i ne ostavljajte je zalepljenu duže nego što je potrebno. Posle trake se nanese git i poravna špahtlom, odnosno odstrani se višak gita i površina poravna. Kada se git stvrdne površina se poravna finom šmirglom (granulacija 180 ili 220) i na kraju se nanese sloj laka. Obratite samo pažnju da li je ostatak sobe prelakiran sjajnim ili mat lakom.
Ne zaboravite, soba mora da bude dobro provetrena, a zbog velike površine isparavanja laka, obavezna je zaštitna maska.
Sve popravke koje smo do sada pomenuli mogu da se rade, a i ne moraju, odnosno mogu da se ostave za sledeću godinu… Ipak, jedan problem zahteva brzu intervenciju, a to je pojava crvotočine. Ukoliko primetite da “žižak jede” parket, treba odmah delovati. Da se to dešava jasno je po pojavi rupica na praketu, obično po uglovma sobe, kao i po malenim gomilicama drvenog praha. Ušpricavanje sredstava poput žižacida u te rupice obično nije delotvorno, pa je potrebno sumnjive lamele izvaditi i zameniti. Taj posao je najbolje prepustiti profesionalcima, jer je potreban alat, ali nije neizvodljiv ni u sopstvenoj režiji. Naravno, prvo obezbedite zamenske lamele u istoj dimenziji i koliko toliko istoj nijansi drveta.
Da je parket u katastrofalnom stanju najčešće se primeti kada se stan kreči. Tada se nameštaj i tepisi sklone, a kada zidovi zablistaju novom bojom i počisiti sav nered, stari parket izgleda još stariji i u još gorem stanju. Naravno, da je parket star primeti se i po škripanju i lupkanju pod nogama. Jedna od najjednostavnijih opcija je postavljanje laminata preko postojećeg parketa. Ovo rešenje je brzo i jednostavno, iako nije ni izbliza kvalitetno kao postavljanje novog parketa. Ali, nekada je možda jeftinije i lepše starom parketu udahnuti novu "mladost".
Najveći problem je ako je parket raskliman i ako se odlepio sa košuljice u većem delu stana. Tada je uglavnom najbolje rešenje skidanje starog parketa, popravka betonske košuljice ako je potrebno i postavljanje novog parketa. Pojedinačno vađenje lamela parketa i njihovo lepljenje silikonom, što ljudi često praktikuju, po savetima stručnjaka se ne isplati, jer ne daje trajno rešenje problema.
Popravka je moguća i isplativa ukoliko se parket rasušio, razdvojile su se lamele, pohaban je lak, ali se parket nije odlepio sa poda i rasklimao. Postupak popravke će tada najbolje da obavi dobar majstor, što nije preterano skupo, ali to je posao koji možete i sami da obavite. Potrebno je nešto malo alata i još samo malo umešnosti i malo više dobre volje.
Ukoliko je razmak izmađu lamela parketa manji od dva i po milimetra, onda se prostor između popunjava fug masom za parket. Ako je razmak veći od dva i po do tri milimetra, punjenje fug masom se ne isplatil, jer će ona vremenom početi da se odlepljuje, puca i ispada, slično kao i fugne kod starih keramičkih pločica. Tada je jedino rešenje ukucavanje tankih drvenih letvica (kajlica). Možete najrazličitije oblike pronaći na stovarištima sa drvenom građom, a pored različitih širina kajlica potrebno je obratiti pažnju i na nijansu drveta, kako bi se one što bolje uklopile. Procedura je da se kajlice namažu lepkom za drvo, pa tek onda ukucavaju. Višak koji ostane da viri se odseca, a tek kada se lepak osuši koliko je propisano, površina se hobluje.
Upravo je hoblovanje je najveći neprijatelj popravke parketa u sopstvenoj režiji. Naime, profesionalne mašine za hoblovanje su veoma snažne i teške i to ne bez razloga. Parket se izrađuje od tvrdog drveta (bukovina ili hrastovina), pa je potrebna velika snaga da bi se takva površina kvalitetno poravnala. Posebno je komplikovano ukoliko je parket izgreban pa je potrebno ukloniti i dubinska oštećenja. Taj posao je moguće obaviti i uz pomoć hobi alata, ali je potrebno više vremena. Rezultati, iako ne mogu da budu na profesionalnom nivou, često su itekako zadovoljavajući. Pogotovo kada se parket prelakira, razlika u odnosu na stanje pre radova će biti ogromna.
Jedan od problema sa kojim se ljudi često susreću je podizanje parketa. To se obično desi ukoliko se izlije voda, na primer kada procuri radijator ili neki od ventila vodovodnog sistema. Ako se parket odlepio sa poda i podigao na sredini sobe, obično je jedini lek zamena. Ipak, priručno rešenje može da bude da se praket na nekom mestu rotacionom testerom raseče, odnosno da se napravi rez preko pukotine. Do podizanja parketa dolazi jer se od vlage drvo raširi, pa parket nema kud, nego da krene nagore. Isecanjem risa širine nekoliko milimetara parket će dobiti „luft“ da se raširi i ponovo spusti. Takav rez treba napraviti na mestu koje nije upadljivo, na primer na mestu gde stoji tepih. Ovo rešenje je za prvu pomoć, pa treba pratiti dalji razvoj situacije. Nije redak slučaj da parket posle takve intervencije ostane ma mestu i koristi se još dvadeset godina!
Sečenje parketa, ako se pod nije podigao na sredini sobe, može da se obavi i i uz samu ivicu zida. Potrebno je skinuti lajsnu uz zid. Parket se uvek postavlja tako da između zida i završetka parketa ima prostora, upravo da bi parket mogao da se raširi, da može „da diše“. Ukoliko se parket podigao jer se raširio i došao do zida, treba odseći pola centimetra uz ivicu zida kako bi parket dobio novi prostor da se raširi i samim tim spusti na mestu gde se podigao. Ovo već može da bude konačno rešenje problema podizanja parketa.
Ponekad je problem kada se na novom parketu pojavi oštećenje, obično usled nepažljivog i nestručnog pomicanja teškog nameštaja. Tada se hoblovanje cele sobe ne isplati. Spas mogu da predstavljaju reparaturni gitovi za drvo. Okolina oštečenja se zaštiti lepljivom trakom, istom onom kojom se štiti stolarija prilikom krečenja. Može, naravno, da posluži i široka selotejp traka, ali prvo proverite da li ostavlja tragove lepka za sobom i ne ostavljajte je zalepljenu duže nego što je potrebno. Posle trake se nanese git i poravna špahtlom, odnosno odstrani se višak gita i površina poravna. Kada se git stvrdne površina se poravna finom šmirglom (granulacija 180 ili 220) i na kraju se nanese sloj laka. Obratite samo pažnju da li je ostatak sobe prelakiran sjajnim ili mat lakom.
Ne zaboravite, soba mora da bude dobro provetrena, a zbog velike površine isparavanja laka, obavezna je zaštitna maska.
Sve popravke koje smo do sada pomenuli mogu da se rade, a i ne moraju, odnosno mogu da se ostave za sledeću godinu… Ipak, jedan problem zahteva brzu intervenciju, a to je pojava crvotočine. Ukoliko primetite da “žižak jede” parket, treba odmah delovati. Da se to dešava jasno je po pojavi rupica na praketu, obično po uglovma sobe, kao i po malenim gomilicama drvenog praha. Ušpricavanje sredstava poput žižacida u te rupice obično nije delotvorno, pa je potrebno sumnjive lamele izvaditi i zameniti. Taj posao je najbolje prepustiti profesionalcima, jer je potreban alat, ali nije neizvodljiv ni u sopstvenoj režiji. Naravno, prvo obezbedite zamenske lamele u istoj dimenziji i koliko toliko istoj nijansi drveta.
