OBLAKASTO PLETIVO

(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)

OBLAKASTO PLETIVO


Vidi……
Zabaci glavu unazad
I pogledaj u nebo
Jel vidiš ove oblake nežne
Kako mirno leže
Lenjo se vukući večnošću
Plavoga svoda
Sve grleči jedan drugog
Nežno se dodiruju
Prepliću u istosti
Šapuću tiho da ne probude nebo
Čuješ li šta govore?
Priču odvajkada zbore
Slagalicu večnosti kroje
Okrugli, sneni, beli il’ modri
Lete nebom kao ptice
Što nikada ne slete
Ali uvek lete
To samo večnost njihovu ljubav plete.

Ta pletilja stara
Nikad ne progovara
Ljubav samo plete
U život uplete
Onda oblak zakači na plavo platno
Pa do njega drugi metne kao dugme zlatno
Da oblaka dva progovore
Da duše dve izgovore
Duše oblakaste počnu da žubore
Petlju po petlju pletilja niže
To se ljubav razgovara
A večnost ih zagovara.

PS Pesma nastala ovog jutra uz note ovog jutra






PS Dobro jutro.....ajde, svak na svoj oblak pa da idemo u dan​

 

[zxy]

Evo prilažem u tvoj divni blog
i pesmu iz srca Solomonovog
o ljubavi što kao večnost je
napisana da večno traje
pesma(deo) to nad pesmama je

6. Leva je ruka njegova meni pod glavom,
a desnom me grli.

7. Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
srnama i košutama poljskim,
ne budite ljubavi moje, ne budite je,
dok joj ne bude volja.

8. Glas dragoga mojega;
evo ga, ide skačući preko gora,
poskakujući preko humova.

9. Dragi je moj kao srna ili kao jelenče;
evo ga, stoji iza našega zida,
gleda kroz prozor, viri kroz rešetku.

10. Progovori dragi moj i reče mi:
ustani draga moja, lepotice moja i hodi.

11. Jer gle, zima prođe,
minuše daždi, otidoše.

12. Cveće se vidi po zemlji, dođe vreme pevanju,
i glas grličin čuje se u našoj zemlji.

13. Smokva je pustila zametke svoje,
i loza vinova procvetala miriše.
Ustani, draga moja, lepotice i hodi.

14. Golubice moja u raslinama kamenim,
u zaklonu vrletnom!
Daj da vidim lice tvoje,
daj da čujem glas tvoj;
jer je glas tvoj sladak
i lice tvoje krasno.

 

[Riada]

Ljiljo,ovo mi se bas svidjelo......toliko da cu ostati skroz ozbiljna i necu kvariti pjesmu našim uobičajenim blesavim reagovanjem na pisanu riječ!

 

[zxy]

Ljiljo,ovo mi se bas svidjelo......toliko da cu ostati skroz ozbiljna i necu kvariti pjesmu našim uobičajenim blesavim reagovanjem na pisanu riječ!

Pa kako će da izgleda to
ako bude skroz ozbiljno
pa ljubav oblakasta ta
mora da bude i malo nestašna
igra je to a ne tmurno nebo
u koje niko rado ne bi gledo

 

[LJILJA MMM]

Au Z....ostah bez reči pred ovim stihovima.....
Zamisli ja bez reči ......al' ću se samoopravim, ne se sekiraj
I sad ne znam šta da ti odgovorim......sve se nešto mislim kako ovo vreme utiče na tebe te si tako ozbiljan....čak nema ni onog tvog omiljenog pomagača-pojašnjivača reči.....el si dobro a?

 

[LJILJA MMM]

Ljiljo,ovo mi se bas svidjelo......toliko da cu ostati skroz ozbiljna i necu kvariti pjesmu našim uobičajenim blesavim reagovanjem na pisanu riječ!

Hvala Riada.....ma svira uvek nešto kod mene...onako lagano uglavnom, radim i ne gledam u klip samo čujem muziku....privukoše me note, pogledam klip i nasta pesma za par minuta....inspiracija...
Nego nemoj da si ozbiljna....ajd možeš malo al' nemoj da preteraš bre

 

[mari47]

Vidim, o oblacima je reč
Ljiljo, kako bih rado oblak da ti kupim....Umesto toga
jedna pesma....o njima govori....o oblacima

 

[LJILJA MMM]

Jao bre Mari otkad ne čuh ovu pesmu....
idoh da pazarim malo za tebe snove i

 

[Tol]

eeeh...oblaci nam služe
za heklanje maštom
i što se zagleda duže
u visine njine
te paperjaste beline
nas vode u lepši svet
i podaruju duhovni let
zato volim da leškarim
pored vode, na livadi
i sve ugadjam oku, krojim
i iznova sliku stvaram
pa se loše zaboravi
sve u meni oporavi
i sve peva ta belina
lahorastim nasmejanim
oblacima ko mislima
radovanjem zaceljenim .

 

[LJILJA MMM]

eeeh...oblaci nam služe
za heklanje maštom
i što se zagleda duže
u visine njine
te paperjaste beline
nas vode u lepši svet
i podaruju duhovni let
zato volim da leškarim
pored vode, na livadi
i sve ugadjam oku, krojim
i iznova sliku stvaram
pa se loše zaboravi
sve u meni oporavi
i sve peva ta belina
lahorastim nasmejanim
oblacima ko mislima
radovanjem zaceljenim .

Prelepo rečeno pesnikinjo..... od

 

[zxy]

eeeh...oblaci nam služe
za heklanje maštom
i što se zagleda duže
u visine njine
te paperjaste beline
nas vode u lepši svet
i podaruju duhovni let
zato volim da leškarim
pored vode, na livadi
i sve ugadjam oku, krojim
i iznova sliku stvaram
pa se loše zaboravi
sve u meni oporavi
i sve peva ta belina
lahorastim nasmejanim
oblacima ko mislima
radovanjem zaceljenim .

Divno,baš mi se dopada
prilego bi malo i ja
a gde ti je talivada
ako može da se zna

 

[123loncar]

eeeh...oblaci nam služe
za heklanje maštom
i što se zagleda duže
u visine njine
te paperjaste beline
nas vode u lepši svet
i podaruju duhovni let
zato volim da leškarim
pored vode, na livadi
i sve ugadjam oku, krojim
i iznova sliku stvaram
pa se loše zaboravi
sve u meni oporavi
i sve peva ta belina
lahorastim nasmejanim
oblacima ko mislima
radovanjem zaceljenim .

"pa se loše zaboravi"

...poodavno sam napustio tu strategiju odbacivanja / potiskivanja ... nije da sam ja neka junačina koja uskače iz životne nedaće u nedaću ; a bogami nisam ni neki heroj ... stvar je u samoljubivosti i samosvojstvu -- a sve to neda ništa od sebe ( ni suze , ni bol , ni patnju ), jer je svesno da samo takvo je ucelovljeno ... dakle sa svim životnim nedaćama život mi je celovit ( dakle postojim u kontinuitetu ) ... dakle, jedna od žpvotnih svrha je imati i kontinuitet ( u svemu )... ja tako ...čak i kad sanjarim ispod belih paperjastih oblaka ili pak plačem ispod olovnih --- zapisujem sve do detalja ( zbog svrsishodnog kontinuiteta postojanja ) .... i u opšte , šta je to loše u vezi života ... zaista ?

 

[123loncar]