(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
OBLAČIĆ ZA PONETI
Držim rukom otvorena vrata naslonjena na dovratak
Par trenutaka posmatram kako nestaje pena na licu
Od strane ruke koja sigurno vodi brijač
Kao.....siguran slalom skijač
Vene silazeći do lakta blago pulsiraju skrivene u maljama
Već privodiš kraju taj posao
Okrećeš glavu ka meni
Na kraju obraza, kao na kraju sokaka,
Leži maleni oblačić pene
Podižem se na prste da dohvatim obraz
Mirisan mi dodje do usana
Ne diram oblačić
Osmeh mu miris malo zbrčka
mmmmm....osmeh u tvom oku
i u jednom skoku....
ruka vlast nad strukom mi preuzima
malo jutra oduzima......i.....
izbacih te ih kupatila
jer kasnimoooooooo u dan
PS Dobro vam jutro....
..kasnim, ali sa osmehom 
..sad, deseta brzina i da odživimo dan 
