Objektivnost

[Zelena milja]

Koliko sebe smatrate objektivnim ?
Da li je to uopšte moguće?

Postavljate li se u poziciju "tog nekog drugog ", kada procenjujete postupke ?
Pokušavate li da shvatite viđenje suprotno od vašeg?

Teško je zanemariti već formirano mišljenje o nekome, naročito ako je većinsko.
Uspevate li to ?

Ili prevlada stara, dobra subjektivnost?

( Autorska )

 

[Nemoguća Могућност]

Objektivno je ono sto su se nase subjektivnosti dogovorile da je objektivno.
To je radno objektivno za prakticne namene.
Istinski objektivno je kao i apsolutna istina, van nase sposobnosti percepcije i poimanja.
(sve ovo vazi van oblasti vere)

 

[Nemoguća Могућност]

Postavljate li se u poziciju "tog nekog drugog ", kada procenjujete postupke ?
Pokušavate li da shvatite viđenje suprotno od vašeg?

Ima li ikakav drugi nacin da se bude 'objektivan' ?

Teško je zanemariti već formirano mišljenje o nekome, naročito ako je većinsko.
Uspevate li to ?

Ne verujem vecini, takoreci ni za sta. Vecina ima problem zanesenosti.

 

[zidnipiknik]

Imam sklonost ka opsesivnom traženju svih zamislivih uglova iz kojih mogu sagledati situacije, ali je to neretko bilo samo meni na štetu, jer sam uspevala da nađem opravdanja za ono za šta stvarno, za svoje dobro, nije trebalo da ih nađem.

U "objektivnosti" se mora biti umeren, inače ode zdrava glava

 

[Zelena milja]

Ima li ikakav drugi nacin da se bude 'objektivan' ?

Mislim da se ne može biti objektivan, bar ne u većini situacija.

Ne verujem vecini, takoreci ni za sta.

Ni ja.

 

[Nemoguća Могућност]

Mislim da se ne može biti objektivan, bar ne u većini situacija.

Fascinantno je koliko mozemo da NE BUDEMO u pravu, kad se pojavi aspekt koga nismo bili svesni.

 

[Zelena milja]

Imam sklonost ka opsesivnom traženju svih zamislivih uglova iz kojih mogu sagledati situacije, ali je to neretko bilo samo meni na štetu, jer sam uspevala da nađem opravdanja za ono za šta stvarno, za svoje dobro, nije trebalo da ih nađem.

Ja sam par puta skoro ubedila sebe da sam objektivna ali sam sama sebe demantovala.
Uvek izviri moj lični doživljaj svega.

 

[Zelena milja]

Fascinantno je koliko mozemo da NE BUDEMO u pravu, kad se pojavi aspekt koga nismo bili svesni.

Dešavalo mi se.

 

[zidnipiknik]

Ja sam par puta skoro ubedila sebe da sam objektivna ali sam sama sebe demantovala.
Uvek izviri moj lični doživljaj svega.

Ma naravno, sve je to jedan uroboros.
Ali nas i dalje neće sprečiti da čeprkamo, jer ko je sklon, sklon je.
Ja bih toga manje, ako može

 

[Nemoguća Могућност]

Ma naravno, sve je to jedan uroboros.
Ali nas i dalje neće sprečiti da čeprkamo, jer ko je sklon, sklon je.
Ja bih toga manje, ako može

treba biti nezan i prema sebi.

 

[zidnipiknik]

treba biti nezan i prema sebi.

Tako je, bolje koristiti energiju da budeš pa i pogrešno nežan nego pogrešno objektivan

 

[Nemoguća Могућност]

Tako je, bolje koristiti energiju da budeš pa i pogrešno nežan nego pogrešno objektivan

zanimljivo.
moracu da odmotam znacenje.

 

[bmaxa]

Koliko sebe smatrate objektivnim ?
Da li je to uopšte moguće?

prlicno.
moguce je ako se nesto posmatra bez predrasuda.

 

[Araon]

Možeš biti objektivan samo ako barataš svim podacima, a dosta pomaže i ako tvoj lični interes nije uključen u to.

Da se ne lažemo, kad si lično uključen u nešto misliš da si u pravu za sve, čist primer je kad se desi raskid neki sa nekom osobom, ti normalno misliš da si u pravu za sve što si zastupao, a onda ti se desi nakon nekoliko godina da shvatiš da nije to baš sve bilo tako i da je neko možda u nekom delu imao pravo.

 

[Branko Lori]

Koliko sebe smatrate objektivnim ?
Da li je to uopšte moguće?

Postavljate li se u poziciju "tog nekog drugog ", kada procenjujete postupke ?
Pokušavate li da shvatite viđenje suprotno od vašeg?

Teško je zanemariti već formirano mišljenje o nekome, naročito ako je većinsko.
Uspevate li to ?

Ili prevlada stara, dobra subjektivnost?

( Autorska )

Pogledajte prilog 1484438

Ja se u većini slučajeva oslanjam na svoju intuiciju izgradjenu na dugogodišnjem iskustvu i "situ i rešetu" kroz koje sam prolazio .
Platio sam uvek najskuplu cenu za sve u životu
Ne opterčujem mozak puno sa pitanjima jer tako mogu vrlo lako ući na krivi kolosek pak se zhuktati na krivu stranu i osvanuti skroz na krivoj stanici!
Uglavnom sve važne odluke sam puštao da prenoće i da mozak sam donese odluku . Ima on svoje metode samozaštite
Ujutro samo razmislim o posledicama onoga što mi je mozak saopštio
Iskreno , posle više i ne razmišljam o objektivnosti , bitno mi samo da niko nije ugrožen mojom odlukom koju mogu obrazložiti uvek valjanim dokazima .

 

[LastDay]

Koliko sebe smatrate objektivnim ?


Ili prevlada stara, dobra subjektivnost?

Nisam objektivna.
Subjektivnost kod mene preovlađuje.

 

[The_Night_Hawk]

Углавном сам објективан.
Сам себи сам најстрожи критичар.
Проблем је моја језичина.
Не ваља другима увек све рећи у лице, колико год то објективно било тако...
А када то нисам објективан?
Кад треба да оценим поступке моја најмлађе сестре...
знам да будем на њеној страни често и кад не постоји ниједан аргумент за то...
Али шта ћу кад је она велико , а напатила се много у животу...
Кад је о њој реч, нема објективности код мене...

 

[*pustinjakinja]

Pokušavam shvatiti i drugačije mišljenje.To ne volim kod sebe.
Mislim da je nemoguće biti potpuno objektivan, ali treba težiti ka tome.
Imala sam trenutaka sa potpunim odsustvom objektivnosti ( ali to su zaista specifične sitacije ), sreća pa umem da si lupim bar čvrgu, ako ne šamar.

 

[Džudi S]

Možeš biti objektivan samo ako barataš svim podacima, a dosta pomaže i ako tvoj lični interes nije uključen u to.

U potpunosti se slažem sa ovom rečenicom.

U drugačijim situacijama možemo da se trudimo da budemo objektivni, ili smo u potpunosti subjektivni.

Teško je zanemariti već formirano mišljenje o nekome, naročito ako je većinsko.
Uspevate li to ?

Uspevam u tome zato što mišljenje o nekome formiram na osnovu svog iskustva. Ne oslanjam se na većinsko mišljenje.

 

[Araon]

U potpunosti se slažem sa ovom rečenicom.

U drugačijim situacijama možemo da se trudimo da budemo objektivni, ili smo u potpunosti subjektivni.

Upravo, kad mi igramo bilo kakvu ulogu u tome onda to često ne bude 100% ispravna slika, jer ja još nisam sreo čoveka koji je baš 100% samokritičan prema svojim postupcima. Vrlo često bude i ono "pa da, pogrešio sam ja, ali to je zbog..."

 

[gost 443389]

Vrlo sam subjektivan, i s godinama sve subjektivniji. U mladosti sam težio nekoj objektivnosti, da budem građanin sveta, i tako dalje, ali eto.

 

[Zelena milja]

Da su ljudi bar za nijansu objektivniji, da je prisutna želja sagledavanja osećanja i druge strane, bilo bi manje nesporazuma. I manje sebičluka.
Znam za onu frazu "biti sebi na prvom mestu ".
Donekle se slažem. Ali zamišljam svet u kome svako sebe vidi na tronu bitnosti, bez empatije i čak malog osvrta kako se oseća taj neko, koga smo uredno izignorisali.

Zbog nečijeg bolesno subjektivnog pogleda na sebe, može nastati puno objektivnog bola.
Treba naći sredinu ili bar ne ugrožavati tu "nebitnu" stavku, kao što su drugi ljudi.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Da su ljudi bar za nijansu objektivniji, da je prisutna želja sagledavanja osećanja i druge strane, bilo bi manje nesporazuma. I manje sebičluka.

Tesko je imati realan pogled na svet. Nema veze koliko si informisan i koliko vremena si proveo razmisljajuci. Ono sto je mnogo lakse, i sto bi trebalo da bude vodilja, jeste da postoji zelja da se vodi dijalog u cilju uklanjanja razlika u stavovima. Niko od nas ne vidi celi sliku ali sintezom mozemo da se priblizimo formiranju iste. Ako ja mislim jedno, a ti drugo, onda je bolje da vidimo zasto razmisljamo drugacije, i naucimo nesto jedno od drugog, umesto da napadamo jedni druge. Osim toga, taj pristup uklanja pritisak koji kod coveka strah da gresi a koji ga tera da ubedjuje sebe i druge da je realan.

Zato se ja ni ne bavim pitanjem koliko sam realan. Ja sam realan toliko koliko jesam. I zato ne mogu da odgovorim na tvoje pitanje. Mogu da opisem postupak kojim dolazim do svojih zakljucaka ali sad da ti kazem tacno koliko je taj postupak rigorozan u odnosu na onaj koji koriste drugi -- to je teze. Lakse mi je kroz jedan-na-jedan razgovor da ih uporedimo. Ali sta ako drugi nisu zainteresovani? Recimo, na ovom forumu se da primetiti da su ljudi skloniji da napadaju i da omolavozavaju ( na odredjenim foruma vise nego na drugim. )

 

[Nemoguća Могућност]

Upravo, kad mi igramo bilo kakvu ulogu u tome onda to često ne bude 100% ispravna slika, jer ja još nisam sreo čoveka koji je baš 100% samokritičan prema svojim postupcima. Vrlo često bude i ono "pa da, pogrešio sam ja, ali to je zbog..."

Kad si samom sebi kriv najbrzi i najbolji nacin da to razresimo je da okrivimo nekog drugog za to isto za sta smo sebi krivi. Jednom kad se krivica prebaci na nekog drugog dolazi do znacajnog olaksanja.

 

[Araon]

Kad si samom sebi kriv najbrzi i najbolji nacin da to razresimo je da okrivimo nekog drugog za to isto za sta smo sebi krivi. Jednom kad se krivica prebaci na nekog drugog dolazi do znacajnog olaksanja.

Naravno. Najlakši momenat da ne radiš na sebi i da nemaš konflikt sa sobom je da za sve u životu okriviš drugog.

Zato i kažem da u objektivnosti dosta pomaže i to ako nisi uključen u to direktno ili ti nije trigerovalo neke tvoje porive.

Npr, dešavalo mi se i ovde da nisam nekoga lično uvredio, ali napišem nešto što njima probudi bes jer su u toj situaciji i onda bude drvlje i kamenje.