комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
https://srbin.info/politika/objavlj...esignal&utm_medium=push&utm_campaign=web_push
Објављени транскрипти разговора нарко-боса и Дачићевог шефа кабинета
КРИК је дошао до транскрипата пет телефонских разговора Дарка Шарића, шефа нарко-картела, његовог пријатеља и сарадника Родољуба Радуловића и Бранка Лазаревића, бившег шефа кабинета министра полиције Ивице Дачића.
У разговорима Радуловић тражи Лазаревићу да провери да ли се води истрага против његовог пријатеља, на шта му Лазаревић одговара да ће „видети то поново“.
Транскрипти показују и како је Лазаревић инсистирао код нарко-дилера да му набави „Блекбери“ телефон. Тужилаштво ове разговоре сматра кључним доказима да су из Дачићевог кабинета мафији достављане поверљиве информације.
Они, ипак, нису искоришћени на суду јер их је судија Данко Лаушевић избацио из процеса и запечатио – тако да јавност неће моћи да их чује. Новинари КРИК-а објављују садржину разговора који су, да би се боље разумели, стављени у неопходан контекст – уз остале чињенице које су до сада откривене о овом случају.
Средином новембра 2008. године Родољуб Радуловић звани Банана, један од кључних људи балканског нарко-картела и сарадник Дарка Шарића, позвао је телефоном свог пријатеља у покушају да договори сусрет. Био је то пријатељ каквог сваки криминалац може само да пожели – Бранко Лазаревић, шеф кабинета министра полиције.
Надимци којима се ословљавају и начин на који разговарају указују на то да су ова два човека блиска и да се познају неко време. Лазаревић га присно ословљава са чак три надимка – Мишо, Мишко и Мићко, а Радуловић њега са друже, брате мој и Бане.
Радуловић је Лазаревића позвао 15. новембра 2008. око два по подне. Чим се јавио, Лазаревић га је подсетио на неиспуњено обећање.
„Брате, дрка ме телефон и ја кажем: ’Миша ми обећао телефон и нема га да се јави’“, пожалио му се Лазаревић.
Радуловић је, кунући се у децу, објаснио да није успео да нађе телефон, али је и обећао да ће убрзо да му купи.
„Чим се појави, брате, добијаш га!“, рекао му је међународни шверцер кокаина. „Добићеш од мене на поклон најбољи телефон. Знаш какав је ово телефон, како ради!“
„Је л’ има камеру?“, упитао је Лазаревић.
„Све има, брате, и камере и све живо. 3Г, ******, врх!“, уверио га је Радуловић, након чега је Лазаревић престао да инсистира на овоме.
Наставили су да ћаскају као пријатељи. Шездесетогодишњи криминалац питао је шефа кабинета да ли га је спомињао код неких девојака, на шта му је Лазаревић одговорио: „Немам ја то брате“ и истакао да је веран својој супрузи.
Лазаревић је на поклон чекао више од месец дана. Радуловић му је телефон марке „Блекбери“ предао 21. децембра.
„Где ћемо да се видимо? Ја излазим из Ужичке“, питао га је нарко-бос те ноћи, а шеф кабинета одговорио: „Ај буди ту, на Топчидерској звезди… па се видимо код оних жирафа (кружни ток).“
Предаја поклона забележена је и камером, а ове снимке је КРИК раније објавио.
На снимцима, које су радници обавештајне агенције БИА начинили те ноћи, види се да је Радуловић пре сусрета са Лазаревићем посетио његовог шефа Ивицу Дачића у државној резиденцији у којој је живео у Ужичкој улици у Београду, а да се након тога нашао са Лазаревићем на мрачном месту где му је дао телефон.
Овај догађај битан је тужилаштву које тврди да је то била корист коју је Лазаревић добио, телефон вредан 700 евра, да би достављао поверљиве податке криминалцима. „Блекбери“ је, међутим, имао и други значај. У то време био је популаран јер је важио за телефон који је било тешко прислушкивати. Користили су га криминалци, полицајци и дипломате који су желели да обезбеде сигурну линију за комуникацију.
Лазаревић је на суду признао да је добио телефон и рекао да је то био само „знак пажње“. Испричао је и да је исти телефон Радуловић дао и његовом шефу Дачићу.
Недељу дана касније, Радуловић је назвао пријатеља да га пита како ради телефон. Није имао много тога да чује.
„Дао сам тамо, ******, да ми га наштелују. У ’Теленору’“, одговорио је Лазаревић у прислушкиваном разговору од 27. децембра 2008. у коме су се договорили да се виде на кафи.
Следећа два разговора која су водили око две недеље касније су најбитнија и тужилаштво их сматра кључним доказима против Лазаревића. Дарко Шарић, шеф нарко-картела, позвао је Радуловића 12. јануара 2009. и рекао му да уради нешто битно.
„’Оћеш ли се видети са овим друговима, овим твојима, макар оним једним, да видиш има ли шта онако?“, питао га је Шарић.
„Нисам га контактирао јуче и данас, али пробаћу“, рекао је Радуловић.
Шарић му затим каже да, кад зове, не постави питање на очигледан и директан начин.
„Реко’, је ли све у реду у вези мене и то, мислим, има ли шта, онако около питаш то. Около само, знаш како иде.“
„Важи, важи“, одговорио је Радуловић.
Четири сата касније, Радуловић је позвао Лазаревића.
„Шта ради мој друг?“, питао га је и предложио да се виде. „Ја дошао данас у Београд па да видим шта радиш.“
Лазаревић је, међутим, састанак одложио за два дана.
„Видимо се у среду поподне“, рекао му је Лазаревић. „Сутра идем нешто на пут.“
Очигледно незадовољан што ће морати да сачека, Радуловић се ипак одлучио да га преко телефона пита шта је хтео. Оно што следи је кључни део разговора.
„Слушај, само на брзака да те питам нешто. Знаш онај мој друг (мисли на Шарића, судећи по претходном разговору), оно што смо онај пут гледали код тебе, овај, за њега?“, каже Радуловић. „Да нема нешто да, овај, стално га неко пали да има нешто против њега (истрага).“
Радуловић у разговору истиче и како је његов пријатељ поштен: „Ма дечко ништа не ради. Потпуно нормалан човек, ради потпуно прави бизнис!“
Лазаревић својим одговором потврђује да је већ учинио исту услугу Радуловићу.
„Па, ајде, видећу то поново у среду.“
„Ајде. Знаш како се зове, је л’ тако?“, пита га Радуловић избегавајући да каже име свог пријатеља.
„Знам, знам“, каже му Лазаревић и њих двојица убрзо, у пријатељском тону, завршавају разговор.
Ових пет разговора, према Тужилаштву за организовани криминал, кључни су доказ да је Лазаревић криминалцима достављао поверљиве информације из полиције.
Тужилац Саша Иванић у оптужници тврди да су убрзо након последњег телефонског разговора чланови криминалне групе променили начин на који комуницирају и постали пажљивији, што је, по њему, још један доказ да су од Лазаревића сазнали да се против њих води истрага.
О томе је на суду говорио и бивши члан нарко-картела Драшко Вуковић, који је постао сведок сарадник. Испричао је да му је један од шефова групе крајем 2008. открио да су под истрагом.
„Он је казао да обавезно морамо да променимо комуникацију телефонску, јер нас БИА прати, али да имамо човека у полицији који ће нам јавит преко Радуловића шта и како“, испричао је Вуковић. „Договорили смо се да ја осмислим неки нови начин комуникације, па смо прешли на интернет комуникацију, преко мејлова које нисмо слали, већ чували у драфтовима (непослате поруке).“
Са снимљеним разговорима, сведочењем Вуковића и још једне особе, тужилаштво је веровало да има јак случај против Дачићевог бившег шефа кабинета, којег је оптужило 2014. године.
Када је предмет, међутим, дошао у руке судије Данка Лаушевића ствари су кренуле низбрдо.
Објављени транскрипти разговора нарко-боса и Дачићевог шефа кабинета
КРИК је дошао до транскрипата пет телефонских разговора Дарка Шарића, шефа нарко-картела, његовог пријатеља и сарадника Родољуба Радуловића и Бранка Лазаревића, бившег шефа кабинета министра полиције Ивице Дачића.
У разговорима Радуловић тражи Лазаревићу да провери да ли се води истрага против његовог пријатеља, на шта му Лазаревић одговара да ће „видети то поново“.
Транскрипти показују и како је Лазаревић инсистирао код нарко-дилера да му набави „Блекбери“ телефон. Тужилаштво ове разговоре сматра кључним доказима да су из Дачићевог кабинета мафији достављане поверљиве информације.
Они, ипак, нису искоришћени на суду јер их је судија Данко Лаушевић избацио из процеса и запечатио – тако да јавност неће моћи да их чује. Новинари КРИК-а објављују садржину разговора који су, да би се боље разумели, стављени у неопходан контекст – уз остале чињенице које су до сада откривене о овом случају.
Средином новембра 2008. године Родољуб Радуловић звани Банана, један од кључних људи балканског нарко-картела и сарадник Дарка Шарића, позвао је телефоном свог пријатеља у покушају да договори сусрет. Био је то пријатељ каквог сваки криминалац може само да пожели – Бранко Лазаревић, шеф кабинета министра полиције.
Надимци којима се ословљавају и начин на који разговарају указују на то да су ова два човека блиска и да се познају неко време. Лазаревић га присно ословљава са чак три надимка – Мишо, Мишко и Мићко, а Радуловић њега са друже, брате мој и Бане.
Радуловић је Лазаревића позвао 15. новембра 2008. око два по подне. Чим се јавио, Лазаревић га је подсетио на неиспуњено обећање.
„Брате, дрка ме телефон и ја кажем: ’Миша ми обећао телефон и нема га да се јави’“, пожалио му се Лазаревић.
Радуловић је, кунући се у децу, објаснио да није успео да нађе телефон, али је и обећао да ће убрзо да му купи.
„Чим се појави, брате, добијаш га!“, рекао му је међународни шверцер кокаина. „Добићеш од мене на поклон најбољи телефон. Знаш какав је ово телефон, како ради!“
„Је л’ има камеру?“, упитао је Лазаревић.
„Све има, брате, и камере и све живо. 3Г, ******, врх!“, уверио га је Радуловић, након чега је Лазаревић престао да инсистира на овоме.
Наставили су да ћаскају као пријатељи. Шездесетогодишњи криминалац питао је шефа кабинета да ли га је спомињао код неких девојака, на шта му је Лазаревић одговорио: „Немам ја то брате“ и истакао да је веран својој супрузи.
Лазаревић је на поклон чекао више од месец дана. Радуловић му је телефон марке „Блекбери“ предао 21. децембра.
„Где ћемо да се видимо? Ја излазим из Ужичке“, питао га је нарко-бос те ноћи, а шеф кабинета одговорио: „Ај буди ту, на Топчидерској звезди… па се видимо код оних жирафа (кружни ток).“
Предаја поклона забележена је и камером, а ове снимке је КРИК раније објавио.
На снимцима, које су радници обавештајне агенције БИА начинили те ноћи, види се да је Радуловић пре сусрета са Лазаревићем посетио његовог шефа Ивицу Дачића у државној резиденцији у којој је живео у Ужичкој улици у Београду, а да се након тога нашао са Лазаревићем на мрачном месту где му је дао телефон.
Овај догађај битан је тужилаштву које тврди да је то била корист коју је Лазаревић добио, телефон вредан 700 евра, да би достављао поверљиве податке криминалцима. „Блекбери“ је, међутим, имао и други значај. У то време био је популаран јер је важио за телефон који је било тешко прислушкивати. Користили су га криминалци, полицајци и дипломате који су желели да обезбеде сигурну линију за комуникацију.
Лазаревић је на суду признао да је добио телефон и рекао да је то био само „знак пажње“. Испричао је и да је исти телефон Радуловић дао и његовом шефу Дачићу.
Недељу дана касније, Радуловић је назвао пријатеља да га пита како ради телефон. Није имао много тога да чује.
„Дао сам тамо, ******, да ми га наштелују. У ’Теленору’“, одговорио је Лазаревић у прислушкиваном разговору од 27. децембра 2008. у коме су се договорили да се виде на кафи.
Следећа два разговора која су водили око две недеље касније су најбитнија и тужилаштво их сматра кључним доказима против Лазаревића. Дарко Шарић, шеф нарко-картела, позвао је Радуловића 12. јануара 2009. и рекао му да уради нешто битно.
„’Оћеш ли се видети са овим друговима, овим твојима, макар оним једним, да видиш има ли шта онако?“, питао га је Шарић.
„Нисам га контактирао јуче и данас, али пробаћу“, рекао је Радуловић.
Шарић му затим каже да, кад зове, не постави питање на очигледан и директан начин.
„Реко’, је ли све у реду у вези мене и то, мислим, има ли шта, онако около питаш то. Около само, знаш како иде.“
„Важи, важи“, одговорио је Радуловић.
Четири сата касније, Радуловић је позвао Лазаревића.
„Шта ради мој друг?“, питао га је и предложио да се виде. „Ја дошао данас у Београд па да видим шта радиш.“
Лазаревић је, међутим, састанак одложио за два дана.
„Видимо се у среду поподне“, рекао му је Лазаревић. „Сутра идем нешто на пут.“
Очигледно незадовољан што ће морати да сачека, Радуловић се ипак одлучио да га преко телефона пита шта је хтео. Оно што следи је кључни део разговора.
„Слушај, само на брзака да те питам нешто. Знаш онај мој друг (мисли на Шарића, судећи по претходном разговору), оно што смо онај пут гледали код тебе, овај, за њега?“, каже Радуловић. „Да нема нешто да, овај, стално га неко пали да има нешто против њега (истрага).“
Радуловић у разговору истиче и како је његов пријатељ поштен: „Ма дечко ништа не ради. Потпуно нормалан човек, ради потпуно прави бизнис!“
Лазаревић својим одговором потврђује да је већ учинио исту услугу Радуловићу.
„Па, ајде, видећу то поново у среду.“
„Ајде. Знаш како се зове, је л’ тако?“, пита га Радуловић избегавајући да каже име свог пријатеља.
„Знам, знам“, каже му Лазаревић и њих двојица убрзо, у пријатељском тону, завршавају разговор.
Ових пет разговора, према Тужилаштву за организовани криминал, кључни су доказ да је Лазаревић криминалцима достављао поверљиве информације из полиције.
Тужилац Саша Иванић у оптужници тврди да су убрзо након последњег телефонског разговора чланови криминалне групе променили начин на који комуницирају и постали пажљивији, што је, по њему, још један доказ да су од Лазаревића сазнали да се против њих води истрага.
О томе је на суду говорио и бивши члан нарко-картела Драшко Вуковић, који је постао сведок сарадник. Испричао је да му је један од шефова групе крајем 2008. открио да су под истрагом.
„Он је казао да обавезно морамо да променимо комуникацију телефонску, јер нас БИА прати, али да имамо човека у полицији који ће нам јавит преко Радуловића шта и како“, испричао је Вуковић. „Договорили смо се да ја осмислим неки нови начин комуникације, па смо прешли на интернет комуникацију, преко мејлова које нисмо слали, већ чували у драфтовима (непослате поруке).“
Са снимљеним разговорима, сведочењем Вуковића и још једне особе, тужилаштво је веровало да има јак случај против Дачићевог бившег шефа кабинета, којег је оптужило 2014. године.
Када је предмет, међутим, дошао у руке судије Данка Лаушевића ствари су кренуле низбрдо.
