Zaputio sam se mojom ,slabo osvetljenom,ulicom ka kraju mesta u kom stanuje
moj jedan od prijatelja...Drugi dan slave.Juče nisam stigao pa na kafu i kolače...
Čestitka,lep prijem itd i još dva bračna para s kafama pred sobom...Nisam ih poznavao
od ranije...Upoznali smo se.
-Pričamo o ovim fotografijama kad smo mojoj majci davali četrdeset dana...
Bile su to dve fotografije s groblja,nas okupljenih oko humke iz koje se izvijao veliki
pramen bele izmaglice put neba...
-Obične ezoteriske fotografije...Promrmljao sam...
Gospođa naspram mene je vidno raširenim očima i rukama koje su podrhtavale
odavala strah od tog snimljenog fenomena...
-Gospođo,nemojte se plašiti ,to je sve prirodno...
-Šta je prirodno...To je natprirodno!
-Ne postoje natprirodne pojave,ovo je bilo sasvim prirodno...Svi koji smo se okupili
tog dana na groblju smo je veoma voleli i cenili...
-Pa da ,ali OVOOO!
-Hajde ,druže moj,posluži me tim kolačima zbog kojih sam došao...
A OVOOO (okrenuo sam se gospođi) je zahvalnost za naša lepa osećanja!
-Veoma je to neobićno...Nastavila je gospođa,
-Što bi bilo neobično uzvratiti ljudima lepa osećanja...Gospođo,strašljivi ljudi
nikad ne osete u životu ni sopstvenu dušu,a kamo li dušu drugog bića...
-A vi osećate?
-Naravno...Ali samo da pojedem ove kolače pa ću vam ispričati...
Naravno da su svi prsnuli u smeh!
I osmeh majke mog drugara se raširio u sobi...Blag osmeh kakvim me uvek dočekala...
moj jedan od prijatelja...Drugi dan slave.Juče nisam stigao pa na kafu i kolače...
Čestitka,lep prijem itd i još dva bračna para s kafama pred sobom...Nisam ih poznavao
od ranije...Upoznali smo se.
-Pričamo o ovim fotografijama kad smo mojoj majci davali četrdeset dana...
Bile su to dve fotografije s groblja,nas okupljenih oko humke iz koje se izvijao veliki
pramen bele izmaglice put neba...
-Obične ezoteriske fotografije...Promrmljao sam...
Gospođa naspram mene je vidno raširenim očima i rukama koje su podrhtavale
odavala strah od tog snimljenog fenomena...
-Gospođo,nemojte se plašiti ,to je sve prirodno...
-Šta je prirodno...To je natprirodno!
-Ne postoje natprirodne pojave,ovo je bilo sasvim prirodno...Svi koji smo se okupili
tog dana na groblju smo je veoma voleli i cenili...
-Pa da ,ali OVOOO!
-Hajde ,druže moj,posluži me tim kolačima zbog kojih sam došao...
A OVOOO (okrenuo sam se gospođi) je zahvalnost za naša lepa osećanja!
-Veoma je to neobićno...Nastavila je gospođa,
-Što bi bilo neobično uzvratiti ljudima lepa osećanja...Gospođo,strašljivi ljudi
nikad ne osete u životu ni sopstvenu dušu,a kamo li dušu drugog bića...
-A vi osećate?
-Naravno...Ali samo da pojedem ove kolače pa ću vam ispričati...
Naravno da su svi prsnuli u smeh!
I osmeh majke mog drugara se raširio u sobi...Blag osmeh kakvim me uvek dočekala...
