"Којег песника волиш?"
упитао сам опуштено
док смо шетали поред реке
и гледали како протиче време
"Тебе"
одговорила је лако,
тек успут.
загледана у ту воду
"Ма, пусти мене,
нисам ти ја неки песник,
на неког озбиљног мислим
Мику или Превера"
одговорих
"Да. Волим њихове песме.
Али ти си питао
ког песника волим.
И ја сам ти одговорила.
Волим тебе. Само тебе."
Застао сам у простору
и времену
окренуо је к себи,
загледао се у очи,
заувек, рекао бих
"Дуго ти је требало.
Пола наших живота.
Пола наших вечности."
рекох,
а онда...
онда су нам се усне спојиле
да испунимо
другу половину живота
заједничком вечношћу
упитао сам опуштено
док смо шетали поред реке
и гледали како протиче време
"Тебе"
одговорила је лако,
тек успут.
загледана у ту воду
"Ма, пусти мене,
нисам ти ја неки песник,
на неког озбиљног мислим
Мику или Превера"
одговорих
"Да. Волим њихове песме.
Али ти си питао
ког песника волим.
И ја сам ти одговорила.
Волим тебе. Само тебе."
Застао сам у простору
и времену
окренуо је к себи,
загледао се у очи,
заувек, рекао бих
"Дуго ти је требало.
Пола наших живота.
Пола наших вечности."
рекох,
а онда...
онда су нам се усне спојиле
да испунимо
другу половину живота
заједничком вечношћу
)))
