[obavezno pogledati, do kraja] Divers on Body Retrieval Mission Find a LIVE Nig. cook

_nobody_

Veoma poznat
Banovan
Poruka
10.370
Divers on Body Retrieval Mission Find a LIVE Nigerian cook

...

After two days trapped in freezing cold water and breathing from an air bubble in an upturned tugboat under the ocean, Harrison Okene was sure he was going to die. Then a torch light pierced the darkness.

Ship's cook Okene, 29, was on board the Jascon-4 tugboat when it capsized on May 26 due to heavy Atlantic ocean swells around 30 km (20 miles) off the coast of Nigeria, while stabilising an oil tanker filling up at a Chevron platform.

Of the 12 people on board, divers recovered 10 dead bodies while a remaining crew member has not been found.

SEE ALSO: Miracle At Sea - Sailor Survives After Spending 2 Days Inside Sunken Ship

Somehow Okene survived, breathing inside a four foot high bubble of air as it shrunk in the waters slowly rising from the ceiling of the tiny toilet and adjoining bedroom where he sought refuge, until two South African divers eventually rescued him.

"I was there in the water in total darkness just thinking it's the end. I kept thinking the water was going to fill up the room but it did not," Okene said, parts of his skin peeling away after days soaking in the salt water.

"I was so hungry but mostly so, so thirsty. The salt water took the skin off my tongue," he said. Seawater got into his mouth but he had nothing to eat or drink throughout his ordeal.

Covek je bio zarobljen bez hrane i vode 3 dana, u potpunom mraku usred izvrnutog broda na dubini od preko 30+ metara... Mogu da zamislim da je to sada skroz promenjeni covek.

Bog je ovoga kuvara DIREKNO pogledao... :okok:

_nobody_
 
Сва срећа па није јео, јер да је јео - прдео би и угушио се.

Никад нисам проучавао понашање прдежа у води - ако прдиш под водом да ли вода апсорбује или мехур оде на површину, прсне и ослободи гас? :think:
 
Замисли рониш ти тако у олупини, кад одједном - избечен црнац, полудео од боравка у потопљеном броду! Ја бих се уср'о, а можда би ме и инфаркт сртефио...

Taj izbeceni je 1000x hrabriji od tebe... Svaka mu cast :okok:! On je poqusao da izmeni svoju sudbinu, mamlaze... I u svojoj hrabrosti zamalo nastradao. Ti NIKADA neces da se odvodis od penzionerskih skuta tvojih matorih, od mamice i njene suknje, i dan danas ti nanica daje sise da cuclis... Dok ne rikne. Onda si ga naiebo, jer si skroz naskroz nesposoban i inertan. :mrgreen:

A ni sise vise nema da vidis. :whistling:

_nobody_
 
Јесте да нема благе везе са ситуацијом, али сећам се пре три године, када сам добио прво дете и када је фирма добила сјајан посао. Нико није знао шта нам се спрема, сем нас конструктора, који смо даноноћно радили и журили са документацијом да машине буду готове у року. По први пут после доста година, српска фирма је имала велику серију, скупих машина и то у року. Онда се десио за мало па дебакл. На проверама температурних карактеристика, машина се прегревала (појава пулсационих електромагнетних губитака, који су иначе видљиви тек на 2Д и 3Д симулацијама у фази пројектовања, али то наша фирма нема). Наредна два месеца нисам спавао и непрестано сам висио у фирми. Смишљао сам како да не дођемо у ситуацију да побацамо потпуно нове машине, како да добијемо посао и како да нам не ставе катанац на фирму. Посао је био баш онако: "У смрт или у славу" за моју фирму.

Онда ми је дошла идеја да направимо једну геометријску измену у електромагнетно активним деловима, која је коштала 250евра по машини (машина је коштала 47.000,00ЕУР по комаду). Резултат је био - потпуно умањење додатних губитака. Прегревање машине је нестало и била је заиста оно што сам и обећавао испред управе фирме: "Биће то нешто најбоље што је ова фирма до сада правила".Пошто моја фирма и даље није имала свој софтвер за проверу овог поступка, урадио сам то на мом софтверу (тзв. Student version) и онда сам наишао на класичан српски проблем: не може то код нас. Нисам се пуно обазирао на злехуде коментаре људи, који нису ни свесни да им од овог посла зависи, хоће ли фирма живети или умрети. Смејали су ми се иза леђа, али на тестирањима, ова машина је показала тачно оно што се од ње и очекивало. Данас је то машина, која по својим карактеристикама засењује америчку, финску и данску машину (поред кинеза, то су три земље, који су нам такмаци - те земље смо поразили квалитетом и карактеристикама, кинезе смо поразили врхунским односом - цена/квалитет).

Две сајамске награде на сајму технике у БГ-у и приказивање ових машина на последњем сајму у Хановеру (Hannover Technical Fair 2014.) су заправо наставак приче од пре три године, јер после тог периода (два месеца неспавања и бриге од чега ћу сада хранити породицу ако фирма пропадне и мене оптужи за пропаст) сам добио изузетно јаку вољу за гурањем даље, па смо убрзо потом остварили и неке нове успехе(прошлог петка смо тестирали машину, која је два пута јача од једне немачке, а исто је тешка и у истим габаритима), који нам дају за право да се експонирамо на наредним сајмовима технике у пуном сјају.

Јесте да је јунак из горе наведене приче добио јаку вољу за животом и нову смиреност, након смртне опасности, али мене је цела прича подсетила на мој посао и на моју ситуацију, која подсећа на ову причу, али наравно, није ни близу тој причи.
 
Poslednja izmena:
Svaka cast, Jeronime! Tvoj post treba uramiti i staviti ga kao ugledni primer Srbima u Srbiji, da razumeju kako se to radi! :ok: :ok: :ok:

Ja, kada pricam da svako MORA da se snalazi, pricam upravo o ovome, sto TI pises. Jer nije toliko vazno sto ti neces dobiti zasluzene paritze od direktora firme (koliko bi trebalo da dobijes), ali si svestan necega jako vaznog, sto je usadjeno duboko u tebi: ti si PREZIVEO, i kada zatreba, PREZIVECES opet. Sam, bez lazi, prevara, i ja tebi, ti meni. Taj osecaj je NEPROCENJIV. Sa njim... Kao da si se ponovo rodio. Ti mozes sada komotno da se zaputis u svet, da zaradis velike paritze. :worth:

Jedini problem... Takav kakav si ti je svaki 397mi, ili mozda 758mi Srbin. A to je ispod bilo kakve kriticne mase... Treba barem 10% ljudi u drzavi da bude takvo, da drzava krene napred :rtfm:

Vecina Srba koji rade valjaju slicnu pricu... Samo pricu, pricalice, rodjene sa Autoritetom. U stvarnosti ne znaju gde su suplji!

Jos jednom, kapu dole! :worth: :worth:

_nobody_
 
Svaka cast, Jeronime! Tvoj post treba uramiti i staviti ga kao ugledni primer Srbima u Srbiji, da razumeju kako se to radi! :ok: :ok: :ok:

Ja, kada pricam da svako MORA da se snalazi, pricam upravo o ovome, sto TI pises. Jer nije toliko vazno sto ti neces dobiti zasluzene paritze od direktora firme (koliko bi trebalo da dobijes), ali si svestan necega jako vaznog, sto je usadjeno duboko u tebi: ti si PREZIVEO, i kada zatreba, PREZIVECES opet. Sam, bez lazi, prevara, i ja tebi, ti meni. Taj osecaj je NEPROCENJIV. Sa njim... Kao da si se ponovo rodio. Ti mozes sada komotno da se zaputis u svet, da zaradis velike paritze. :worth:

Jedini problem... Takav kakav si ti je svaki 397mi, ili mozda 758mi Srbin. A to je ispod bilo kakve kriticne mase... Treba barem 10% ljudi u drzavi da bude takvo, da drzava krene napred :rtfm:

Vecina Srba koji rade valjaju slicnu pricu... Samo pricu, pricalice, rodjene sa Autoritetom. U stvarnosti ne znaju gde su suplji!

Jos jednom, kapu dole! :worth: :worth:

_nobody_

Хвала колега _nobody_ Видим да у многоме делимо ставове по питању ове теме, али видим и по питању многих других тема.

Одлично се користиш линковима и форумом, па се види да си софтвераш. Ја са друге стране волим хардвер и електромагнетику, а low-tech производи, за које још увек имамо фабрике и инфраструктуру су једна од шанси за спасавање Србије, јер смо и ми додирнули дно. Low-tech фабрике имамо, јаку теоретску основу на факултетима имамо, само треба да запалимо преко, зарадимо кеш и сами покупујемо пропале фирме и онда само ред рад и дисциплина. Врло брзо бисмо надвисили шпекуланте и лихваре, јер данашњи тајкуни само то знају - да заврћу за паре. Радити не знају.

Или имамо и другу прилику - да седимо и чекамо да доживимо да око нас помру, па да нас срећа послужи и да полако преузмемо конце своје судбине у своје руке. ( :hahaha: )

Добро, шалу на страну. Стварно мислим да се радом и редом можемо спасити. Мени није тешко поподне ашовити и гањати мотику а преко дана радити на послу. То је живот, јер друге шансе нећу имати.
 

Back
Top