obaveze

[<hator>]

Ma nema problema,nego ljudi cesto ne znaju kad se sprdam,kad sam ozbiljna
Sta da ti kazem

 

[gost 223698]

Naravno da necu,to sam cekala

Pa,sta da ti kazem,nisam ja ovakva zbog meda i mleka.

Pa ono,imam prava,Ustavom data,ali to nosi i posledice.

A kakva si to ti? Med i mleko, lol, to me podseti na islamsku verziju raja "Med, mleko i 72 device".

Da, prava, ali postoji i još nešto... iskreno, mene žestoko nevira svaki vid nepravde... to je kao kad bi neko sad rekao: radim u firmi, imam mizernu platu, a radim pedeset puta više od kolege koji je neradnik, ali je muško, i direktor mu povladjuje... a ja em sredjujem stopedeset dokumenata dnevno, em radim još stopedeset poslova. I plus me diskriminišu.

Ne volim kad neko nekome stavlja omču oko vrata na taj način... da ja imam sestru, zaštitio bih je od svega toga, bar svojim trudom i zalaganjem na nekim poljima... ne razumem kako to tvoj brat ne vidi, iskreno. Pretpostavljam da je mladji od tebe... opet, ja mislim da se treba na neki način pobuniti, čitajući tvoje postove ovde stekao sam utisak da ti takvo nešto ne bi dozvolila.

Ja sam na taj vid nepravde nailazio u školi, stotinu puta do sada, ma milion puta, tako da je to ostavilo dosta uticaja, sigurno. Hoću reći, moja osnovna škola svakako nije bila najbolje mesto za stvaranje normalne socijalne osnove, bar za mene. Ni srednja nije bila ništa bolja, ali tamo bar nije bilo siledžija koji te išutiraju sa stolice pedeset puta u toku dana samo zato što si predsednik odeljenske zajednice. A još kad čitav nastavnički kolegijum na čelu s direktorom štiti takve monstrume, moraš se zapitati...

Potpuno sam nepoverljiv prema ljudima, ne verujem u prijateljstva, imam nekontrolisane izlive gneva ponekad, sklon sam preteranom kriticizmu (imam podlogu za takvo nešto, ali ipak...), mrzim užasno mnogo stvari i ponekad se gubim u nekim mentalnim stanjima koja su za osobu mojih godina neprihvatljive. To znam. Imam neke misli koje me uznemiruju, ne u smislu da bih ja to realizovao na neki način, već naprosto, upadnem u neka osećanja... hm, nemam pojma, jednostavno stvaram neke mentalne konstrukcije u kojima jedan čovek ili grupa ljudi povredjuju neku fiktivnu osobu koja bi bila bliska mom poimanju idealne osobe. I to u meni stvara strahovitu količinu nemira, i besa. Ne verujem u prijateljstva, iako sada imam veliki krug drugova. Potpuno sam nesentimentalan, gotovo da nemam nikakvog osećaja za druge ljude, osim onih koji mi znače nešto u životu. I sve sam, u svojoj glavi podredio uspehu i ostvarivanju ciljeva.

Takve stvari, takvi vidovi podela na bilo kom nivou stvaraju karijeriste, makijaveliste i ljude bez empatije. Ako misliš da si takva, onda okej. A od tada mrzim bilo koji vid nepravde, bilo šta... a ovo u tvom slučaju je nepravda, i to užasna.

 

[User Friendly]

sisanje jebenog dvorista koje je velicine fudbalskog terena,pomaganje dedi i babi u selu,ponekad iznosenje djubreta i taksiranje matoraca. Vozim kevu u selo i tako!