Budio bih se osećajući kako mi klizi iz ruku. Sedela bi na stolu. Tako tanka, sa velikim srcem, probudila bi plamen stvaranja u meni. Vodili bismo ljubav. Opet. Predavala se mojim rukama i trošila se mrmljajući tihe reči koje su opijale moju dušu. Uzimao sam je svaki put sa poletom. Znao sam sve linije njenog oblog tela i ceo njen zivot. Pripadala je samo meni. Čak i sad, kada je nema više, i kada na njenom mestu stoji druga, uspomene na nju bude se sa svakom ispisanom stranicom zbirke pesama Ljubav.
