Ajmo, opet malo prakse.
Mi vidimo da je čovek ubio čoveka na brutalan način i počnemo da se zgražavamo nad tim, onda nam neko kaže kako je ubijeni ubio, hendikepiranog,maloletnog sina ubice i mi počnemo da saosećamo sa ubicom, i da donekle opravdavamo njegov zločin, onda dobijemo novu informaciju o tome da je taj hendikepirani maloletnik silovao isto tako maloletnu kćer ovoga, i opet promenimo mišljenje, pa ako opet čujemo da je ta silovana devojčica prethodno ovog hendikepiranog dečaka namerno gurnula niz stepenice, kojom prilikom je on lupio glavom i tako postao mentalno poremećen, mi opet menjamo mišljenje...............i ovako možemo u nedogled.
Priča teče, događaji se nižu, a mi se stalno premeštamo sa jedne strane na drugu. Te sad je ovaj u pravu sad onaj. To se dešava zato što mi sa svojim nepotpunim saznanjem i ograničenim razumom pokušavamo da sudimo drugim ljudima.
Ko smo mi da sudimo? Da kažemo ovo je ispravno ovo nije, ovo je zlo,ovo nije?
Ljudi su zato i izbačeni iz raja kad su jeli sa drveta spoznaje dobra i zla. Što znači, čim smo počeli da osuđujemo druge prema nekim našim aršinima, odmah smo mi prestali da budemo dobri.
Jer svi vidimo trun u oku brata svoga, a ne vidimo brvno u svom oku.
Zgražavamo se kad neko ubije labuda i popije mu krv, a eskimi to redovno rade i niko se ne zgražava, jer to je njihov način života.
Dosta ljudi se danas zgražava na starozavetnim običajima žrtvovanja životinja, kamenovanja za svaku sitnici itd...ali to je tada bilo prihvatljivo ponašanje i niko se nije zgražao. Sad je već europa počela da se zgraža nad našim varvarskim običajima pečenja prasića na ražnju i uskoro će to i da nam zabrane. Međutim kad se ja na krstarici javno zgrozim nad stotinama hiljada ubijene dece koje neki nazivaju ABORTUS, ja dobijem ban, jer :"Pa to je civilizacijska tekovina!" "Žena ima pravo da radi sa svojim telom šta hoće!" Ovakve i slične gluposti se svakodnevno ovde mogu pročitati. Pečenje prasića je zločin zato što su to neodrasle jedinke, pa ih EU štiti, a abortus? Zar to nije nedorasla jedinka koju treba zaštititi?
Zaključak:
Zlo se događa na svakom koraku svakodnevno, ali za neko zlo ljudi smatraju da je prihvatljivo i tolerišu ga, a za drugo sankcionišu počinioca. To je posledica nakaradnog stanja ljudskog uma ili grešnost duše, koji vam termin više odgovara. Tako da zlo nije ono što je stvarno zlo, nego ono što mi (društvo) dogovorno odredimo. Tako da i može doći do ovakvih apsurda gde se proglašava zlim ubijanje životinjske mladunčadi, a odobrava ubijanje naše vlastite dece.
Mi vidimo da je čovek ubio čoveka na brutalan način i počnemo da se zgražavamo nad tim, onda nam neko kaže kako je ubijeni ubio, hendikepiranog,maloletnog sina ubice i mi počnemo da saosećamo sa ubicom, i da donekle opravdavamo njegov zločin, onda dobijemo novu informaciju o tome da je taj hendikepirani maloletnik silovao isto tako maloletnu kćer ovoga, i opet promenimo mišljenje, pa ako opet čujemo da je ta silovana devojčica prethodno ovog hendikepiranog dečaka namerno gurnula niz stepenice, kojom prilikom je on lupio glavom i tako postao mentalno poremećen, mi opet menjamo mišljenje...............i ovako možemo u nedogled.
Priča teče, događaji se nižu, a mi se stalno premeštamo sa jedne strane na drugu. Te sad je ovaj u pravu sad onaj. To se dešava zato što mi sa svojim nepotpunim saznanjem i ograničenim razumom pokušavamo da sudimo drugim ljudima.
Ko smo mi da sudimo? Da kažemo ovo je ispravno ovo nije, ovo je zlo,ovo nije?
Ljudi su zato i izbačeni iz raja kad su jeli sa drveta spoznaje dobra i zla. Što znači, čim smo počeli da osuđujemo druge prema nekim našim aršinima, odmah smo mi prestali da budemo dobri.
Jer svi vidimo trun u oku brata svoga, a ne vidimo brvno u svom oku.
Zgražavamo se kad neko ubije labuda i popije mu krv, a eskimi to redovno rade i niko se ne zgražava, jer to je njihov način života.
Dosta ljudi se danas zgražava na starozavetnim običajima žrtvovanja životinja, kamenovanja za svaku sitnici itd...ali to je tada bilo prihvatljivo ponašanje i niko se nije zgražao. Sad je već europa počela da se zgraža nad našim varvarskim običajima pečenja prasića na ražnju i uskoro će to i da nam zabrane. Međutim kad se ja na krstarici javno zgrozim nad stotinama hiljada ubijene dece koje neki nazivaju ABORTUS, ja dobijem ban, jer :"Pa to je civilizacijska tekovina!" "Žena ima pravo da radi sa svojim telom šta hoće!" Ovakve i slične gluposti se svakodnevno ovde mogu pročitati. Pečenje prasića je zločin zato što su to neodrasle jedinke, pa ih EU štiti, a abortus? Zar to nije nedorasla jedinka koju treba zaštititi?
Zaključak:
Zlo se događa na svakom koraku svakodnevno, ali za neko zlo ljudi smatraju da je prihvatljivo i tolerišu ga, a za drugo sankcionišu počinioca. To je posledica nakaradnog stanja ljudskog uma ili grešnost duše, koji vam termin više odgovara. Tako da zlo nije ono što je stvarno zlo, nego ono što mi (društvo) dogovorno odredimo. Tako da i može doći do ovakvih apsurda gde se proglašava zlim ubijanje životinjske mladunčadi, a odobrava ubijanje naše vlastite dece.
