Shvatanje da je vreme iluzija nije zasnovano na cinjenicama. Vreme je promena. Heraklit je s pravom rekao da sve prolazi i da ovde nije nista stalno osim promene. "Zub vremena" sve nagriza. Menja svako telo, oblik i pojavu. Nezive stvari, biljke i zivotinje nisu svesne vremena kao ljudi.
Samo su misaona bica svesna sebe i dogadjaja koji se desavaju, koji su se dogodili i koji se, eventualno, mogu dogoditi. Ego je zivot u razvoju. S obzirom da razvoj uvek ima aktivni moment promene ego ga dozivljava kao Sada.
Medjutim, Sada se ne treba mistifikovati niti izdvajati/odvajati od proslih i buducih promena posto s njima stvara celinu neophodnu za kontinualan razvoj i razumevanje. Iako su predjasnji dogadjaji prosli, nije proslo iskustvo steceno njima. Ono se akumulira u znanje kojim se tumace trenutna desavanja kao sto se i predvidjaju buduca.
To je i prednost i nedostatak. Jer, ako su se u proslosti formirale zablude prenosice se i u sadasnjost i time ometati pravilno interpetiranje trenutnih zbivanja. Zato ce se donositi pogresne odluke i ciniti aktivnosti koje ce se nepovoljno odraziti na buduca desavanja.
Naravno, da se buducnost ne moze u potpunosti znati. Moze se samo predvideti i to na osnovu proslih dogadjaja i trenutnih zbivanja. Na primer, iz iskustva ucimo da biljke koje nemaju vodu uvenu. Ako se prestane zalevati cvece u saksiji, sa sigurnoscu se moze tvrditi da ce uvenuti. Ako neko prestane jesti umrece od gladi itd.
Da nemamo sposobnost, da u izvesnoj meri, predvidimo buducnost, ili da budemo svesni posledica svojih aktivnosti, ne bi bili ni odgovorni za njih. Ono sto omogucava razumevanje buducih dogadjaja su prosla iskustva. S razlogom se kaze da je najbolji predkazivac necijeg budućeg ponašanja prošlo ponašanje. Svesnija sadasnjost ukljucuje analiziranje proslih dogadjaje s ciljem da se uvide zablude. Dok se one ne otkriju ne mogu se uciniti promene koje ce pozitivno uticati na buducnost.
Ono sto je zivo, svesno i stalno u vremenu nije Sada, vec ego. Sada je samo nacin na koji ego postize razvoj u ovoj dimenziji. Bez ega nema inteligentnog shvatanja. Ne postoji sadasnje, proslo i buduce, odnosno svest o vremenu ili bilo kojoj promeni i desavanju. Zivot, jednostavno, tone u pasivnu tamu nesvesnosti i nerazumevanja.
Samo su misaona bica svesna sebe i dogadjaja koji se desavaju, koji su se dogodili i koji se, eventualno, mogu dogoditi. Ego je zivot u razvoju. S obzirom da razvoj uvek ima aktivni moment promene ego ga dozivljava kao Sada.
Medjutim, Sada se ne treba mistifikovati niti izdvajati/odvajati od proslih i buducih promena posto s njima stvara celinu neophodnu za kontinualan razvoj i razumevanje. Iako su predjasnji dogadjaji prosli, nije proslo iskustvo steceno njima. Ono se akumulira u znanje kojim se tumace trenutna desavanja kao sto se i predvidjaju buduca.
To je i prednost i nedostatak. Jer, ako su se u proslosti formirale zablude prenosice se i u sadasnjost i time ometati pravilno interpetiranje trenutnih zbivanja. Zato ce se donositi pogresne odluke i ciniti aktivnosti koje ce se nepovoljno odraziti na buduca desavanja.
Naravno, da se buducnost ne moze u potpunosti znati. Moze se samo predvideti i to na osnovu proslih dogadjaja i trenutnih zbivanja. Na primer, iz iskustva ucimo da biljke koje nemaju vodu uvenu. Ako se prestane zalevati cvece u saksiji, sa sigurnoscu se moze tvrditi da ce uvenuti. Ako neko prestane jesti umrece od gladi itd.
Da nemamo sposobnost, da u izvesnoj meri, predvidimo buducnost, ili da budemo svesni posledica svojih aktivnosti, ne bi bili ni odgovorni za njih. Ono sto omogucava razumevanje buducih dogadjaja su prosla iskustva. S razlogom se kaze da je najbolji predkazivac necijeg budućeg ponašanja prošlo ponašanje. Svesnija sadasnjost ukljucuje analiziranje proslih dogadjaje s ciljem da se uvide zablude. Dok se one ne otkriju ne mogu se uciniti promene koje ce pozitivno uticati na buducnost.
Ono sto je zivo, svesno i stalno u vremenu nije Sada, vec ego. Sada je samo nacin na koji ego postize razvoj u ovoj dimenziji. Bez ega nema inteligentnog shvatanja. Ne postoji sadasnje, proslo i buduce, odnosno svest o vremenu ili bilo kojoj promeni i desavanju. Zivot, jednostavno, tone u pasivnu tamu nesvesnosti i nerazumevanja.
Poslednja izmena: