O vrapcima

N

Neprilagođena

Leptirica
Banovan
Poruka
95.555
Vrapci (lat. Passeridae)



1626799382967.png




su porodica koja pripada redu vrapčarki (Passeriformes).
Rašireni su po celom , posebno u Evropi i Aziji....
Uglavnom za stanište biraju toplije krajeve.
Brojne su vrste vrabaca, što ne čudi ako znamo da se vrlo brzo prilagođavaju uvetima mesta gde stanuju.
Neke vrste su toliko prilagodljive da se praktično mogu svrstati u pripitomljene ptice, koje nimalo ne uznemirava čovek i njegovo prisustvo.
Vrapci su svaštojedi .
Za izgradnju gnezda koriste sve mogućnosti koje su im na raspolaganju
(udubljenja u zidovima, napukla stabla, napuštena gnezda većih ptica,....)
Moji su pod crepovima , ispod klime i na tavanu ...:)
Razmnožavaju se brzo.

1626799263615.png


Vrapci žive u gradovima i u selima.
S tom razlikom da su vrapci koji žive na selu upućeni na prirodniju hranu koja je bogata proteinima, dok su vrapci koji žive u gradu osuđeni na brzu hranu koju i sami jedemo, iz tog razloga imaju dosta masti u organizmu,
Čak su neka istraživanja pokazala da su i rastom manji i da imaju manje potomaka nego njihovi rođaci sa sela ...
 

​

Mužjak domaćeg vrapca pred parenje dobija sivkastu traku povrh glave, kestenjaste nijanse na krilima i svetlo bele obraze.
Ispod kljuna je tamno crna traka koja se proteže do korena oka.
Polne razlike-mužjaci imaju više boja ženke imaju manje izražene nijanse sive i smeđe boje bez crnih i kestenjastih šara.
Mladi mužjaci kao i oni koji nisu u periodu parenja liče na ženke tj. nemaju izražene već nešto ispranije boje perja.
Dugačak je oko 15 cm i težak oko 30 grama.
Imaju kratke noge. Rep im je dugačak kao 1/3 krila.
Dužina krila im je 76 mm. 🖤 🖤

1626799937386.png

Domovina vrapca pokućarca se pruža čitavom Evropom i najvećim delom Azije, a prema severu dopire dokle god ima ljudskih naselja, na jug do severne Afrike, Palestine, Male Azije, Indije i Cejlona.
Udomaćio se u Australiji, u Severnoj Americi, na Javi i na Novom Zelandu, pa je na taj način postao građanin čitavog sveta.

​

Za vrapca je značajno da posvuda, kako god dođe, živi u prisnoj zajednici sa čovekom.
Vrabac počinje već rano početkom godine graditi gnezdo, od raznovrsnog materijala: sena, slame, travčica , perija itd.
U toku leta ženka najmanje tri puta snese jaja u toku godine.
Gnezda koja zajednički prave mužjak i ženka uglavnom izgledaju neuredno pa čak i prljavo. :rotf:

Gnezda se grade između februara i maja.
Jaja se ležu u bilo kom periodu gnežđenja.

Od 1-8 jaja može biti u jednom leglu, sa mogućnošcu 4 legla gnežđenja u toku sezone.
Inkubacija počinje kada se sva jaja polože i mužijaci i ženke inkubiraju jaja kratak period od nekoliko minuta.
Inkubacija traje od 10-14 dana.
Nakon što se jaja izlegu, i mužjak i ženka tako što vraćaju hranu iz želudca u usta i takohrane svoje mladunce.

1626799964010.png

Vrabac je izuzetno društven.
Često se jedan par gnezdi tik jedan do drugog, pa mužjaci traže, ma koliko da su inače ljubomorni, čak i onda kada im ženka leži na jajima, društvo sebi jednakih ptica.
Mladi vrapci se odmah, čim izlete, skupljaju u jata, koja brzo narastu u velike skupine.
Bez obzira na svoju društvenost, ipak se neprekidno prepiru sa svojim istovrsnicima, a kada njima ovlada ljubav, ogorčeno se bore sa suparnicima.
Njihov let je direktan, sa kontinuiranim lepršanjem krila.
Oni su strogo zaštićena vrsta.

​

Vrabci se hrane insektima, semenkama na obrađenim poljima čak i ljudskim odpacima hrane kao što je hleb..(svaštojedi)

​

1626799999326.png

Neprijatelji:​

Vrapca pokućarca napadaju oko 70 vrsta ptica koje dolaze u njhova gnezda.
Ovi napadi su interpolni jer mužijaci napadaju samo mužijake a ženke samo ženke.
Predatori su:jastreb (Accipitrida), soko (Falconidae), sova, domaće mačke (Felis silvestris) domaći psi (Canis lupus familiaris), rakuni (Procyon lotor), crne zmije (Elaphe obsoleta). Mnogi jastrebi i orlovi se hrane domaćim vrapcima.(ovde ih nema)
Poznati predatori izleženih madih ili jaja uključuju mačke, kućne pse, rakune i mnoge zmije.
Zbog toliko predatora često se skupljaju u velika jata kako bi se odbranili i grade gnezda na sakrivenim mestima daleko od očiju predatora.🖤
 
1610194236032.png


Тако се осим броја јединки повећао и број врста од којих су данас најпознатији италијански, шпански, арапски, планински, азијски, пустињски, сомалијски и златни, а у Северној Америци је и у ранијем периоду већ постојао аутохтони амерички врабац.






vrabac-protiv-goluba.jpg
 
vrabac-822x547.jpg


Sve veća urbanizacija grada, moderne zgrade, uništavanje zelenih površina i nedovoljno hrane “oterali” su vrapce iz gradova i ostavili nostalgiju za prepoznatljivim cvrkutom ovih ptica.


Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije odavno upozorava da broj vrabaca drastično opada i ukoliko ih ne budemo zaštitili, mnoga mesta u Srbiji ostaće bez njih, kao što je to slučaj u Londonu.
“Vrapcima može pomoći postavljanjem kućica za gnežđenje, pažljivim planiranjem i održavanjem zelenila, zimskom prihranom”....
vrapci2.jpg


Naše prve komšije, vrapci ili kako ih još nazivamo dživdžani, dele sudbinu građana Srbije i jednima i drugima brojnost se evidentno smanjuje.
Ljudska populacija u Srbiji opada uglavnom usled ekonomskih razloga, a vrapčja zbog promene stila gradnje objekata i zagađenja....
Smrtnost ovih malih ptica je ogromna,...
Početkom godine u Srbiji ih živi oko pet miliona, a krajem leta, nakon gnežđenja, desetak miliona, da bi zimu preživelo samo pola.

Dok se čuje pesma vrabaca , možemo biti sigurni da ima nade za nas , jer je to znak da životna sredina nije ugrožena.


1626800715683.png

Vrabaca više i nema u gradovima.
Povukli su se na obode, jer za njih više nema hrane.
A poznato je da su vrapci uvek prate ljude i naseljavali se pored njih.
U Srbiji se gnezde tri vrste vrabaca – pokućar, poljski i španski vrabac.
Sve tri vrste žive u blizini ljudi i zavisne su od ljudskih aktivnosti kao što su poljoprivreda, izgradnja objekata i uređenja prostora, pre svih zelenila.
 
Велики песник Вито Николић је у песми Прољеће опјевао врапца и ласту, као симболе правог и лажног пријатељства. Моја маленкост је написала пантографију те песме. Значи, Витова песма, мојим речима и римама.
Грмилкова верзија: ПРОЉЕЂЕ
Март позоб’о зиму са подине пласта
рогуше се пупољци на гранама голим,
пируетом прољеће најављује ласта
ал’ ја њеном шарму могу да одолим.

Госпођице ласто, гдје си зимус била
кад се све од мраза јежи као сријеш?
Чим Ми’ољдан прође, а ти пут под крила
да под туђим небом своје гнездо свијеш.

Ја и врабац – паор остајемо гдје смо
није он од оних што за комфор брину,
свије се под стреху, на жицу ил’ пресмо
и ћука глогиње и с торине трину.

Није гиздав попут тебе ил’ голуба
нити му је име скројено за риму
ал’ ме свуда прати у времена груба
сапатнички сваку одснежимо зиму.

Сунце љутом мразу чупа зубе кутње
изанђалој зими склапају се капци...
Нек ћућоре ласте, ал’ молим – без љутње:
Моје поштовање, витезови врапци!!!

Милко Грбовић

а Витов оригинал гласи овако:
ПРОЉЕЋЕ

Тамнији за таму ове јесени тмасте
и грубљи за зиму ове зиме прошле
ја вам овог прољећа нећу махати, ласте
и нећу вам рећи: Добродошле!

Врапцима ја морам, нежно, као отац
рећи нешто лијепо у овај дан плави
врапцима, том ситном зрневљу живота
што је цвокотало са мном на мећави.

Док сте ви негдје испод туђег неба
изводиле своје игре враголасте
не, ваш ми цвркут сад збиља не треба
размажене госпођице ласте.

Они су са мном зебли испод стреха
они су вољели и голо ово грање
зато мој поздрав, весела грудво смјеха
другови врапци, моје дубоко поштовање!!!
 
Zimski period i ishrana.


1627393889200.png



Koju ćete vrstu hrane ponuditi pticama, zavisi od vrste ptica koje žive u vašem kraju i koje ptice želite da hranite.
Možete iskombinovati nekoliko vrsta hrane kako biste privukli što više vrsta ptica.

Najnekvalitetnija hrana je svakako običan bijeli hljeb.
On pticama ne obezbjeđuje dobar izvor hranljivih sastojaka i pravi im probleme sa varenjem, što ih dodatno slabi.
No, savjetovati da im ga ne dajete bilo bi neozbiljno jer većini vrabaca i golubova u zimskim mjesecima to je jedini obrok.
Ako ga već dajete, onda neka to bude stari hljeb od integralnog brašna i sa sjemenkama, sitno izmrvljen.
Njega će najradije jesti vrapci i, eventualno, kosovi.
Nipošto nemojte pticama davati pljesnjiv hljeb.
Od ostale ljudske hrane pticama možete davati tvrdo kuhana jaja, kuhanu rižu, svježe povrće i voće (može i suho, ali usitnjeno).
Namirnice su to bogate proteinima, vitaminima i ostalim tvarima koje pticama osiguravaju energiju potrebnu za letenje i grijanje tijela.
1627393913803.png


Ptice koje većinom jedu sjemenke (vrapci, zebe i sl.)
Osnovnu mješavinu hrane treba da čine sitnije sjemenke
(u prodavnicama možete potražiti hranu za zebe)
no, možete pridodati i sjemenke suncokreta, koji ima puno masnoća koje su potrebne za zimu.
U zimskog periodu , kada se hrana teže pronalazi , treba obezbediti unos masnoća.--
štapići od loja ili mesa u koji su utisnute razne sjemenke, ali poslužiće i kriške suhog mesa (samo ne slano)
Mogu poslužiti i komadići slanine...
Hranu možete ponuditi pticama na razne načine: plastične flaše, čašice od jogurta, ili čak ukrasne tikvice napunjene mješavinom loja i sjemenki koje se potom izbuše i objese na grane...

Ptice koje se hrane voćem (kosovi, drozdovi)
Oni većinom jedu na tlu, jer ne mogu da slete na hranilice koje su obično manjih dimenzija. Stoga se hrana za njih stavlja na očišćenom dijelu tla ili se naprave veće hranilice...
1627393952096.png

Ptice koje žive uz ili na vodi (labudovi, patke)
Njima se na obali ili u plićaku mogu ponuditi kukuruz, pšenica i salata no tek kada se ptice približe jer inače hrana potone prije nego što ptice do nje dođu. Ove ptice vole hljeb, ali on nije za njih zdrav pa ga ipak izbjegavajte ako ikako možete.
Hranjenje obavezno morate vršiti svakodnevno, odnosno ako se ustanovi da je sva hrana pojedena
– ptice “računaju'” na hranu koju im nudite, i mogu uginuti od gladi ukoliko preskočite hranjenje.
 
917-127799561_IMG_46299176f.jpg


Postoje dva sasvim suprotna mišljenja o tome da li je potrebno ptice u prirodi hraniti u toku zime.
Jedna teorija naglašava da hranjenje ptica nije potrebno zimi i da ih treba prepustiti prirodnoj selekciji pri čemu će samo jake, najotpornije i najsnalažljivije ptice preživeti.
Ali, treba imati u vidu i činjenicu da je danas većina ptica ugrožena aktivnostima čoveka u urbanim i u ruralnim područjima koji je uslovio pre svega gubitak staništa i hrane ptica i zagađenost voda.
Danas se uglavnom smatra da treba hraniti ptice zimi, jer se tako sačuva veći broj jedinki koje će u proleće imati i veći broj mladunaca čime im se povećavaju šanse za preživljavanje.
Kada se počne sa njihovom ishranom treba nastaviti do kraja zime.
Preporučuje se da se hrana ostavlja u manjim količinama i što češće, kako ne bi bila duže izložena vlazi
 
Vrapci imaju bogat repertoar "pesama" , a najglasniji su upravo u vreme parenja jer tada vlada nadmetanje
Za naklonost ženki.Pesmom iskazuju svoju moć i muževnost


11039300 900937233300908 2149435643974274726 n

Za "pesmu" vrabaca često se kaže kako je "muzika za uši".."glazba za uši",
No, otkriveno je da je njihov cvrkut najčešće agresivno iskazivanje ljutnje prema drugim vrapcima.
Osim toga, što je vrabac glasniji, to će ga drugi mužjaci u jatu doživeti opasnijim i muževnijim.
Što je veća zajednica vrabaca, to je njihovo pevanje agresivnije, jer je i veća konkurencija za naklonost ženki.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zanimljivo o Bambusu
Odgovora
13
Pregleda
213
Nina
Nina
Nina
Dirljiva priča o odanosti i prijateljstvu.
Odgovora
4
Pregleda
247
Casual Observer
Casual Observer
Nina
Ne šetati pse odmah nakon obroka
Odgovora
3
Pregleda
230
jolemisa
jolemisa

Back
Top