О томе да Бог не етикетира човека...

Бог не жели да нам ставља етикете колико вредимо – то ми радимо сујетном интроспекцијом. Он нас увек посматра кроз благодтане очи љубави као добре али је наш зли проблем ако у себе као такве сумњамо. Ако, дакле, не желимо да будемо вољени. Он нас не одмерава као други људи – зато Му праштање и не представља проблем. Штавише, праштање људима је Његов начин постојања. Бог је „немоћан“ да буде окрутан судија! Ми све одмеравамо – зато ретко шта и праштамо. Он не даје оцене. Не жели да Га волимо због погрешног интереса, макар тај интерес било само спасење у неком лицемерном смислу речи. Бог жели да види какви смо у односу према Њему „иза оцена“ – када она изгуби вредност. Да ли ћемо Га користити за своје девијантне интересе? Јер би Он заиста волео чути шта бисмо имали одговорити на: „Љубиш ли ме?“.
Сви су „добри“ са онима који омогућавају неки користољубиви интерес. Али, ту нема љубави, ни слободе. Бог жели да види колико бисмо Га искрено волели и били слободни када нам не би подарио ништа од онога унутар неке жеље у коју бисмо Га условљавајуће поставили мимо Његове слободе и Његове љубави. Узрастањем у узајамној односности, без трговачког односа са Богом на релацији „Ја – теби, Ти – мени!“, омогућавамо себи безуслован продор до Њега Самога. И оно најлепше – достижемо обожујуће усличњавање са Њим онолико колико савршенства можеmo да примимо у себе.
Када би Богу била саблазан свака неморалност човечија, онда Он не би ни био Бог…

 

[NeshaDeBeli]

Zanimljivo gledište.
Da li Bog kažnjava ili zna samo da prašta?
Da li je ljudska priroda urzok sveg zla?

Imam jednu pesmu na tu temu.

On nas voli

Ko to želi da posvađa Boga se ljudima
da strašljivo bude srce u grudima,
ko umove ljudske zverski sablažnjava
da je Bog sa nama samo da kažnjava.

Za grešnike spasa nema, umreće u muci,
osetiće žestok bič u Božjoj ruci,
novi fariseji ustvrdiće svašta
da Bog k’o ni oni ne ume da prašta.

Da oproštaj dobiješ, prati rituale
što su njima mudrima od starih ostale,
samo oni znaju od pakla da spasu
u vremenu teškom izgubljenu masu.

Bog se listom optužuje za svu ljudsku muku
k’o da muka nije delo ljudskih ruku,
a Bog s neba gleda i prepušta nama
da shvatimo da je On ljubav neprestana.

Svakome ko traži kroz molitvu sreću
Anđeli iz raja u susret mu kreću,
iskrena je molitva jača od zlih sila
i po veri sopstvenoj uslišena bila.

Svako dobro od Boga ti želim prijatelju.

 

[Aphex Twin]

Bog ne kaznjava nego covek ima slobodnu volju da se opredeli za dobro ili zlo i da trpi posledice svojih izbora.
Cinjenica je da ljudska priroda najvise remeti coveka jer smrt kao zalac koji bode telo svaki dan moze da povuce coveka da izabere negativne izbore nasuprot svojoj volji. Videti detaljnije Poslanicu Rimljanima, po meni to je jedan od najboljih dokaza koliko je covek podvojeno bice koje se stalno lomi izmedju krsta i vaskrsenja...

 

[Magdalina]

Interesantno gledište....A da li je ispravno? Koliko sam uspela da razumem iz tvoga teksta, Bog nije sudija, tj. nikome ne sudi, već smo mi sami sebi sudije u odnosu na izbor svoje slobodne volje. I da, to jeste tako...
Ali, jedno pitanjce: postoji li onda sveopšti sud u takvom prikazu? Tj. da li će tada Bog biti Sudija kako je to opisano, koji će sedeti na Prestolu koji će suditi živima i mrtvima o vaskrsenju svih, ili će samo biti nemi posmatrač koji će reći: ko hoće k Meni neka sada pokaže šta ima...Pa čak i oni koji su bili jeretici i gonitelji Hristovi, da li će tada moći da kažu: "i mi želimo u Raj, evo primi nas!" I šta će Gospod tada reći? Ko je onda onaj Bog iz Jevanđelja koji kaže:"Тада ће рећи и онима што му стоје с лијеве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим."? Ova rečenica (između i mnogih drugih, da ne citiram sada) se nešto ne slaže sa predstavom ovog nekako neodređenog i neutralnog Boga koji samo prima i sve opravdava, dok je svaka osuda i pravedni gnev stran NJegovoj prirodi?

 

[Aphex Twin]

Sve zavisi kako tumacimo Jevandelja i narocito kako tumacimo dela Svetih Otaca koji su o ovom problemu pisali nasiroko. Ukratko, rezime, Bog nije Sudija nego greh coveka kao onaj koji cini njegov centralni identitet koji nije Hristos ce biti ona prepreka da ostvare odnos sa Bogom. Drugim recima, Bog i njih voli ali oni nece zeleti zajednicu sa Njim ili ce Njegovu ljubav doziveti kao pakao.

 

[Magdalina]

Sve zavisi kako tumacimo Jevandelja i narocito kako tumacimo dela Svetih Otaca koji su o ovom problemu pisali nasiroko. Ukratko, rezime, Bog nije Sudija nego greh coveka kao onaj koji cini njegov centralni identitet koji nije Hristos ce biti ona prepreka da ostvare odnos sa Bogom. Drugim recima, Bog i njih voli ali oni nece zeleti zajednicu sa Njim ili ce Njegovu ljubav doziveti kao pakao.

Dobro, to mi je jasno. Ali, šta ćemo sa pitanjem na koje nije odgovoreno, jer je ono centralni motiv (ili osa) koja tačno određuje onda učesnost Boga u našem spasenju: Da li je ili nije On Pravedni Sudija? I da li je ili nije rekao ove reči? Zašto se naziva u Bibliji i strašnim Bogom i Pravednim Sudijom?
Tumačenje tumačenja nije više tumačenje nego izvrdavanje. Jevanđelje je protumačeno Duhom Svetim kroz svete oce, potvrđeno Saborima i praksom 2000 godina...ili je nešto ostalo nedorečeno? I nešto nije shvaćeno na pravi način do sada?
Evo šta je u celoj situaciji paradoksalno: danas svetih kakvih je nekada bilo (da su i gore pomerali verom svojom) nemamo. Danas, čak ni podvižnika na putu svetosti nemamo. Verni su krajnje raslabljeni i odaljavaju se od vere toliko da im je i Vaskrsenje kao i žitija svetih izmišljotina. Episkopi i tzv. duhovnici vuku za sobom breme svojih grehova tako da jedva puze po zemlji...Ali, sve to nije nikakva slika realnosti. Ti isti "bogomudri" jereji i nazovi dogmatičari i bogoslovi danas "vide" bolje i "razumeju" bolje od svih nekadašnjih naraštaja uključujući i apostole? I čak, smatraju da mogu kao takvi (ništavni) tumačiti i svete i Jevanđelja po svome nahođenju i razumskom umovanju? Da li je neko od njih video Hrista da bi mogao reći : "Ja znam da je masa reči iz Jevanđelja pogrešno protumačena, jer je meni Hristos rekao i pokazao da nije tako"? Drugim rečima: na čemu oni zasnivaju svoja tumačenja i svoje umotvorine o Crkvi. Duha nemaju (jer da ga imaju pod jedan se ne bi sa svetima ranijih epoha razlikovali u viđenjima i shvatanjima, jer Duh Sveti ne menja stavove i mišljenje kao ljudi),dela nemaju, pokajanja nemaju...dakle, šta oni imaju kao autoritet sa kojim govore to što misle? To što nose mantije? Jaka stvar...Znamo ko ih sve danas dobija.
Dakle, Gospod je isti, juče, danas i sutra, i samo pokajane prima i one koji okajaše svoje grehe, a ostali koji se ne pokajaše biće im kako u Jevanđelju lepo i jasno stoji napisao, bez da je ikakvo tumačenje danšnjih jereja potrebno da bi poklopilo svete kao što je recimo sveti Jovan zlatousti ili Grigorije bogoslov i još mnogi i mnogi koji isto tako jasno i glasno narodu objašnjavahu i predavahu veru vekovima.

 

[Aphex Twin]

Duh dise gde hoce...ma koliko neko srce bilo po vama nemoralno ili nestrucno...Ni vi ni ja ne znamo dubinu Bozijeg Promisla... I sve zavisi na koje episkope i duhovnike mislite jer je danas to dobilo razmere epidemije a niko ne slusa Crkvu...