О СРПСКОМ ФУДБАЛУ И ЈОШ ПОНЕШТО
Данас наша фудбалска национална селекција у земљи Португалији почиње ново путешествије у нади како би се докопали циља, Еура 2020-е.
Како ће се завршити то путовање, не знам, нисам видовит, наравно да се надам добром. Но оно што знам је да ће то бити још један ход по мукама, уз пратеће медијске спинове, роварења менаџера, прозивке на линији неки играчи вс селектор, све скупа пуно "хране" за медије који се упиру све ријалитизовати, па тако и спорт.
Од задњег Еура пуно тога се издешавало, мало позитивнг и пуно рђавог.
Позитивно је што су наши курталисали успјешно квалификације за Мундијал у земљи Русији. А онда су кренули медијски спинови, из неке или неких кухиња пласирани, те како смо запали у лакшу квалификациону групу, те како наши играју ружан фудбал, свашта нешто. Тадашњи селектор (Муслин) би игру поставио према играчима које има, а ми немамо играче који ће играти лијеп фудбал и побјеђивати.
Одрађене су квалификације, наши су заузели прво мјесто, циљ је остварен.
И онда смјена (или споразумни прекид сарадње, ајд ти знај) селектора. Провлачили су се разни разлози таквог расплета.
Но прави разлог је што је српски фудбал заглибио у муљу, у једном изопаченом систему вриједнсти, поремећеном и превише подређеном разним менаџерима и којекаквим смутљивцима који су заузели позиције.
Посртање српског фудбала није почело од скора, јок, већ поодавно, има двије деценије и кусур, 1990их, када су се "контроверзни бизнисмени" (читај кримоси и најгори људски шљам) инфилтрирали у српском фудбалу.
Бјеше крајем тих 1990их свега. Фудбал се опет не треба (нити може) равнати са другим спортовима, кошарком, рукометом, одбојком, да не говорим о оним индивидуалним, из једноставног разлога што је пуно већа пара у фудбалу, и то је магнет за бројне сумњиве ликове, разни људски шљам, самозване менаџере, муљаре, робисвјете, а постоји наравно и спрега фудбала и владајућих политичких елита, из ипак разумљивих разлога.
Ове "контроверзне бизнисмене" и ликове који су ведрили и облачили тамо 1990их су замјенили неки други, но подоста тога је остало насљеђе тог времена, и један изопачен систем вриједности, успостављен на похлепи, неморалу, сплеткама, гдје ће медији по потреби сваку причу испроституисати, а ако се нешто појави позитивно, и саме назнаке неког оздрављења, то ваља укаљати, и ти медији (а има их "хвала Богу", курир, бљуц, информер и слична жутила) ће порадити да то све огаде љубитељима спорта.
Медији су одиграли своју (прљаву) улогу и код ове смјене, или споразумог прекида сарадње. Имали смо чудну ствар, да се доста позитивно пише о овој суманутој одлуци, разних спинова бјеше, а селектору Муслину су ископани бројни "гријеси" из прошлости, да је узимао партиципацију од играча и још стошта.
Па и ако би се појавио неки новинар који ће покушати размишљати разумно као у овој емисији врстан новинар Георгијев (
Иначе овај Милован Јовановић, политички аналитичар или шта је већ, није мутав и конфузан како то дјелује. Једном је код Тегија гостовао, иако баш и нема везе са кошарком, оплео по КСС, српској кошарци по систему "ниђе везе", да би у једном дијелу премудро поручио да је за српску кошарку једино рјешење да на чело дође Андреј Вучић, по занимању "брат од оног Вучића", и тиме ипак разоткрио одакле вјетар дува.
Како год, смјена селектора у тој фази, након што је остварен циљ, се може оправдати само здравственим разлозима или ако се селектор огријешио о нека основна морална начела и постулате. Здравље није била сметња, а како ови у ФСС нису неки морални чистунци, напротив, и ово друго тешко да је случај.
Тако одосмо у земљу Русију. И прођосмо, прођосмо како прођосмо. Играчима се на залагању, приступу, нема шта замјерити, одиграли су у складу са могућностима. Крстајић је ту ускочио као нужно рјешење, вјероватно нико други у таквим околностима и није хтио преузети врућ кромпир, Младен је људина, позитиван лик којег морате готивити али питање је да ли је то право рјешење за селектора. Није да обећава. Барем по оном до сада.
Мене о није то све скупа погодило. Колико год сам желио да наши остваре успјех, да прођу групу, превише дуго пратим спорт и знам да ако лоше радите, супротно спортским начелима, постулатима, казна мора доћи, наплата зна бити сурова.
Но јесте ме погодило, и разбјесни ме што је разна олош, разни Пантићи и сличне протуве, дошла на своје, и што нам недјељама, мјесецима умују (о грађанској и оној другој клеронационалистичкој и фашистичкој Србији), просипају своја изопачена увјерења, знам да су аномалије у српском фудбалу које тако хируршки прецизно детектују а богами и "болдују" само средство, преко којег ће поганити и Србију и наш род. И чињеница да ће ти аутошовинсти, та олош, још годинама ту болесну мантру гурати злоупотребљавајући све ово везано за српски фудбал, то ме чини бијесним.
ПУКНИ ЗОЉО
Живот иде даље. Данас почиње нова прича, како написах ново путешествије и нови ход по мукама. Наравно да се надамо добром, иако за оптимизам баш и немамо покрића. За почетак ћемо запјевати ону нашу