O ptici detlicu...

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Ptičica koja sate provodi kljucajući drvo i tražeći hranu, ima najtvrđi kljun među pticama ove vrste, ali i najmekšu lobanju.

1. Kada bismo mi ljudi počeli da lupamo glavama o drveće, trpeli bismo posledice poput gadnih glavobolja, odvojenih mrežnjača ili potresa mozga. Visoka cena za šaku insekata. Ali detlići su opremljeni za taj posao, a lekari koji proučavaju povrede glave pokušavaju da dokuče kako se pri tom ne povredi. Jedno istraživanje pokazalo je da su oči detlića čvrsto pričvršćene uz pomoć kosti i okolnog tkiva, za razliku od ljudskih očiju koje imaju prostora za pomeranje unutar očne duplje. Te ptice su razvile i druge osobine.
images_zanimljivosti_dana_2020_SLIKE_detlic.jpg

https://zanimljivostidana.com/wp-co...ages_zanimljivosti_dana_2020_SLIKE_detlic.jpg
 
Kada spomenemo ovu vrstu ptica običo ostajemo na tome da postoji jedna vrsta koja se naziva Detlić, ali ne, postoji čak 180 vrsta i podvrsta.

3. Greše oni koji misle da detlići kucaju po drveću isključivo radi potrage za hranom. Zapravo, to rade kako bi obeležili svoju teritoriju, ali i da bi našli partnera za parenje.

4. Mozak detlića ima masu od tek nekoliko grama. Ne udara o zidove lobanje onoliko koliko bi udarao ljudski mozak.

5. Ove ptice se gnezde u šupljinama mrtvog drveća ili četinara. Za to oni koriste ne samo postojeće šupljine nego prave i nove.

6. Kod nas, u našim regionima možemo videti 7 vrsta detlića.
 
. Detlići se po stablima kreću od dole ka gore, pomažući se kandžama na nogama i repom. Zapravo, najvećem opterećenju je izložen rep i zato se on godišnje smanji približno za jednu desetinu njegove dužine.

8. Zoolozi su otkrili jednu zanimljivu činjenicu koja razlikuje detliće u odnosu na sve druge vrste ptica. Oni ponekad koriste prazne limenke i parčiće gvožđa kako bi se zvuk koji proizvode čuo veoma daleko ̶ na taj način, oni pozivaju druge detliće.

9. Ove ptice su jako rasprostranjene, jedino ih nema u Australiji.

10. Najvećim predstavnikom vrste smatra se američki kraljevski detlić, koji može da dostigne dužinu od 53 cm. Najmanji je patuljasti detlić, i on ne može da prestigne dužinu od 8cm.

11. Detlići žive najčešće kao samostalne jedinke, Hrane se crvima, a neke i biljkama.

12. Ponašanje detlića zanimljivo je zbog toga što u toku jeseni mogu da naprave blizu 400 otvora u stablima i da u njih postave po jedan žir.
 
. Njihova najbitnija karakteristika je njihov kljun! On je njihov alat, ali pored toga imaju i jako dugačak jezik. Ako u toku leta ili proleća čujete lupkanje u drvo, znajte da je to ova mala slatka ptičica.


14. Detlići su jedinstvene ptice i one stalno osećaju glad. Uzrok tome je veliki utrošak energije zbog kojeg oni stalno imaju potrebu za hranom.
{loadmoduleid 719}
15. Tokom udaranja, detlić primenjuje toliko veliku snagu da, ako bismo čoveka udarili tom jačinom, on bi odmah zadobio ozbiljnu povredu. Pri udarcima po drvetu glava ove malene ptice oseća opterećenje do 1 kg.
 
. Prilikom pronalaženja hrane koja se nalazi ispod kore drveta, detlići su u stanju da nanose udarce na stablu brzinom do 25 udaraca u sekundi ̶ stoga, za jedan dan ova ptičica je u stanju da udari po drvetu skoro million puta.

17. Kada ženka snese jaja, mužjak leži na njima! Ove price dele posao međusobno. Ženke i mužjaci se ne razlikuju puno. Sve dok mali detlići ne dođu na svet oni su zajedno, a nakon toga se razdvajaju.

18. Dok kuca, detlić ne brine da će u njegove oči da upadnu komadići drveta. Stvar je u tome što se njegovi kapci zatvaraju pre nego što se približe drvetu, što predstavlja svojevrstan odbrambeni mehanizam.

19. Ove ptice su nešto veće od vrapca, imaju oko 17 santimetara, a najveći detlić ikada viđen ima čak 53 santimetara.

20. Sve bi ovo bilo najnormalnije da neke činjenice nisu poznate! Pošto kljucanje drveta zahteva određeni napor, jak kljun, logično je da i glava detlića bude tvrda, ali nije! Detlić spada u vrstu ptica sa njamekšom lobanjom baš iz razloga da ne bi došlo do povrede tokom kljucanja. Ovo na prvi pogled deluje nelogicno, ali kada bolje razmislimo jeste realno.
 
Nekada davno južni vetar duvao je tako jako svojim vrelim dahom da su mnoge životinje bile veoma nesrećne. Veverica je sazvala sastanak svih životinja da odluče šta im valja činiti. Posle duge rasprave odlučiše da pođu na jug i nađu dom južnog vetra.
Nakon dugog i teškog puta životinje su dosle do podnožja strme, stenovite planine na čijem je vrhu bila velika tvrđava. Shvatile su da odatle duva južni vetar, ali planina je bila tako strma i visoka da nikako nisu mogle da se uspnu do tvrđave. Pokušavale su i pokušavale, ali nisu mogle da se popnu na vrh. To je uspelo samo Mišu jer je bio toliko mali da je neopaženo ušao u tvrđavu. Tamo je shvatio da južni vetar prave petorica braće. Primetio je, takođe, da su obesna braća do zuba naoružana mnoštvom lukova i strela.
Tiho i brzo Miš je pojeo strune na svakom luku. A kad su braca otišla na spavanje, napravio je duge merdevine od uvrnute konoplje i spustio ih niz planinu. Njima su se u tišini noći popele ostale životinje. Iako su se trudile da budu tihe, nespretni i teški Medved probudio je petoricu braće.
 
Kada su videli da životinje nadiru u tvrđavu, braća su potrčala po svoje oružje, ali njihovi lukovi i strele bili su beskorisni. Morali su rukama da se bore protiv mnogo nadmoćnijih ljutih životinja.

Nakon kratke borbe životinje su savladale četvoricu braće, ali peti je uspeo da pobegne.

Do danas niko ne zna gde se krije. On i danas pravi vrući vetar, ali nema dovoljno snage da ikome naškodi.
Srećne zivotinje dogovorile su se da proslave pobedu. Zapalile su lukove i strele zarobljene braće i zaigrale oko vatre. Uzivale su u plesu i svojoj pobedi. Samo Detlić nije želeo da igra. Zadovoljno je stajao ispred velike vatre satima gledajući u nju.

Ostao je tako nepomičan toliko dugo da mu je perje pocrvenelo od toplote. Od tada detlići na nekim mestima imaju crveno perje.
 
Detlići su ptice stanarice rasprostranjene širom sveta, osim u Australiji, na Novom Zelandu, Madagaskaru i polarnim predelima. Žive u šumama, parkovima i blizu ljudskih naselja.

Poznato je blizu dvesta vrsta, od kojih u Srbiji živi sedam (veliki, srednji i mali, seoski,lilfordov i tropski detlić). Razlikuju se u veličini i boji koja varira od crne, bele, crvene, žute do zelene.
 
Zajedničke karakteristike ovih malih ptica veličine do 23 cm jesu dugačak i oštar kljun u obliku dleta pomoću kog prave rupe u drvetu, lepljivi jezik kojim izvlače hranu i noge sa po dva prsta okrenuta naviše i naniže koji im omogućavaju dobro penjanje. Čvrsta pera na repu imaju funkciju oslonca.

Detlići u jednoj sekundi udare kljunom u drvenu površinu 20 puta, ali ne mogu da se povrede, jer je kompletna struktura kostiju i mišića glave i vrata usmerena na amortizovanje udaraca.

Ove ptice imaju mali mozak koji je obavijen debelim kostima
detlic5-300x227.jpg
lobanje koje u čeonom i potiljačnom delu podsećaju na koncentrisano sunđerasto tkivo. Ublažavanju udaraca doprinose i mišići vrata koji preusmeravaju snagu udaraca od lobanje, jezik koji je obavijen duž lobanje, kao i deblji sloj tkiva na gornjem delu kljuna u odnosu na donji.

Pored anatomije, ponašanje ovih ptica doprinosi izbegavanju povreda. Detlići imaju malo rotacija, a posebno nakon udaraca u drvenu površinu izbegavaju pokrete. Kada prave rupu u drvetu, ne udaraju u isto mesto, već traže najbolji put kojim brže i sa manje snage probadaju drvo.
 
Zašto detlići kuckaju?

Tri su osnovna razloga zbog kojih detlići neumorno kuckaju u drveće ili drvene površine.

Osnovni razlog je ishrana. Detlići se hrane insektima koji žive ispod kore drveća i njihovim larvama. Kljun služi za pronalaženje hrane odn. kuckanje oštrim i jakim kljunom je način da se dođe do obroka.

Drugi važan razlog je što kuckanjem način privlače partnere.

Detlići prave gnezda u rupama drveća. U zavisnosti od tvrdoće drveta, taj proces može potrajati i do mesec dana. Jednom godišnje ženke polažu zmeđu 3 i 7 jaja na kojima leže oba roditelja do petnast dana, a ptići su nesamostalni do mesec dana po rođenju.

Interesantno je da za svako parenje formiraju nove rupe u drvetu.

Detliči su monogamne ptice koje ne žive u jatima.
ptica-detlic-sp.jpg


https://opusteno.rs/slike/2017/12/zanimljive-cinjenice-o-ptici-detlic-34973/ptica-detlic-sp.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Deset zanimljivosti o Dauning stritu broj 10
Odgovora
8
Pregleda
197
Mastrangello
Mastrangello
Umri_muski
Kako dobiti raspravu ako publika ne razume o cemu je rec?
Odgovora
2
Pregleda
136
Џорџи
Џорџи
Обилић
Како је ово могуће ?
Odgovora
5
Pregleda
230
Обилић
Обилић

Back
Top