O, pesme moje, moji sirotani

O, pesme moje, moji sirotani
-----------------------------------------

O, pesme moje, moji sirotani,
Ko l` će da vas čuva, sakuplja i brani !?
Čije će te tužne milovati grudi ?
Da li će vas, kao svoje, prihvatiti ljudi
Ili će vas dušmani iz korena seći
I niko im ništa smeti neće reći ?

U zla doba živeo sam, moji sirotani,
Gde ljudskosti nema i duše su prazne,
Al` sa vama biše meni mili dani;
Nisam bio sluga te gamadi razne.

Iz Srbije dušmani mene oteraše
Nikada mi mira zlikovci ne daše.
Imao sam sudbinu `tice trnuljčice;
Svaki dan sam suzama umivao lice.

S vama sam drugovao, plakao, nadao,
Da me voli jedna slađa, molio sam Boga,
Sa vama sam leg`o - s` vama ustaja,
Dao sam vam, sirotani, po života svoga.

Bili ste mi uteha, moji sirotani,
Al` i onaj bolni krik `tice trnuljčice,
Bili ste mi melem, drugari odani,
Kad suzama umivam svoje tužno lice.

Kada sam posrt`o, klecao, padao,
Bolovao, tugovao i ničem nadao
Samo vas sam im`o za oslonac svoj;
Samo vi ste ulepšali tužni život moj …

O, pesme moje, moji sirotani,
Budite svetionik, onima u tami.
Napunite s` ljubavlju srca puna tuge
Skratite bolnima noći mrkle, duge.

O, pesme moje, moji sirotani,
Ko l` će da vas čuva, pevuši i brani !?
Čije će te tužne nadahnjivat` grudi ?
Da li će vas, kao svoje, prihvatiti ljudi,
Ili će vas dušmani iz korena seći
I niko im ništa smeti neće reći ?

Krstan Đ. Kovjenić

 

[KPCTAHK]

JA BIH HTEO DA SE VRATIM
----------------------------------------

Ja bih hteo da se vratim.
U Srbiju, rodu svome,
I prestanem zauvek da patim,
Al` vratit` se nemam kome.

Nemam oca, nemam majke,
Seje, brata, rođenoga,
Nestale su moje bajke,
Nemam više nikog svoga.

Ima jedna kuća stara,
Od pruća je i od blata,
Ali u njoj nema žara,
Nema okna, nema vrata.

Nad ognjštem garav lonac
Na verigi, još se njiše,
A u ćošku star tronožac
Po truleži sad miriše.

Sveće, na po` izgorele,
U čiraku drevnom stoje,
Sve su me rane zabulele
Pretužno je srce moje.

Ej, živote, baš si zao,
Nanosiš mi bol i jade,
Ništa lepo nis` mi dao,
Samo tugu ti mi dade.

Ej, Srbijo, mila mati,
Daj pomozi čedu svome,
Da se tebi opet vrati
I svom domu, dedovskome.

Krstan Đ. Kovjenić

 

[KPCTAHK]

Pesnik izgnan iz svoje rodne grude ima istu sudbinu one nesrećne `tice trnuljčice ... Bole ga sećanja, mori čežnja, razara tuga ...Život mu postane gorak i crn, a onda se pojavi onaj spasonosni trn koji mu probode grudi ...A on prestane da tuguje više, suze sa lica obriše i najmilozvučniju pesmicu zagudi i ne prestaje dok zora ne zarudi ...Tako silno umilnu, nebesku i finu, ali i tugaljivu, najtugaljiviju, da čak i Bog zarida i postide se ljudi za koje je život dao, otadžbinu opevao i nije se zbog tog pokajao ...

 

[KPCTAHK]

PODMOSKOVSKE NOĆI
----------------------------------

Eh, te burne podmoskovske noći,
Pomrčine, kao đavo crne,
Zašto morah ja ka vama doći
I sad drhtim, k`o lane do srne…

Lepe seke, vina pune reke,
Smeh i cika, posvuda se ori,
A ja poet, iz zemlje daleke,
Pijem vino, a u meni gori.

Nisam ti ja za život boema,
Nisu za me` ove burne noći
Mesta za me` ovde nigde nema
Ka Srbiji mojoj moram poći.

Dok mi grudi sibirac probija,
Dok mi suza niz obraze teče
U grudima greje me Srbija
I u njojzi jedno ti`o veče.

Preći ću ja Ural i Karpate
Dan će doći kada moram poći,
Jer ovde ću da umrem na rate
U Srbiju moju moram doći …

Krstan Đ. Kovjenić

 

[KPCTAHK]

Oj, Srbijo, mila mati
--------------------------
Užasno huče vetrovi,
Krvledeći, prtavi sibirski,
Dlake mi se od studeni ježe,
Hladan grč mi bolno srce steže,
A misli mi ka Srbiji beže.

Čujem seju, sudb`o moja kriva,
Nežno m` tepa, kao da je živa,
A majčica s` neba m` pruža ruku
Da me greje i ublaži muku,
Sin jedinac s` neba mi se smeje
To je ono što mi dušu greje.

Bože dragi, Hriste, mili brate,
Ovo nije život – umirem na rate.
Ka Srbiji mojoj moram poći,
Ovog trena, ove hladne noći,
Samo ona može mi pomoći.
Hteće, smeće, i znam da će moći
Da m` zagreje sve dane i noći.

Ej, Srbijo, mila mati,
Hoćeš li mi duši smiraj dati?
Svojim čedom hoćeš li me zvati
I ne dati srcu da mi pati?
……………………………….
Krstan Đ. Kovjenić