Pre dva tri dana, onaku usput, reche mi
- ima neka frka u shkoli ..
- kakva
- imamo medjuodeljensko takmichenje, setjash se, proshle godine sam se takmichila u besednishtvu
- setjam se ... ne znam, videtju , znash da imam chasove tada
Rekla je ok i okrenula se. Nisam osetio da ju je lacnula moja opaska o chasovima. Nisam osetio malo sutra.
Dan pre nastupa, miwica me ubedi (obozzavam je zbog toga) da otkazzem chasove i odem da gledam potomka.
11h mladji potomak i ja sedimo i chekamo. Ulaze takmichari, nervozni, ruke trljaju od treme, lupkaju nogom u ritmu onoga shto glavama im se vrzma.
Ulazi moj stariji potomak sa drugaricom, ova nosi akustichnu gitaru naravno crne boje, na majicama im pishe ``Nikada nije dovoljno mnogo nositi crno`` .
O Bozze pomislih , u shta su se deca pretvorila. Setjam se imala je 2kg 650 grama na rodjenju. Notju sam slushao kako dishe plashetji se da tako maloj ......
Sada je gledam; libo je pedu za sve nas u redovima, opushteno samo... nju je Onaj dotako i rekao``Imash glas , pevaj``...
Lagano , krenuo je zvuk gitare da se provlachi kroz redove posmatracha. Pogledao sam potomka mladjeg , i on je za sada bio cool (obichno, u takvim situacijama, kada mu sestra peva njemu suze same klize )... ne vredi da ga pitam kako mu je , znam .... I onda njen glas, pesma od Nirvane :
She eyes me like a pisces when I am weak
I've been locked inside your Heart-Shaped box for weeks
I've been drawn into your magnet tar pit trap
I wish I could Eat your cancer when you turn black ....
Kao bio sam cool , kao bio sam mirne ruke i snimao, kao bio sam ono ``pa shta , slusham je svakoga dadana kako neshto peva`` ... kao bio sam...
Ako postoji apsolutna tishina , onda sam je danas dozziveo... ako postoji heruvimski glas , onda sam ga danas chuo...
Aplauz , vriska drugara .....
Izashao sam , stajala je sa ortakinjom i smejala se
- tjalac, kako je bilo ?
samo sam je poljubio i izashao iz shkole...
napolju je dan mirisao na hladnotju, nije mi bilo hladno, neshto inside je grejalo , grejalo jako ...
- ima neka frka u shkoli ..
- kakva
- imamo medjuodeljensko takmichenje, setjash se, proshle godine sam se takmichila u besednishtvu
- setjam se ... ne znam, videtju , znash da imam chasove tada
Rekla je ok i okrenula se. Nisam osetio da ju je lacnula moja opaska o chasovima. Nisam osetio malo sutra.
Dan pre nastupa, miwica me ubedi (obozzavam je zbog toga) da otkazzem chasove i odem da gledam potomka.
11h mladji potomak i ja sedimo i chekamo. Ulaze takmichari, nervozni, ruke trljaju od treme, lupkaju nogom u ritmu onoga shto glavama im se vrzma.
Ulazi moj stariji potomak sa drugaricom, ova nosi akustichnu gitaru naravno crne boje, na majicama im pishe ``Nikada nije dovoljno mnogo nositi crno`` .
O Bozze pomislih , u shta su se deca pretvorila. Setjam se imala je 2kg 650 grama na rodjenju. Notju sam slushao kako dishe plashetji se da tako maloj ......
Sada je gledam; libo je pedu za sve nas u redovima, opushteno samo... nju je Onaj dotako i rekao``Imash glas , pevaj``...
Lagano , krenuo je zvuk gitare da se provlachi kroz redove posmatracha. Pogledao sam potomka mladjeg , i on je za sada bio cool (obichno, u takvim situacijama, kada mu sestra peva njemu suze same klize )... ne vredi da ga pitam kako mu je , znam .... I onda njen glas, pesma od Nirvane :
She eyes me like a pisces when I am weak
I've been locked inside your Heart-Shaped box for weeks
I've been drawn into your magnet tar pit trap
I wish I could Eat your cancer when you turn black ....
Kao bio sam cool , kao bio sam mirne ruke i snimao, kao bio sam ono ``pa shta , slusham je svakoga dadana kako neshto peva`` ... kao bio sam...
Ako postoji apsolutna tishina , onda sam je danas dozziveo... ako postoji heruvimski glas , onda sam ga danas chuo...
Aplauz , vriska drugara .....
Izashao sam , stajala je sa ortakinjom i smejala se
- tjalac, kako je bilo ?
samo sam je poljubio i izashao iz shkole...
napolju je dan mirisao na hladnotju, nije mi bilo hladno, neshto inside je grejalo , grejalo jako ...
prelepo
