Ja: Dobar dan, ja sam Milica, drago mi je.
Sagovornik: Zdravo Milice.
Sagovornik misli kako sam simpaticno stvorenje. Do onog momenta kad u razgovoru dodjemo na temu muzike. Onda ja spomenem da slusam rock, punk i metal. E, tu nastaje haos. Tog momenta nas razgovor pada u vodu i sagovornik bezi od mene kao djavo od krsta. Jos ako se dogodi da sam se taj dan obukla u crno, nasminkala u crno i nalakirala nokte crnim [a cesto to radim. u sustini i nemam odecu osim crne i crvene u ormaru. I nesto teksas stvari] odmah prekinu svak kontakt sa mnom. Posle me na ulici zaobilaze i ne pozdravljaju. Desava se da ljudi predju ulicu kad me vide. Jednom sam uspela da uhvatim jednu takvu osobu o da pitam zasto. Odgovor koji sam dobila je: "Pa, znas kako. Ti si metalka, i ti se drogiras." Aaaaa? Sta?
Mrzim predrasude. Stvarno mrzim. Cim neko slusa malo tvrdju muziku, to odmah znaci da je sektas, narkoman, i sotonjara. 
Da ide okolo, hvata macke lutalice, cereci ih, razapinje ne krst, okrece taj krst naopako i pije krv tih zivotinja.
Zasto ljudi nisu u stanju da gledaju iza odece koju nosim ja ili bilo koji drugi metalac/metalka i zasto na osnovu dosta tvrde muzike zakljucuju da smo pod uticajem droga i alkohola?
Druga stvar koja me zanima je sta ljudi imaju protiv svirki na kojima se svira rock, punk i metal. To su sasvim obicna desavanja, kao i koncert nekog KUD-a
A meni to prija. Zasto? Zato sto ljudi nisu povrsni i ne gledaju ni sta sam obukla, ni s kim sam dosla, ni koliko sam ostala, ni kad sam otisla [i s kim]. Opusteno je. Realno, najveca predrasuda o metalcima je da su prlljavi i smrdljivi. Bas zbog kose. A niko ne zna kako je dobar osjecaj stati izmedju dva druga sa dugom kosom a one kose mirisu... 
Zato sto samo u tom drustvu mogu da upadnem u sutku. I kad me neko gurne u 'zaru' sutke, taj isti neko ce i da mi pruzi ruku da ustanem. Mogu da razgovaram sa svakim, jer cemo za 10 minuta naci zajednicku temu. Od najboljeg albuma Pantere do smisla zivota. Tema ima milion. A mozda ga/je vise nikad necu vidjeti. Sa njima je lepo. I mogu biti sigurna da, ako neki od njih 'krene' na mene sa niskim namerama [takvih uvek ima, da se ne lazemo] bice ih bar duplo vise da me zastite. Jednom kad udjete u to drustvo, svako od njih vam je prijatelj, cak i ako ga nikad pre niste videli. Braca metalci 
Sagovornik: Zdravo Milice.
Sagovornik misli kako sam simpaticno stvorenje. Do onog momenta kad u razgovoru dodjemo na temu muzike. Onda ja spomenem da slusam rock, punk i metal. E, tu nastaje haos. Tog momenta nas razgovor pada u vodu i sagovornik bezi od mene kao djavo od krsta. Jos ako se dogodi da sam se taj dan obukla u crno, nasminkala u crno i nalakirala nokte crnim [a cesto to radim. u sustini i nemam odecu osim crne i crvene u ormaru. I nesto teksas stvari] odmah prekinu svak kontakt sa mnom. Posle me na ulici zaobilaze i ne pozdravljaju. Desava se da ljudi predju ulicu kad me vide. Jednom sam uspela da uhvatim jednu takvu osobu o da pitam zasto. Odgovor koji sam dobila je: "Pa, znas kako. Ti si metalka, i ti se drogiras." Aaaaa? Sta?
Mrzim predrasude. Stvarno mrzim. Cim neko slusa malo tvrdju muziku, to odmah znaci da je sektas, narkoman, i sotonjara. Da ide okolo, hvata macke lutalice, cereci ih, razapinje ne krst, okrece taj krst naopako i pije krv tih zivotinja.Zasto ljudi nisu u stanju da gledaju iza odece koju nosim ja ili bilo koji drugi metalac/metalka i zasto na osnovu dosta tvrde muzike zakljucuju da smo pod uticajem droga i alkohola?
Druga stvar koja me zanima je sta ljudi imaju protiv svirki na kojima se svira rock, punk i metal. To su sasvim obicna desavanja, kao i koncert nekog KUD-a
A meni to prija. Zasto? Zato sto ljudi nisu povrsni i ne gledaju ni sta sam obukla, ni s kim sam dosla, ni koliko sam ostala, ni kad sam otisla [i s kim]. Opusteno je. Realno, najveca predrasuda o metalcima je da su prlljavi i smrdljivi. Bas zbog kose. A niko ne zna kako je dobar osjecaj stati izmedju dva druga sa dugom kosom a one kose mirisu... Zato sto samo u tom drustvu mogu da upadnem u sutku. I kad me neko gurne u 'zaru' sutke, taj isti neko ce i da mi pruzi ruku da ustanem. Mogu da razgovaram sa svakim, jer cemo za 10 minuta naci zajednicku temu. Od najboljeg albuma Pantere do smisla zivota. Tema ima milion. A mozda ga/je vise nikad necu vidjeti. Sa njima je lepo. I mogu biti sigurna da, ako neki od njih 'krene' na mene sa niskim namerama [takvih uvek ima, da se ne lazemo] bice ih bar duplo vise da me zastite. Jednom kad udjete u to drustvo, svako od njih vam je prijatelj, cak i ako ga nikad pre niste videli. Braca metalci 
