О mačkama

[Zelena milja]

 

[Casual Observer]

Mačja policija:

 

[Casual Observer]

 

[Neno]

 

[Neno]

 

[Атомик™]

 

[DarkMoon]

Ove moje macke glupe ko q.. jos jedna mi stradala danas na put.....dokle bre vise!

 

[Атомик™]

 

[Zelena milja]

Vjazmica.

 

[Zelena milja]

 

[Zelena milja]

Vjazma.

 

[Zelena milja]

Zvezdana bajka o Vjazmi
( Mira Alečković )


"Lete po srebrnom snegu sanke, borovi snežni, snežne i jele…

To je početak zvezdane bajke… Sneg dubok, idu umorne čete…

Ja se to sećam zime jedne, ja se to sećam tuge goleme, spaljeno selo, pusto sleme i dete jedno sa zgarišta u zagrljaju partizanke.

Nosi ga, sporo kroz sneg korača dok bela vlakna vetar mota, i zanosi se od dečjeg plača, od ovog buntovnog malog života.

Otkriće plačem gde je kolona, i znaće meci kuda idete, devojko draga iz bataljona, pevuši pesmu, uspavaj dete.

Umirilo se, klonula glava,

Ćutite, puške, tiše, tiše, pustite ovu malu da spava, devojčica je ova sama, nikoga nema, nikoga više.

Ćutite, topovi u daljini, u snežnoj buri, i divljini, ovo siroče majku sanja, i umuknite, mitraljezi,
nek' dete ovo spokojno spava, da se na proleće raduje brezi, da na proleće potrči travom, jedna devojčica nemirna plava,

bežite, crne ptičurine, sa neba moje domovine, ne budite mi dete što spava…

A kako ćemo ime mu dati? Ko zna kakvo je želela majka, u ognju kuće spaljena mati…

Vetar fijuče, sneg solujava,

Ljude već jedva noge drže,

– Prenesi dalje: Koračaj brže.

Prenesi dalje: Vjazma je pala…

Vjazma je slobodna! – prenesi dalje…

Radost se razlila po koloni, sva srca nadom zaigrala, Vjazma je slobodna, Vjazma je pala.

– Neka se Vjazma zove i mala – partizanka je prošaptala.

Neka se Vjazma zove i mala…

Partizanska je kolona stala…

Komadant na ruke podiže dete:

– Drugovi, tiše, neka spava…

Nešto je lepo reći hteo,

U tom trenutku preko glava, jedan je rafal proleteo.

– Pa budi srećna, vižljo mala, ime si dobila od naše čete…

Partizanka je zaplakala i dalje kroz sneg ponela dete.

A sneg je vejao, vejao beo, sve nam je staze bio pomeo, i mi išli po bespuću do prvog ognja slobodnog sela, tražeći maloj Vjazmi kuću, sav dan smo išli put jednog krova, svu noć smo išli put svetlosti, i bajci jednoj zvezdanoj, beloj, bili smo toga dana gosti,

i slavili smo jedno slavlje, pjani bez pića, siti bez hleba, zbog jednog malog sićušnog bića što nosi ime slobodnog neba.

…Bilo je davno, zemljo, oprosti

I sećanja se daleka mute.

Ućutali su mitraljezi, bacači, puške. Topovi ćute.

Sada još samo zvoni zvono veselih sanki moje ravnice, snegom se viju slobodne ptice.

Ja uvek vidim kad jesen ode, kad sneg zaveje bele staze, kad se zalede široke vode, gde idu ljudi gladni i bosi, idu i idu put slobode i svako Vjazmu malu nosi."


Po ovoj pesmi moja je Vjazma dobila ime.
Došla mi je na sličan način.