Често говоримо о луталицама и лутању, а да нисмо ни свесни шта то заиста значи...
Наиме, некако се у нашој свести подразумева да је луталица неко ко нема ништа нити припада некоме...
А да ли је тако?
Ја бих рекао да није.
Јер лутати може само онај ко има коме и где да се врати...
И луталица је неко ко је ЗАлутао на свом путу до циља...
Сетимо се Одисеја, најчувенијег луталице...
Постоје и неке друге врсте лутања.
За мене је најупечатљивије емотивно лутање које се често дешава у нашем мировању.
И у таквом лутању најчешће изгубимо некога и нешто и од луталица постанемо бедници и бескућници... Јер бедник је онај ко нема никога и никоме не припада...
Зато, пажљиво ходајмо путевима... Особито путевима срца.
Да од луталица не постенемо бедници...
Наиме, некако се у нашој свести подразумева да је луталица неко ко нема ништа нити припада некоме...
А да ли је тако?
Ја бих рекао да није.
Јер лутати може само онај ко има коме и где да се врати...
И луталица је неко ко је ЗАлутао на свом путу до циља...
Сетимо се Одисеја, најчувенијег луталице...
Постоје и неке друге врсте лутања.
За мене је најупечатљивије емотивно лутање које се често дешава у нашем мировању.
И у таквом лутању најчешће изгубимо некога и нешто и од луталица постанемо бедници и бескућници... Јер бедник је онај ко нема никога и никоме не припада...
Зато, пажљиво ходајмо путевима... Особито путевима срца.
Да од луталица не постенемо бедници...
