O kafi...

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
O kafi /caffea, cafea/ pripada biljnoj familiji RUBIACAEE a piće koje se spravlja od njenih plodova smatra se tropskim napitkom. Prema klasifikaciji koja se primenjuje u Ujedinjenim nacijama /Standard International Trade Classification/ kafa je namirnica, prehrambeni proizvod i kao takva svrstana u kategoriju hrana, odnosno zajedno sa čajem, kakaom, začinima i izrađevinama od njih. U botanici se razlikuje više od osamdeset vrsta rodnog drveta kafe.

U svetu se uzgajaju dve osnovne vrste kafe ARABIKA i ROBUSTA. Arabika je posebno cenjena i tražena /tri četvrtine svetske proizvodnje/ a uzgaja se u nižim delovima Latinske Amerike, naročito u Brazilu, zatim Afrika /Etiopija, Kenija. Burundi, Ruanda, Kamerun/, kao i Indije. Aroma Arabike je vrlo razvijena a sadržaj kofeina dosta nizak od 1% do 2%. Sirova arabika može se utrživati i prana i neprana. Pogodna je za skladištenje na duže vreme a da to ne utiče na kvalitet iako nužno gubi na težini ,,kalira”. Posebna vrsta arabike je LIBERIKA ili blaga arabika /MILD/. Postojbina ove kafe je Angola.

LIBERIKA je po kvalitetu bolja od arabike. Pored Južne Amerike /Brazil. Kolumbija/ uspeva u Keniji, Tanganjiki, Maleziji i na Filipinima. Sirova Liberika se obavezno pere i tek potom prodaje. Takođe se može skladištiti na duži rok.

ROBUSTA se gaji u toplim i vlažnim predelima manje nadmorske visine. Ne zahteva veliku negu, žilava je i otporna na parazite. Ako se duže čuva – skladišti kvari se. Osrednjeg je kvaliteta, ima povećan sadržaj kofeina koji varira od 2.5% do
3,5% i sve se više upotrebljava za spravljanje rastvorljivog kafenog napitka – instant, jer doprinosi punoći ukusa.

Selekcionari intenzivno rade da posebnim postupkom kloniranja stvore novi hibrid kafe na koji će preneti sve najbolje osobine kafa tipa arabika i robusta, poboljšati joj prinose a istovremeno učiniti otpornom na bolesti. Takav hibrid nazvali su ARABUSTA i već je uveden u intanzivnu proizvodnju Obale Slonovače i Kameruna.
 
coffe-2991458_640.jpg
 
Kafeno drvo spada u grm, zimzeleno je, raste po visini do šest metara a uzgajano na plantažama tri metra. Liberika raste u visinu i do dvanaest metara. Prečnik stabla je oko 8-15 cm. Krune drveća su u obliku piramide sa gusto raspoređenim grančicama. Listovi su u obliku šake, duguljasto ovalni. Cvetovi su petolisni, bele boje, intenzivnog mirisa i slični su cvetovima pomorandže.

Iz oplođenog cveta izraste plod u obliku koštunjave bobice slične trešnjama. U početku su zelene boje, prelaze u žutu a kada su zrele imaju crveno mrku boju. Mesnati deo ploda je žilav ali sočan i sladak i u njemu su smeštene dve odvojene semenke, okrenute jedna prema drugoj pljosnatom stranom.

Kafena zrna imaju dva oblika i to pljosnati, veličine 4—6 mm i ovalni, veličine 7-14 mm. Pljosnati oblik se smatra normalnim i češćim, dok se okrugli formira u slučaju kada jedno zrno u bobici zakržlja. Zrna su obavijena nežnom srebrnastom kožicom ili ljuskom. Uz ovu kožicu prianja jak omotač /pergament/. Preko ovog naleže gumasta, lepljiva srž /meso, pulpa/ i najzad, ono što se vidi na površini jeste spoljna opna.

O kafi – GAJENJE KAFE je različito i zavisi od tipa. Arabika se gaji na prostoru od 23° severne do 25° južne geografske širine, dok Robusta uspeva u tropskim predelima na visinama između 800 – 2.000 m, a u suptropskim od 400-850 m nadmorske visine. Robusta je tipični predstavnik kafe sa niskih nadmorskih visina, ali zaostaje u kvalitetu za arabikom. Prosečna dnevna temperatura je 18°C do 22°C.

Na kvalitet kafe bitno utiče i zemljište /laterit, aluvijalni nanosi bogati humusom/,kao i količina padavina.

Smatra se da je za kvalitet kafe ipak najvažnija nadmorska visina. Veća nadmorska visina bolji kvalitet.

BERBA KAFE i njena priprema za tržište imaju velikog uticaja na kvalitet i svojstva kafe.

Plodovi kafe sazrevaju obično posle 8-9 meseci od cvetanja kod arabike, 10-11 meseci kod robuste i posle 12 meseci kod Liberike.
 
Glavno vreme berbe i prodaje navedeno je u delu knjige koji obrađuje najvažnije zemlje proizvođače i izvoznike kafe.

PRIMARNA PRERADA kafe posle branja vrši se po mokrom ili suvom postupku. Mokrim postupkom postiže se bolji izgled i veća ujednačenost zrna. Plodovi kafe se najpre očiste od stranih primesa pomoću vode, zatim se stavljaju u specijalne
depulpere sa bodljikavim valjcima u kojima se skida mesnati deo i odvajaju semenke. Da bi se zrno potpuno očistilo stavlja se u bazene, cisterne ili burad gde se ostavlja nekoliko dana da fermentiše. Fermentacijom se sa zrna odstranjuju zaostali mesnati delovi i zrno dobija posebna, specifična svojstva koja se kasnije prenose na napitak. Nakon fermentacije zrna se peru i suše u struji toplog vazduha na
50°C do 60°C. Pripremljena po ovakvom postupku kafa dobija lepu boju, zrna su čista i takva kafa se zove prana kafa. Ovako pripremljena zrna sadrže još uvek ljusku i u ovakvom stanju se najčešće isporučuje u luke gde postoje Ijuštionice kafe. Tamo se kafa čisti od grubih nečistoća na aparatima za vetrenje, zatim Ijušti i polira. Nakon ovog vrši se sortiranje kafe po veličini zrna, boji i opštem izgledu uvrećava se. deklariše i tako je konačno pripremljena za tržište.
 
Mnoge nerazvijene zemlje Afrike i Azije nisu u mogućnosti da sirovu kafu brzo i kvalitetno primarno pripreme za izvoz zbog nedostatka tehnološke opreme pa sirovu kafu napola obrađenu izvoze u rasutom stanju brodovima do većih evropskih luka /Hamburg, Amsterdam, Roterdam. Trst, Đenova/ u kojim su instalirani uređaji za doradu kafe. Naime, kafa se izvozi delimično prerađena i u rasutom stanju, a onda se u luci vrši grubo čišćenje, Ijuštenje, sortiranje, uvrećavanje i deklarisanje.

Suvim postupkom postiže se bolji kvalitet i bolja aromatičnost a jednostavnija je fermentacija. Plodovi se prostiru u tanke slojeve i suše na suncu sve dok semenke ne počnu da kloparaju u suvom plodu. Osušeni plodovi se mlate mlatilicama ili se ljušte u specijalnoj mašini /deskadator/ i tako se odvoji mesnati deo ploda i na kraju se polira, sortira, uvrećava i deklariše.
 
Zašto nas kafa toliko privlači? Mnogo se odgovora može dati na ovo pitanje, i mnogo ih je i dano, od prvih početaka uživanja kafe u Arabiji pa
do naših dana. Kafa je uvek imala mnoge prijatelje, ali i neprijatelje.

Davne 1511. god. je neki Abd-el-Kadir, Arapin, napisao: „Kafo, ti si zdrava kao čisto mleko, a od njega se razlikuješ samo po svojoj crnoj boji!” Valja se podsjetiti da je mleko u Arabiji u to vrijeme smatrano za jednu od najdragocenijih namirnica.

Već su prvi stanovnici Afrike otkrili da kafa može koristiti i kao lek, i kao sredstvo za uživanje, i kao hrana. Instinktivno
su naslutili da je kafa vrlo korisna biljka. Preterali su smatrajući da kafa može lečiti sve moguće bolesti. Kafi su se pripisivala fantastična svojstva. O njoj su pisali i putnici, i pisci, doktori i pomorci.

Strazburški doktor Georg Heinrich Behrs opisuje gotovo sve tada poznate napitke i pića: vodu, pivo, vino, rakiju, ali i štetnosti ako ih se pretjerano uživa. I nastavlja: „Isto je po mom mišljenju i sa kafom. Pravilno pripremljena, u pravo vreme, umereno i redovno uživana, prema mom mišljenju, ne može škoditi nijednoj pristojnoj osobi. Ali kad je loše pripremljena, u nevreme uzeta, kafa je takođe, kao i slične njoj stvari, nekorisna, nepogrešivo štetna
i valja je odbaciti”.
 
Bolje je stoga ovdašnju, domaću ili na francuski način pripremljenu kafu sa mlekom popiti ujutro , a pravu crnu kafu piti poslije jela! Kod mnogih ljudi izaziva težinu i drhtanje udova, pa čak i potamnjivanje svijesti, vrtoglavicu i glupost. Međutim, nakon ručka ili iza večere,pogotovo neko vreme iza toga, dobra je i vrlo korisna jer pomaže probavu, olakša glavu, čovjeka drži budnim i živahnim! |

Nakon toga pisac opisuje prženje, mljevenje i pripremu kafe, i nastavlja:

Dakle , na taj način uzeta kafa pruža neuporedive koristi i zaista je dobra i zdrava. Takva, poslužena, kafa ne samo što će ojačati oštećene i upaljene želudce, razrijediti teška jela i pospješiti probavu nego će sprečiti kataralne oblike, ublažit će glavobolju; učinit će čoveka živahnijim i pojačat će mu pamćenje. Osladi i zakiseli krv, pospeši cirkulaciju, ženama uspostavlja zaostalo mjesečno čišćenje, a pokazala se i kao dobro sredstvo za katar bubrega, tera mokraću i piesak iz mokraćnih putova, popravlja nesvesticu koja se javlja nakon puštanja krvi, smanjuje i rastjeruje pijanstvo i zajedno sa tim povezanu glavobolju. Korisna je i za uklanjanje upornih, od pokvarena želuca uzrokovanih glavobolja u onih koji se nisu ranije navikli svakog dana piti piće. Posebno je korisna za uklanjanje takozvanih periodičnih, što znači ponavljanih, glavobolja, a također i protiv vrtoglavice, slabosti živaca i prijetećeg moždanog udara; sprečava pospanost i čovjeka održava živahnim; debelim ljudima skida prekomjerno salo sa trbuha i poboljšava im tromu i vodenastu njihovu krv. Konačno, kad se pije sa mlekom, mršavim i slabim ljudima se otvara apetit, poboljšava probavu; onima koji imaju slaba prsa pomaže pri promuklosti i hrapavosti glasa, suzbija kašalj, teško disanje i manjak vazduha…pa pomaže onima koji boluju od hroničnih plućnih bolesti i od tuberkuloze jer prisutnu sluz razbija i rastapa.
 

Danas znamo da je poštovani doktor mnogo, mnogo preterao, ali je očito bio oduševljen tim novim pićem.​

Metresa Luja XV Madame de Pompadour (1721 — 1764), (si. 12) koja je obožavala kafin napitak, naredila je da se njoj i kralju kafa servira u ambijentu punom raskoši. Kafu je, i to po arabijskom običaju, servirala jedna Nubijka. Kafa se pila iz specijalnih porcelanskih šalica, koje je Mmc dc
Pompadour dala praviti u francuskoj fabrici porculana Sevres. Treba pomenuti da je tajnu pravljenja porcelana, koju je fabrika ljubomorno čuvala, upravo Mmc de Pompadour otkrila preko svojih uhoda. Tako je Njemac Bottger u Drezdenu došao do tajne i sam počeo praviti dragocjeni francuski porculan. Evo što je kafa posredno učinila!

Kafa je na francuskom dvoru i kasnije toliko bila cenjena da je kao znak uspešnog udvaranja dami i njenoj lepoti te divljenja kafi najviše cenjen poklon koji se sastojao od porculanske šalice na kojoj su bila umjetnički nacrtana prsa lepe Marije Antoinette (1755 — 1793), supruge Luja XVI. I ostale otmjene dame uživale su u kafi i orijentalnom ambijentu.

Eto odgovora na pitanje “Zašto kafa tako privlači” !
 
Čarobni napitak koji je uspeo da promeni svet svojom popularnošću od davnina nas povezuje svojim neodoljivim mirisom i ukusom. Možda nismo ni svesni koliko je kafa uticala na naše živote, ali ako se setimo koliko je prijateljstava ili ljubavi nastalo od jednostavnog poziva na kafu, shvatićemo njenu „snagu“. Ona nije samo povod okupljanja, već i podrazumevani deo gotovo svakog događaja, druženja, poslovnih sastanaka i mnogih drugih dešavanja.

Pitate se zbog čega nam je toliko važna? Neko će reći da je nezamislivo započeti dan bez kafe, dok drugi vole da se tom užitku prepuste nakon završetka radnih obaveza. Mnogima je i inspiracija tokom rada. Neosporno je da nas sve osvaja svojim mirisom i ukusom. Zbog toga nije ni čudno što mnogi ljudi uz šoljice kafe mogu provesti sate u prijatnom razgovoru sa drugima ili sami sa svojim mislima.

Svako od nas može napisati svoju priču o kafi, bez obzira da li je u pitanju sećanje na ljude sa kojima nas je povezala, na ljubavi koje su se dogodile uz šoljicu kafe, na studentske dane kada smo se trudili da uz punu šolju, ostanemo što duže budni zbog učenja uoči ispita.

Ona odavno nije samo ukusan napitak, već poseban ugođaj bez kojeg ne možemo zamisliti ni jedan običan dan, ali ni dane kada nam se dešavaju posebni trenuci i u kojima stvaramo uspomene. Činjenica je da je kafa kroz vekove postajala sve popularnija i dalek je put „prešla“ da bi stigla do srca gotovo svih ljudi na svetu. Ovaj čarobni napitak uvek je bio idealan povod za okupljanja, u okviru kojeg su ljudi razmenjivali vesti i obavljali poslove.
 
Bilo da uz kafu razmenjujemo recepte ili iskustva o uređenju stana, preporučujemo knjige, filmove i serije ili razgovaramo o brigama ili lepim trenucima, kafa je simbol socijalizacije, i nije ni čudno što često poziv na druženje upućujemo rečenicom: „Hoćemo li na kafu?“.

Da li je kafa i vaša inspiracija i u kojim trenucima je najčešće konzumirate?
 
Godine 1657. kralj Čarls II Stjuart zabranio je sve „kafiće“, odnosno mesta u kojima se služila kafa, jer je smatrao da se tu ljudi okupljaju da bi stvarali zavere protiv njega i svrgli ga sa vlasti. Međutim, očigledno je da Čarls II Stjuart nije pio kafu, jer bi onda znao da za ispijanje kafe u društvu nisu potrebni nikakvi posebni razlozi.

umetnici kafopije


Mada, opravdano je strahovao od ispijanja kafe, jer ona itekako ume da da energiju ljudima, razbistri im misli i motiviše ih, pokrene na akciju, a to nijedan kralj ne voli.
 

Pisci i kafa​

Legenda kaže da je Onore de Balzak pio i do 60 šoljica kafe dnevno. Kafa je bila njegovo „gorivo“ koje mu je pomagalo da neverovatno brzo piše neverovatno mnogo stranica. Postoji i legenda da je Volter pio do 40 šoljica kafe dnevno, ali da je voleo da pije mešavinu kafe i čokolade.

Seren Kjerkegor je pio crnu kafu sa mnogo šećera, a posedovao je i prilično veliku kolekciju šolja za kafu. L. Frenk Baum, autor romana Čarobnjak iz Oza, pravio je kafu tako da kašičica kroz nju ne može da propadne, što znači da je koristio mnogo mleka i šećera. Margaret Atvud prezire čaj i priznaje samo kafu za pravi napitak.
 

Ko je još obožavao kafu?​

U čast ovom čudesnom napitku Bah je 1732. godine komponovao kantatu sa nazivom Kafa. Priča se i da je Betoven bio veliki ljubitelj kafe. Naime, on je želeo da njegov napitak bude napravljen od tačno 60 zrna kafe koje je često sam prebrojavao da bi se uverio da nema greške. Ko god je gledao seriju Tvin Piks mogao je da primeti ljubav likova prema kafi. Dejvid Linč, kreator ove serije, toliko je veliki ljubitelj kafe, da je pokrenuo sopstvenu proizvodnju, i to organske kafe.

umetnici kafopije
Marka kafe Dejvida Linča
Svim kafopijama biće zanimljivo da čuju šta su to slavni umetnici mislili i rekli o kafi?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Obaveštenje za goste kafića u Dalmaciji postalo hit na mrežama
Odgovora
3
Pregleda
245
Џорџи
Џорџи
Nina
Ovo niste znali o zatvoru Alkatraz
Odgovora
3
Pregleda
172
Nina
Nina
Nina
Alkatraz i 7 činjenica o njemu
Odgovora
3
Pregleda
210
skura58
skura58

Back
Top