"Prošlost se javi kao neka crna pruga u grudima", napisao je Ivo Andrić. Sećam se...
Bilo je vlažno i hladno decembarsko popodne 2004.godine. Tada sam posetila izbeglički kamp u Maloj Krsni. Ušavši u zgradu, ugledala sam nekoliko ljudi koji su me bez naročitog interesovanja odmerili i nastavili svojim putem. Tražila sam osobu koja bi mi kroz priču predstavila život ljudi u kampu. Odlučila sam da dođem u izbeglički kamp jer sam na času sociologije u Gimnaziji, izabrala temu "Život ljudi u izbegličkom kampu".
Odbojni i hladni pogledi su me navodili na pomisao da ću kući da se vratim bez ijedne informacije . Ali, bilo je drugačije.
Ugledah staricu na vratima. Pogurena i skromno odevena , ušla je u prostoriju. Hodala je ponosno i nadmeno, bacajući pogled po sobi koji je na kraju završio na mojoj pojavi. Činilo mi se da se u njenom pogledu sakrivala neispričana priča. Kao da je za svoju realizaciju čekala pogodan momenat.
Njeno ime je Dana.
Razgovor je počeo. Reči su počele da dočaravaju sećanja.
Uvertira njenoga života bila je obojena slikama iz detinjstva. Rođena je u Paraćinu, gde je i odrasla. Sa setom se vratila u prošlost.
Kao osmogodišnja devojčica je 9.oktobra 1934. godine prisustvovala sahrani kralja Aleksandra Karađorđevića, stojeći u redu sa drugom decom. Kazala mi je da je imala utisak da je tada Beograd bio ispunjen crninom.
Studije je završila u Beogradu. Novinarstvom se bavila oko 30 godina. U Sarajevu je upoznala svog supruga. Bio je arheolog. Kaže da ga je mnogo volela. Bio joj je prava i prva velika ljubav i podrška u svemu. Ali, građanski rat '90. godine im je odneo sve. Krov nad glavom , suprug je ubrzo umro. Ona je ostala sama. Baka Dana mi je rekla da je najviše boli i plaši otuđenost kod ljudi. Najveća nesreća srpskog roda su međuljudski odnosi, kazala je.
Prošlo je 17 godina otkako sam upoznala baka Danu. Kamp je sada ugašen.
Pitam se šta se dogodilo sa novinarkom iz Paraćina. Kuda su je putevi odveli i gde je sada. Da li je sa svojim suprugom?
Drago mi je što sam tada upoznala hrabru i elokventnu ženu, koja je nesebično sa mnom podelila deo životne priče.
Bilo je vlažno i hladno decembarsko popodne 2004.godine. Tada sam posetila izbeglički kamp u Maloj Krsni. Ušavši u zgradu, ugledala sam nekoliko ljudi koji su me bez naročitog interesovanja odmerili i nastavili svojim putem. Tražila sam osobu koja bi mi kroz priču predstavila život ljudi u kampu. Odlučila sam da dođem u izbeglički kamp jer sam na času sociologije u Gimnaziji, izabrala temu "Život ljudi u izbegličkom kampu".
Odbojni i hladni pogledi su me navodili na pomisao da ću kući da se vratim bez ijedne informacije . Ali, bilo je drugačije.
Ugledah staricu na vratima. Pogurena i skromno odevena , ušla je u prostoriju. Hodala je ponosno i nadmeno, bacajući pogled po sobi koji je na kraju završio na mojoj pojavi. Činilo mi se da se u njenom pogledu sakrivala neispričana priča. Kao da je za svoju realizaciju čekala pogodan momenat.
Njeno ime je Dana.
Razgovor je počeo. Reči su počele da dočaravaju sećanja.
Uvertira njenoga života bila je obojena slikama iz detinjstva. Rođena je u Paraćinu, gde je i odrasla. Sa setom se vratila u prošlost.
Kao osmogodišnja devojčica je 9.oktobra 1934. godine prisustvovala sahrani kralja Aleksandra Karađorđevića, stojeći u redu sa drugom decom. Kazala mi je da je imala utisak da je tada Beograd bio ispunjen crninom.
Studije je završila u Beogradu. Novinarstvom se bavila oko 30 godina. U Sarajevu je upoznala svog supruga. Bio je arheolog. Kaže da ga je mnogo volela. Bio joj je prava i prva velika ljubav i podrška u svemu. Ali, građanski rat '90. godine im je odneo sve. Krov nad glavom , suprug je ubrzo umro. Ona je ostala sama. Baka Dana mi je rekla da je najviše boli i plaši otuđenost kod ljudi. Najveća nesreća srpskog roda su međuljudski odnosi, kazala je.
Prošlo je 17 godina otkako sam upoznala baka Danu. Kamp je sada ugašen.
Pitam se šta se dogodilo sa novinarkom iz Paraćina. Kuda su je putevi odveli i gde je sada. Da li je sa svojim suprugom?
Drago mi je što sam tada upoznala hrabru i elokventnu ženu, koja je nesebično sa mnom podelila deo životne priče.