О греху...

Свако од нас греши и то је безпоговорно. Неко више а неко мање али се тиме запремина греха не мења као појава. Неко је само мислено грешан а неко одмах и практично, но својство греха је истоветног интезитета. Оно што покушавам да разграничим јесте разлика између грешећих у Христу и грешећих без Христа. И први и други се рачвају на две категорије људи: на искрено покајане етички или христолошки и на непокајане етички или христолошки. Запањујуће је да граница готово нема и да се на цртама највећег грешника могу пронаћи црте било кога од нас у свим пратећим промашајима где дотичан тражи погрешно излаз из неког проблема а да не види да га самим падањем све више увећава на другом месту које је меродавније за поимање личности. Ту се тачно може видети каква неко личност или неличност може постати без Христа, односно, када сву своју ипостас утврди на начелима која Бог није. Оно што грешеће у Христу може спасити није етички Бог него Бог здравља полагањем своје ипостаси око Његове благодатне осе. Када се човек утврди на ванхристолошким начелима, (п)остаје живи израз психопатолошких страсти, макар и најквалитетнијих, у некој од својих посвећености за нешто или неког. И само онај ко је осетио светлост благодати у односу на њу може сагледати колики је то мрак и да није лако осудити некога ко је сам одступио од заједнице истинског односа и еклисиолошког радовања. Идеализација греха неминовно води у безличност јер се личност формира на нечему што није Бог, те се апсолутизује у нечему што није биће а даје искуство пакла. Личност апсорбује пакао и пакао апсорбује личност јер нема човека да упије Бога као што Бог упија човека.
 
...čovek prema sebi je grašan i prema nikom drugom ... ali je zlodelatan prema drugima i sebi ... a one fore o oprostu i tako to ( kao malo smo klali , otimali -- zlodelatili , oprosti nam počinismo to u neznanju sa dobrom namerom u tvoje ime ) to je odbrana zločinaca na koju su časni i pravični navikli .... i stim nema niko i ništa veze, do grešnici i zlodelatnici .... tako stoje stvari međ ljudima --- a oni u pokajanju ili npak u zlu kako hoće ....
 
Lepi i poučni tekstovi, ali imam i par primedaba.
Prva primedba je tehničkog karaktera.
Nepregledno je pisati sve u jednom pasusu i veoma je teško čitati tekstove koji zahtevaju povećanu pažnju kao što su tvoji.
Druga primedba se odnosi na sam stil pisanja.
Sve što si napisao je uglavnom tačno i sasvim se slažem, ali meni je lako da se složim jer te razumem.
Ipak pretpostavljam da ti je želja da veru približiš i onim ljudima koji veru ne doživljavaju ispravno.
Zbog takvih ljudi bi možda mogao da izbegneš komplikovane reči koje su tebi bliske, ali njima daleke.
Želim ti svako dobro od Boga.
 

Back
Top