На данашњи дан 1995.године окончана је бриљантно одраћена операција ВРС “Криваја 95” којом је руководио и генерал Ратко Младић, којом су неутралисани војни ефективи тзв АБиХ, јединице које су претходне три године чиниле покоље по околним српским селима. Тог дана је генерал Младић ушао у Сребреницу. Оно што је важно јесте да до 11.јула 1995.године, није почињен нити један злочин. Нити један. Злочини се јесу десили у периоду 13-19.јула 95., што је упамћено као сребренички масакр и то нико у српском роду не пориче.
Наравно, сваки народ и има право и треба обиљежавати страдање својих страдалника, имају право изабрати дан када ће то чинити, према страдању сваког народа обавеза је односиити се са поштовањем и пијететом, но исто тако ваља истину зборити, до 11.јула није било злочина.
Е сад неколико ствари. Чујемо често од србомрзилачких грла "суд је пресудио геноцид..."
Будалаштина. Судови не пресуђују ларактер злочинам већ суд пресуђује да ли је тужена страна крива или одговорна за деликт или није.
Или "суд је утврдио ђеносајд...".
Глупост. Судови не утврђују карактер злочина већ утврђују чињенице, да ли се злочин десио, ко су жртве, ко су починиоци, ко су саучесници, да ли је тужена страна имала ефективну контролу над починиоцима злочина итд.
Судови у образложењу пресуде износе мишљење, доносе закључке о много чему, и о карактеру злочина, па и да ли злочин има елемената да се окарактерише геноцидом, но то су само закључци, мишљење суда који могу бити плод реалног сагледавања а могу бити и политички мотивисане конструкције. Код оне гротексне испоставе МКСЈ је увијек ово друго, и у пресудама МСП у правилу је ово друго.
Иако је правна дефиниција геноцида осмишљена тако да даје суду слободу да комотним тумачењем оцијени шта је геноцид или није, важно је да код геноцида поред акције мора постојати и намјера. Намјеру је јако тешко доказати, нико неће наредбом признати да је циљ геноцид, истребљење популације, већ се то доказује у правилу комотним "тумачењем" дјела или неких наређења и извјештаја.
Како сам добро упознат како је ово ругло од суда у Ден Хагу у једном процесу "протумачило" да је постојала наводна намјера, ту имамо такву вратоломију да током одбрамбено-отаџбинског рата имамо барем још стотину идентичних примјера на свим странама гдје се истом уврнутом методом може протумачити постојање намјере о уништењу групе.
Но оно што је важно, код намјере мора постојати
велики план о уништењу групе. И друга важна ствар јесте
U genocidu, ljudi su meta za uništenje ne zbog toga što su nešto uradili, nego zbog onoga ko su i šta su.
Геноцид је онда када су припадници групе изложени уништењу због тога шта су и ко су, а не због неких чињења
Нити је постојао велики план, нити су припадници групе изложени уништењу због тога шта су и ко су, јер би то морало почети много раније и спроводило би се на ширем простору а никако остати ограничено на једну варошицу
Сребренички масакр нико не пориче, десио се, међутим, начин на који је протумачено постојање наводне намјере и у том ратном хаосу издвојити један локални догађај у градићу са минорном популацијом те томе дати подваљн и неодржив карактер геноцида, није ништа друго до изругивање правди и силовање интелекта у покушају.
Мислећи људи којима је водиља истинољубље, посебно што се таквим проституисањем појма геноцид, изругује народима (Јермени 1915-17, Јевреји 1940их, Срби у ендехазији), немају право пристајати на такво силовање интелекта.