Задњих неколико недјеља имали смо фарсу око резолуције о Сребреници која је свој епилог добила прије четири дана у граду Новом Јорку, земљи Америци, и удруженим злочиначким подухватом 84 учесника, бјелосвјетских хохштаплера, како силника, тако и слугерања им. У том беспризорном бешчашћу хијене су опет сиктале и по генералу Ратку Младићу.
И наравно да је сврха и ове фарсе око резолуције и овог пасјалука Србима ставити терет кривице и жигосати покољења која долазе за вијек вијекова, и наравно да ће код мислећих Срба учврстити истинољубље, и наравно да ће са презиром одбацити ово силовање и истине и историје и интелекта.
Јер се кроз резолуцију силује и историја о интелект. До 11.јула 1995.године јесте окончана бриљантно одраћена операција ВРС “Криваја 95” којом је руководио и генерал Ратко Младић, којом су неутралисани војни ефективи тзв АБиХ, јединице које су претходне три године чиниле покоље по околним српским селима, али до 11.јула 1995.године, није почињен нити један злочин. Нити један.
11.јули не може бити дан сјећања на било шта.
И наравно да је ова фарса од резолуције покушај преобликовања свијести међу Србљем, усадити осјећај кривице и стида за измишљене и подметнуте "гријехе", прекора према онима који су у најтежим временима стали на чело борбе Срба са ову страну Дрине, како би ти људи које је историја изабрала били оклеветани и презрени. Међутим, заје.бали су се, није баш тако лако преобликовати свијест Србима.