Ауторски текст
Ви можете казнити спортисте који преваром настоје остварити бољи резултат, ако их ухватите у превари наравно. Али колективно кажњавање једне земље и једне нације, а велики број, барем 90% спортиста и спортисткиња који нису били никад ни осумњичени за превару, је сумрак разума, морала и увод у систем вриједности који опасно мирише на фашизам.
О допингу највише воле паламудити људи који су оперисани од спорта, и који тек понекад погледају понеки спортски меч у времену између ријалити садржаја. Допинг су недозвољена стимулативна средства, начин на који спортисти злоупотребом хемијских супстанци и другим врстама медицинских интервенција, покушавају надмашити резултате противника, често и на штету властитог здравља.
У различитим спортовима користе се различите хемијске супстанце. Нераззумно је гледати све спортове збирно, рецимо у стрељаштву није очекивати да вам хемија помогне. Зато у дизању тегова реално немогуће је остварити врхунске резултате без "помоћи" хемије, и ту није питање да ли користе, него кога ће ухватити у превари.
Ту је и трка фармацеутске индустрије која ће откривати нове хемијске супстанце и апарата антидопинг комисија. Ту није ствар ко користи, него ко ће пасти на допинг тесту. Они који су пали, јесу варали. Они који нису пали, не значи да су чисти, него да нису ухваћени. А и да се није хтјело да буду ујваћени, недокучиви су путеви до оних који стоје иза апарата који ће открити допинг.
Спорт, посебно Олимпијада, је одавно постао више од спорта. Ту је важно бити успјешнији, биланс медаља ствара код плебса убјеђење о супериорности нације, зато је важно да биланс медаља буде више у корист богатијих, оних који припадају западном свијету, ту ће допинг контроле "помоћи" да тај скор буде "повољнији".
Америка мора освојити највише медаља, тај бастион слободарског свијета, зато ће се укидати дисциплине у спортовима гдје Америма и земљама западне хемисфере баш и не иде, а додавати спортске дисциплине које захтјевају већа новчана улагања.
Амерички спортисти су некад и изузети од допинг контрола, или имају повлаштен статус, довољно је да кажу "јок ја, матере ми" и мора им се вјеровати на ријеч, гдје би Амери варали.
Тамо 1970их и 1980их двије суперсиле, Сједињене Државе и Совјетски Савез су водиле љути бој ко ће бити успјешнији. У свим областима, од наоружања до спорта. У спорту су разумљиво доминирали, али убацили су се ту и неки "уљези", једна мала земља. Спортисти из источе Њемачке који су то опасно реметили, били у равни овим суперсилама и много успјешнији од оних од којих не би смјели бити. Укључујући ту и своје западне сународнике, са четири пута већом популацијом.
Неугодно за "слободарски" свијет, а како се мора наћи неко објашњење, најлакше је афирмисати причу како се кљукају допингом и на кваран начин "болдују" биланс медаља. Пропаганда бјеше агресивна, и малоумне народне масе су је прихватиле, то да се ови источни Нијемци кљукају хемијом
Истина јесте да би ријетко кад били ухваћени у превари, а и немамо нешто забиљежених примјера да би било нус посљедица по здравље спортиста, барем не колико у неким другим земљама. Заправо, источни Нијемци су први схватили да се преко спорта промовише земља и нација, модел размишљања који су данас прихватили сви, и на Западу и на Истоку.
Иза спорта је стала држава, улагало се, успостављен систем гдје би младићи и дјевојке рано били селектовани и кроз темељит, исправан рад напредовали те остваривали успјехе у одабраном спорту. Да ли су и колико користили хемију, на кваран начин постизали успјехе, можемо нагађати, а и ? је да ли су варали више од оних на Западу. А и ако јесу, радили су то вјешто.
Оно што је занимљиво, многи спортисти који су били прозивани и оптуживани за допинг, након уједињења Њемачке су разумљиво наступали за ту уједињењу земљу која је сада припадала "демократском свијету", и напрасно су престале прозивке и оптужбе тих спортиста из некадашње источне Њемачке.
Хајке Дреклер бјеше фантастична атлетичарка, 100 и 200 метара, те скок у даљ.
Импресивна каријера, медаље, побједе, резултати и оно што је импозантно, трајала је дуго, више од 15 година у самом врху. У свијету атлетике такву дуговјечност је тек неколико остварило.
Како бјеше успјешна и супериорна на стази, док је наступала за источну Њемачку бјеше стално оптуживана да користи допинг. Више него било ко други. Никад није пала на допинг тесту наравно, али оптужбе су биле константне.
Након уједињења Њемачке наступа за нову земљу, једнако успјешна као и раније, чак је у скоку у даљ и поправила резултат, али сада под новом заставом није било оптужби да користи допинг. Провлачило се неко признање, да је Хајке признала да је у младости нешто несвјесно узимала, наравно док је наступала за источну Њемачку.
А и као што знамо, допинг је експлузивно "привилегија" источних Њемаца, они западни се не допингују, то је опште познато.
Флоренс Грифит Џојнер је дуга наступала на 100 и 200 м.
У врху, не и на самом врху, бјеше и бржих. А онда 1988-е, у 29ој години поправља резултат на 100 метара за више од пола секунде, а на 200 метара за више од секунде. Сви који прате атлетику знају колико је то нереално, нико у историји атлетике у једној години није тако "експлодирао", нити ће, њени рекорди (10,49 на 100 м, и 21,34 на 200 м) су и данас након 3 деценије важећи. Наравно.
Флоренс никад нико није оптужио да је те резултате остварила на кваран начин, ипак је она америчка хероина. Њена прича има тужан крај, убрзо по престанку каријере, преминула је, гушење у сну услијед можданог удара, службена верзија. Црв сумње је ипак остао
Проблем руских спортиста и спортисткиња је биланс медаља који освајају на великим такмичењима, Олимпијадама и свјетским првенствима, недопустиво је то превише, могло би пољуљати убјеђење о суперорности нација које припадају западном и демократском свијету.
Ту и иде агресивно пропаганда о допингу. Елиминисали су спортисте који би пали на допинг тесту, на задњим ОИ у Риу су елиминисали Русију као земљу у неколико спортова (атлетика, дизање тегова), што је већ срамна и скандалозна одлука, а сада се отишло корак даље. Једна земља и једна велика нација је избачена са Олимпијаде.
Ова скандалозна одлука има два аспекта. Спортски и политички. Када је у питању спортски, у билансу медаља неке ће нације (на свакако кваран начин) профитирати, и неки ће спортисти, тамо гдје су им Русу били опасни супарници, профитирати.
Да ли ће им бити непријатно када су буду пењали на постоље, до сваког је посебно, сто људи, сто ћуди. Стотине руских спортиста и спортисткиња који нису никад ни пали на допинг тесту ни оптуживани за допинг биће сурово кажњени, године тренинга, посвећености, одрицања и онемогућено им је да на спортском пољу покушају надмашити ривале.
Политички аспект је ту доминантан. Циљ јесте вратити пољуљано убјеђење о супериорности људи западне цивилизације, јер како написах, Руси освајају "недопустиво" пуно медаља на великим такмичењима, но основни циљ је кажњавање и понижење велике нације,
Руси су поносна нација, неки њихови спортисти ће без обиљежја наступити на ОИ, неки неће, како већ ко одлучи. Но они ће ово упамтити. И вратити. Спорт послије најсрамније одлуке у историји Олимпизма, и одлуке која опасно мирише на фашизам, више неће бити оно што је био.
О допингу, кажњавању једне нације и још понешто
9.децембра љета господњег 2019-е планету је обишла вијест
Одлука свјетске антидопинг агенције је најсрамнија у историји спорта, која је злочин прије свега према самом спорту и којом се обисмишљено све оно што би спорт требао бити. Након ове одлуке, без обзира да ли ће или не бити спроведена или ће дежурни негативци бити помиловани, спорт више неће бити што је био.
Ви можете казнити спортисте који преваром настоје остварити бољи резултат, ако их ухватите у превари наравно. Али колективно кажњавање једне земље и једне нације, а велики број, барем 90% спортиста и спортисткиња који нису били никад ни осумњичени за превару, је сумрак разума, морала и увод у систем вриједности који опасно мирише на фашизам.
О допингу највише воле паламудити људи који су оперисани од спорта, и који тек понекад погледају понеки спортски меч у времену између ријалити садржаја. Допинг су недозвољена стимулативна средства, начин на који спортисти злоупотребом хемијских супстанци и другим врстама медицинских интервенција, покушавају надмашити резултате противника, често и на штету властитог здравља.
У различитим спортовима користе се различите хемијске супстанце. Нераззумно је гледати све спортове збирно, рецимо у стрељаштву није очекивати да вам хемија помогне. Зато у дизању тегова реално немогуће је остварити врхунске резултате без "помоћи" хемије, и ту није питање да ли користе, него кога ће ухватити у превари.
Сви су спортисти једнаки, само су неки више једнаки од других
Ту је и трка фармацеутске индустрије која ће откривати нове хемијске супстанце и апарата антидопинг комисија. Ту није ствар ко користи, него ко ће пасти на допинг тесту. Они који су пали, јесу варали. Они који нису пали, не значи да су чисти, него да нису ухваћени. А и да се није хтјело да буду ујваћени, недокучиви су путеви до оних који стоје иза апарата који ће открити допинг.
Спорт, посебно Олимпијада, је одавно постао више од спорта. Ту је важно бити успјешнији, биланс медаља ствара код плебса убјеђење о супериорности нације, зато је важно да биланс медаља буде више у корист богатијих, оних који припадају западном свијету, ту ће допинг контроле "помоћи" да тај скор буде "повољнији".
Америка мора освојити највише медаља, тај бастион слободарског свијета, зато ће се укидати дисциплине у спортовима гдје Америма и земљама западне хемисфере баш и не иде, а додавати спортске дисциплине које захтјевају већа новчана улагања.
Амерички спортисти су некад и изузети од допинг контрола, или имају повлаштен статус, довољно је да кажу "јок ја, матере ми" и мора им се вјеровати на ријеч, гдје би Амери варали.
Прича о земљи Њемачкој, оној иа истоку
Тамо 1970их и 1980их двије суперсиле, Сједињене Државе и Совјетски Савез су водиле љути бој ко ће бити успјешнији. У свим областима, од наоружања до спорта. У спорту су разумљиво доминирали, али убацили су се ту и неки "уљези", једна мала земља. Спортисти из источе Њемачке који су то опасно реметили, били у равни овим суперсилама и много успјешнији од оних од којих не би смјели бити. Укључујући ту и своје западне сународнике, са четири пута већом популацијом.
Неугодно за "слободарски" свијет, а како се мора наћи неко објашњење, најлакше је афирмисати причу како се кљукају допингом и на кваран начин "болдују" биланс медаља. Пропаганда бјеше агресивна, и малоумне народне масе су је прихватиле, то да се ови источни Нијемци кљукају хемијом
Истина јесте да би ријетко кад били ухваћени у превари, а и немамо нешто забиљежених примјера да би било нус посљедица по здравље спортиста, барем не колико у неким другим земљама. Заправо, источни Нијемци су први схватили да се преко спорта промовише земља и нација, модел размишљања који су данас прихватили сви, и на Западу и на Истоку.
Иза спорта је стала држава, улагало се, успостављен систем гдје би младићи и дјевојке рано били селектовани и кроз темељит, исправан рад напредовали те остваривали успјехе у одабраном спорту. Да ли су и колико користили хемију, на кваран начин постизали успјехе, можемо нагађати, а и ? је да ли су варали више од оних на Западу. А и ако јесу, радили су то вјешто.
Оно што је занимљиво, многи спортисти који су били прозивани и оптуживани за допинг, након уједињења Њемачке су разумљиво наступали за ту уједињењу земљу која је сада припадала "демократском свијету", и напрасно су престале прозивке и оптужбе тих спортиста из некадашње источне Њемачке.
Прича о двије даме, Хајке Дрекслер и Флоренс Грифит Џојнер
Хајке Дреклер бјеше фантастична атлетичарка, 100 и 200 метара, те скок у даљ.
Импресивна каријера, медаље, побједе, резултати и оно што је импозантно, трајала је дуго, више од 15 година у самом врху. У свијету атлетике такву дуговјечност је тек неколико остварило.
Како бјеше успјешна и супериорна на стази, док је наступала за источну Њемачку бјеше стално оптуживана да користи допинг. Више него било ко други. Никад није пала на допинг тесту наравно, али оптужбе су биле константне.
Након уједињења Њемачке наступа за нову земљу, једнако успјешна као и раније, чак је у скоку у даљ и поправила резултат, али сада под новом заставом није било оптужби да користи допинг. Провлачило се неко признање, да је Хајке признала да је у младости нешто несвјесно узимала, наравно док је наступала за источну Њемачку.
А и као што знамо, допинг је експлузивно "привилегија" источних Њемаца, они западни се не допингују, то је опште познато.
Флоренс Грифит Џојнер је дуга наступала на 100 и 200 м.
У врху, не и на самом врху, бјеше и бржих. А онда 1988-е, у 29ој години поправља резултат на 100 метара за више од пола секунде, а на 200 метара за више од секунде. Сви који прате атлетику знају колико је то нереално, нико у историји атлетике у једној години није тако "експлодирао", нити ће, њени рекорди (10,49 на 100 м, и 21,34 на 200 м) су и данас након 3 деценије важећи. Наравно.
Флоренс никад нико није оптужио да је те резултате остварила на кваран начин, ипак је она америчка хероина. Њена прича има тужан крај, убрзо по престанку каријере, преминула је, гушење у сну услијед можданог удара, службена верзија. Црв сумње је ипак остао
Кажњавање једне нације
Проблем руских спортиста и спортисткиња је биланс медаља који освајају на великим такмичењима, Олимпијадама и свјетским првенствима, недопустиво је то превише, могло би пољуљати убјеђење о суперорности нација које припадају западном и демократском свијету.
Ту и иде агресивно пропаганда о допингу. Елиминисали су спортисте који би пали на допинг тесту, на задњим ОИ у Риу су елиминисали Русију као земљу у неколико спортова (атлетика, дизање тегова), што је већ срамна и скандалозна одлука, а сада се отишло корак даље. Једна земља и једна велика нација је избачена са Олимпијаде.
Ова скандалозна одлука има два аспекта. Спортски и политички. Када је у питању спортски, у билансу медаља неке ће нације (на свакако кваран начин) профитирати, и неки ће спортисти, тамо гдје су им Русу били опасни супарници, профитирати.
Да ли ће им бити непријатно када су буду пењали на постоље, до сваког је посебно, сто људи, сто ћуди. Стотине руских спортиста и спортисткиња који нису никад ни пали на допинг тесту ни оптуживани за допинг биће сурово кажњени, године тренинга, посвећености, одрицања и онемогућено им је да на спортском пољу покушају надмашити ривале.
Политички аспект је ту доминантан. Циљ јесте вратити пољуљано убјеђење о супериорности људи западне цивилизације, јер како написах, Руси освајају "недопустиво" пуно медаља на великим такмичењима, но основни циљ је кажњавање и понижење велике нације,
Руси су поносна нација, неки њихови спортисти ће без обиљежја наступити на ОИ, неки неће, како већ ко одлучи. Но они ће ово упамтити. И вратити. Спорт послије најсрамније одлуке у историји Олимпизма, и одлуке која опасно мирише на фашизам, више неће бити оно што је био.
Poslednja izmena:
