O C I

Beskonacne tvoje oci,mlada zeno,
Dve duge veceri u pustinji mora
Dve sumorne bajke sto uznemireno
Imaju sum slutnje u granama bora.

Dve mirne galije s crnim zastavama;
Dve zene u crnom,na molitvi,neme;
Dve ponocne reke kroz kraje od kama;
Dva glasnika bola koji kroz noc streme.

Oci moje zene,mracni trijumf ploti,
Koje vecnom tugom opijene behu,
Svoj su prostor nasle u njenoj cistoti
A svoj car nebeski u njenome grehu.

Od suza prosutih u velika bdenja,
Te beskrajne oci sijaju se stoga,
Dalekim i cudnim sjajem ushicenja,
Kao neke oci sto videse Boga.
Cuvaju na svojoj beskonacnoj mrezi
Sve tamne ekstaze snova koje sanja,
Oci nepregledne,na cijem dnu lezi
Velika i mracna sablast ocajanja.