Ima onih onako dana kad bilo šta čega se prihvatim jednostavno ne može da profunkcioniše.. Dobro, to je uglavnom još i dobro.
Najčešće bude da se slomi.. 'kilu čelika bi pokvarila', bih, pa šta?!
Takva sam nekako.. smotana i bangava...
Ali sad već i relativno snalažljiva u svojim bangavostima, smotanostima, nespretnostima... što se može zalepiti - zalepim. Što se može oprati - operem. Uglavnom neutrališem štetu. A ako je baš neizvodljivo sve to, pa nekako već prebolim, bože moj - svakome se moglo desiti.. najposle i jeste se desilo meni i to ne samo kao objektu. Uglavnom sam subjekat u svom životu...
Osim sada... po prvi put postajem objekat.. možda ne čak ni objekat.. to bi značilo da sam trpni predmet u svemu tome..
A ovaj put nisam čak ni to..
Nekako je možda najbolji opis - nemi posmatrač...
A ima li besmislenijeg posla od posmatranja i posmatrača?! Verujem da to znači da ne smeš / ne možeš / ne umeš da preduzmeš nešto i promeniš stanje... koje je uglavnom loše.. ili onako nekako bezvezno...
Mislim, dobro je kad smo posmatrači sopstvenom voljom tj. odlukom. Tako smo rešili... da se ne mešamo u to nešto šta god da je...
Vrlo je loše kad si eto tako nekako posmatrač zato što nemaš drugog izbora...
A možda je i to najveći problem... nemanje izbora... možda se prvi put srećem sa tim...
Uglavnom je dosad uvek bilo po principu 'uzmi ili ostavi' tj. 'ako ti se ne sviđa, poljubi i ostavi'...
Heh.. sad nema 'ostava'
Samo posmatraj...
Ne mogu otkloniti uzrok, ne mogu ublažiti posledice. Mogu samo da gledam kako jedan život nestaje pred mojim očima....
Najčešće bude da se slomi.. 'kilu čelika bi pokvarila', bih, pa šta?!
Takva sam nekako.. smotana i bangava...
Ali sad već i relativno snalažljiva u svojim bangavostima, smotanostima, nespretnostima... što se može zalepiti - zalepim. Što se može oprati - operem. Uglavnom neutrališem štetu. A ako je baš neizvodljivo sve to, pa nekako već prebolim, bože moj - svakome se moglo desiti.. najposle i jeste se desilo meni i to ne samo kao objektu. Uglavnom sam subjekat u svom životu...
Osim sada... po prvi put postajem objekat.. možda ne čak ni objekat.. to bi značilo da sam trpni predmet u svemu tome..
A ovaj put nisam čak ni to..
Nekako je možda najbolji opis - nemi posmatrač...
A ima li besmislenijeg posla od posmatranja i posmatrača?! Verujem da to znači da ne smeš / ne možeš / ne umeš da preduzmeš nešto i promeniš stanje... koje je uglavnom loše.. ili onako nekako bezvezno...
Mislim, dobro je kad smo posmatrači sopstvenom voljom tj. odlukom. Tako smo rešili... da se ne mešamo u to nešto šta god da je...
Vrlo je loše kad si eto tako nekako posmatrač zato što nemaš drugog izbora...
A možda je i to najveći problem... nemanje izbora... možda se prvi put srećem sa tim...
Uglavnom je dosad uvek bilo po principu 'uzmi ili ostavi' tj. 'ako ti se ne sviđa, poljubi i ostavi'...
Heh.. sad nema 'ostava'
Samo posmatraj...
Ne mogu otkloniti uzrok, ne mogu ublažiti posledice. Mogu samo da gledam kako jedan život nestaje pred mojim očima....
