Маслачак
Primećen član
- Poruka
- 995
Пре неколико дана прочитали смо у штампи исповест Ирене Живковић из Бора о аутизму који се појавио код њеног сина, као и о неразумевању друштва према деци са таквим поремећајем. Текст који следи представља каналисање у коме се појашњавају разлози појаве аутизма са тачке гледишта духовности.
За неке родитеље рођење детета није увек чин радости и среће, јер временом постану свесни да са њиховим дететом није све како треба – превише је мирно, неактивно и незаинтересовано за своју околину. И често пута деси се да лекари потврде њихове сумње да је у питању аутизам.
Тежак је то шок за сваког родитеља и велика одговорност током живота с обзиром да је аутистично дете несамостално и у већини животних потреба потпуно зависно од родитеља. Не ретко једно од њих – најчешће супруга, присиљена је да напусти посао и каријеру како би се посветила његовом одгајању и нези. Каткад се дешава да један од родитеља не може да прихвати болест свога детета, што може нарушити њихове односе и угрозити брак. А од свега тога аутистично дете слабо шта запажа, већ време проводи у свом свету – личном и одвојеном од свих осталих светова, укључујући мамин и татин.
Каква је стварност аутистичног детета? Шта се дешава у пространствима његовог ума и колико је садржај што га испуњава близак дешавањима из окружења? Да ли нас оно опажа у приближној мери у којој ми опажамо њега? Уколико је тако, може ли се проценат опажања стварности која га окружује увећати? Може ли аутистично дете постати самосталније у много већој мери него што је то тренутно?
Ово су тек нека од питања која пролазе умовима његових родитеља, а одговори на њих – за већину нас који немамо додира са њиховим животима, непознати су нам. Стога ћемо овом приликом покушати да на нама доступан начин помогнемо и олакшамо живот особа са аутизмом, а да ли ћемо у томе и успети знаћемо тек након извесног времена.
Узроци појаве аутизма
Узроци настанка аутизма за савремену медицину и даље су непознаница, стога је добро схватити разлоге појаве ове болести како се родитељи не би оптерећивали сумњама у клетве, врачања и слично. То не значи да оне не постоје, већ да појаву аутизма узрокује нешто друго – у питању је одлука саме Развојне Свести Душе која се инкарнира. Она сама изабрала је да ову инкарнацију проведе у телу у доброј мери изолованом од утисака спољног света. Она сама изабрала је да се подвргне депривацији свести као припреми за следећу фазу духовног развоја. Она сама одлучила се на овај корак јер јој је он неопходан.
За родитеље аутизам је тешка болест, за Развојну Свест која га живи одмор од чулно-материјалног света у коме пребива. Бити у физичком свету – толико наметљиво присутном, а бити истовремено ван њега могуће је једино кроз аутизам. Зато ова спознаја може представљати извесно олакшање родитељима аутистичног детета под условом да су им теме о духовности разумљиве, јер бити родитељ аутистичног детета одговорна је и пожртвована дужност на коју многи родитељи нису спремни. Зато Развојна Свест која жели да проживи живот на овај начин бира родитељe за које је сигурна да ће својом пожртвованошћу и љубављу успети да је заштите и омогуће добре услове живота. Љубав је лепак што спаја њихове судбине, јер без ње те породице би се преко ноћи распале, стога долазак аутистичног детета не слаби већ напротив јача и очвршћава везе међу њима, те оне попут античких хероја храбро иду даље не бежећи од тешкоћа што их прате.
То је свакако тежак, али уједно и пут испуњен славом – унутрашњом, скромном и достојанственом, управо онаквом каква и треба да је.
Духовна сврха аутизма
Рекли смо да Развојна Свест сама бира да проведе живот на овај начин, a остаје нам да појаснимо узроке њене одлуке. Какви разлози духовне природе могу навести некога да изабере начин живљења у скоро потпуном повлачењу од света? Каква је сврха тога?
Сви смо ми свести које плове кроз живот застајкујући данас овде, сутра тамо и из живота у живот – кроз мноштво њих стварамо мноштво веза које нас повезују са мноштвом ствари и особа што нам у духовном смислу смета. Како би престали са тиме у тренутцима планирања следеће инкарнације доносимо одлуку да проживимо живот који ће скоро потпуно бити искључен од успостављања нових веза због чега се ствара тело које ће одговарати нашој намери, након чега се рађамо као беба са дијагнозом аутизма.
Гледано споља такав живот нема значајнијих тренутака, али на унутрашњем плану ствари већ стоје другачије. Повлачењем од већине надражаја спољашњег света – како чулних тако и социјалних, Развојна Свест има времена да се посвети преиспитивању, расплитању и одбацивању веза које је успоставила током протеклих живота што ће јој помоћи да у наредној инкарнацији знатно напредује током процеса присећања. Како је током одбацивања веза не би ометао Его неопходно је да он буде сведен на најмању могућу меру и тек након тога Душа – а у случају потребе и Духовне Енергије, почеће са пробирањем, расплитањем и прекидањем мртвих веза. Оне везе које немају кармичку тежину одбацују се чиме се Развојна Свест ослобађа многих оптерећујућих енергија. Природа Ега је таква да увек живи први и једини пут па би се да може везао за све што му привуче пажњу. Међутим, већина тих веза су бескорисне и рекосмо већ оптерећујуће, те је њихово одбацивање неопходно.
Интелектуално-емоционални развој аутистичних особа
Једна од особености аутизма је и одсуство пуног интелектуално-емоционалног развоја, при чему аутистична особа у том смислу напредује до одређеног нивоа након чега се он најчешће зауставља. Иако нису поштеђене променa расположења па и излива беса, ма како год се то чинило немогућим aутистичне особе углавном проживе срећан и испуњен живот, међутим спреченост увида у дешавања њиховог света не допуста нам да оценимо његов садржај и разноврсност, но очигледно је да је радост коју најчешће испољавају искрена. Зато ако нас ичему могу научити онда је то лекција да нам за радост није потребно ништа из света што нас окружује.
Аутизам није казна
Знамо да понекад околина, а каткад и један од родитеља – ређе оба, рођење аутистичног детета доживе као казну због ко зна ког’ греха – можда наслеђеног и од предака. Још једном понављамо да у томе – када је аутизам у питању, нема истине. Развојна Свест ствара такве животне околности из разлога које смо већ појаснили мада схватамо да онима који нису упућени у духовност могу деловати неозбиљно. Међутим они то свакако нису, већ имају велики значај за даљи духовни раст. Стога наше постојање не требамо оцењивати искључиво на основу текућег живота – ма какав да је, јер је он само једна од фаза присећања где свака од њих има свој дубљи значај.
Процес усклађивања веза
Као што смо на почетку наговестили остало је да опишемо процес који ће аутистичним особама омогућити да побољшају квалитет живота. Та помоћ неће ићи у смери изједначавања нивоа њиховог функционисања са нивоом функционисања неаутистичних особа – јер би се тиме поништила сврха њихове инкарнације, већ ће се кретати у правцу боље усклађености са околином. Читав процес усклађивања веза водиће Душа и Духовне Енергије, а учешће аутистичне особе тече на следећи начин: један од родитеља треба јој објаснити да ће јој следећа активност помоћи да се што боље осећа и замолити је да учествује у њој. Када добијете њен пристанак (уколико одбије покушајте поново након недељу-две) замолите је да легне на леђа – најбоље на патос преко кога је прострто ћебе, а испод главе јој подметните пунији јастук како би била мало уздигнутија у односу на хоризонталну раван. Затим нека обе шаке стави на Развојну Свест – десну преко леве и остане тако све док се осећа пријатно. Ноге су благо раширене и опуштене, очи углавном затворене, али ништа не смета ако их повремено отвори да се увери да ли сте и даље ту. Ви свакако останите у просторији седећи у позицији где може лако да вас опази када отвори очи. Особа ће у овом положају остати неколико минута – што је индивидуално, а када склони руке са Развојне Свести и почне да се помера и протеже, приђите, благо јој протресите руке и ноге, и помогните да седне на кауч. После минут-два доћи ће у стање у које била пре поступка усклађивања веза, након чега се обоје можете вратити уобичајеним активностима.
Каква је корист од овог поступка?
Можда изгледа нескромно рећи али огромна, јер све што се код аутистичне особе дешава има знатно другачије последице у односу на последице код већине других људи. Како је њен свет одсечен од нашег света ретке су додирне тачке преко којих би била могућа размена информација и постигнута боља сарадња и разумевање, стога процес усклађивања веза премошћује овај недостатак и на енергетском нивоу у највећој могућој мери усклађује аутистичну особу са особама са којима она живи.
Треба рећи да процес нема строго одређен распоред, већ се треба примењивати повремено као облик усклађивања комуникацијских канала са околином и у већини случајева његову примену иницират ће сама аутистична особа.
.
.
За неке родитеље рођење детета није увек чин радости и среће, јер временом постану свесни да са њиховим дететом није све како треба – превише је мирно, неактивно и незаинтересовано за своју околину. И често пута деси се да лекари потврде њихове сумње да је у питању аутизам.
Тежак је то шок за сваког родитеља и велика одговорност током живота с обзиром да је аутистично дете несамостално и у већини животних потреба потпуно зависно од родитеља. Не ретко једно од њих – најчешће супруга, присиљена је да напусти посао и каријеру како би се посветила његовом одгајању и нези. Каткад се дешава да један од родитеља не може да прихвати болест свога детета, што може нарушити њихове односе и угрозити брак. А од свега тога аутистично дете слабо шта запажа, већ време проводи у свом свету – личном и одвојеном од свих осталих светова, укључујући мамин и татин.
Каква је стварност аутистичног детета? Шта се дешава у пространствима његовог ума и колико је садржај што га испуњава близак дешавањима из окружења? Да ли нас оно опажа у приближној мери у којој ми опажамо њега? Уколико је тако, може ли се проценат опажања стварности која га окружује увећати? Може ли аутистично дете постати самосталније у много већој мери него што је то тренутно?
Ово су тек нека од питања која пролазе умовима његових родитеља, а одговори на њих – за већину нас који немамо додира са њиховим животима, непознати су нам. Стога ћемо овом приликом покушати да на нама доступан начин помогнемо и олакшамо живот особа са аутизмом, а да ли ћемо у томе и успети знаћемо тек након извесног времена.
Узроци појаве аутизма
Узроци настанка аутизма за савремену медицину и даље су непознаница, стога је добро схватити разлоге појаве ове болести како се родитељи не би оптерећивали сумњама у клетве, врачања и слично. То не значи да оне не постоје, већ да појаву аутизма узрокује нешто друго – у питању је одлука саме Развојне Свести Душе која се инкарнира. Она сама изабрала је да ову инкарнацију проведе у телу у доброј мери изолованом од утисака спољног света. Она сама изабрала је да се подвргне депривацији свести као припреми за следећу фазу духовног развоја. Она сама одлучила се на овај корак јер јој је он неопходан.
За родитеље аутизам је тешка болест, за Развојну Свест која га живи одмор од чулно-материјалног света у коме пребива. Бити у физичком свету – толико наметљиво присутном, а бити истовремено ван њега могуће је једино кроз аутизам. Зато ова спознаја може представљати извесно олакшање родитељима аутистичног детета под условом да су им теме о духовности разумљиве, јер бити родитељ аутистичног детета одговорна је и пожртвована дужност на коју многи родитељи нису спремни. Зато Развојна Свест која жели да проживи живот на овај начин бира родитељe за које је сигурна да ће својом пожртвованошћу и љубављу успети да је заштите и омогуће добре услове живота. Љубав је лепак што спаја њихове судбине, јер без ње те породице би се преко ноћи распале, стога долазак аутистичног детета не слаби већ напротив јача и очвршћава везе међу њима, те оне попут античких хероја храбро иду даље не бежећи од тешкоћа што их прате.
То је свакако тежак, али уједно и пут испуњен славом – унутрашњом, скромном и достојанственом, управо онаквом каква и треба да је.
Духовна сврха аутизма
Рекли смо да Развојна Свест сама бира да проведе живот на овај начин, a остаје нам да појаснимо узроке њене одлуке. Какви разлози духовне природе могу навести некога да изабере начин живљења у скоро потпуном повлачењу од света? Каква је сврха тога?
Сви смо ми свести које плове кроз живот застајкујући данас овде, сутра тамо и из живота у живот – кроз мноштво њих стварамо мноштво веза које нас повезују са мноштвом ствари и особа што нам у духовном смислу смета. Како би престали са тиме у тренутцима планирања следеће инкарнације доносимо одлуку да проживимо живот који ће скоро потпуно бити искључен од успостављања нових веза због чега се ствара тело које ће одговарати нашој намери, након чега се рађамо као беба са дијагнозом аутизма.
Гледано споља такав живот нема значајнијих тренутака, али на унутрашњем плану ствари већ стоје другачије. Повлачењем од већине надражаја спољашњег света – како чулних тако и социјалних, Развојна Свест има времена да се посвети преиспитивању, расплитању и одбацивању веза које је успоставила током протеклих живота што ће јој помоћи да у наредној инкарнацији знатно напредује током процеса присећања. Како је током одбацивања веза не би ометао Его неопходно је да он буде сведен на најмању могућу меру и тек након тога Душа – а у случају потребе и Духовне Енергије, почеће са пробирањем, расплитањем и прекидањем мртвих веза. Оне везе које немају кармичку тежину одбацују се чиме се Развојна Свест ослобађа многих оптерећујућих енергија. Природа Ега је таква да увек живи први и једини пут па би се да може везао за све што му привуче пажњу. Међутим, већина тих веза су бескорисне и рекосмо већ оптерећујуће, те је њихово одбацивање неопходно.
Интелектуално-емоционални развој аутистичних особа
Једна од особености аутизма је и одсуство пуног интелектуално-емоционалног развоја, при чему аутистична особа у том смислу напредује до одређеног нивоа након чега се он најчешће зауставља. Иако нису поштеђене променa расположења па и излива беса, ма како год се то чинило немогућим aутистичне особе углавном проживе срећан и испуњен живот, међутим спреченост увида у дешавања њиховог света не допуста нам да оценимо његов садржај и разноврсност, но очигледно је да је радост коју најчешће испољавају искрена. Зато ако нас ичему могу научити онда је то лекција да нам за радост није потребно ништа из света што нас окружује.
Аутизам није казна
Знамо да понекад околина, а каткад и један од родитеља – ређе оба, рођење аутистичног детета доживе као казну због ко зна ког’ греха – можда наслеђеног и од предака. Још једном понављамо да у томе – када је аутизам у питању, нема истине. Развојна Свест ствара такве животне околности из разлога које смо већ појаснили мада схватамо да онима који нису упућени у духовност могу деловати неозбиљно. Међутим они то свакако нису, већ имају велики значај за даљи духовни раст. Стога наше постојање не требамо оцењивати искључиво на основу текућег живота – ма какав да је, јер је он само једна од фаза присећања где свака од њих има свој дубљи значај.
Процес усклађивања веза
Као што смо на почетку наговестили остало је да опишемо процес који ће аутистичним особама омогућити да побољшају квалитет живота. Та помоћ неће ићи у смери изједначавања нивоа њиховог функционисања са нивоом функционисања неаутистичних особа – јер би се тиме поништила сврха њихове инкарнације, већ ће се кретати у правцу боље усклађености са околином. Читав процес усклађивања веза водиће Душа и Духовне Енергије, а учешће аутистичне особе тече на следећи начин: један од родитеља треба јој објаснити да ће јој следећа активност помоћи да се што боље осећа и замолити је да учествује у њој. Када добијете њен пристанак (уколико одбије покушајте поново након недељу-две) замолите је да легне на леђа – најбоље на патос преко кога је прострто ћебе, а испод главе јој подметните пунији јастук како би била мало уздигнутија у односу на хоризонталну раван. Затим нека обе шаке стави на Развојну Свест – десну преко леве и остане тако све док се осећа пријатно. Ноге су благо раширене и опуштене, очи углавном затворене, али ништа не смета ако их повремено отвори да се увери да ли сте и даље ту. Ви свакако останите у просторији седећи у позицији где може лако да вас опази када отвори очи. Особа ће у овом положају остати неколико минута – што је индивидуално, а када склони руке са Развојне Свести и почне да се помера и протеже, приђите, благо јој протресите руке и ноге, и помогните да седне на кауч. После минут-два доћи ће у стање у које била пре поступка усклађивања веза, након чега се обоје можете вратити уобичајеним активностима.
Каква је корист од овог поступка?
Можда изгледа нескромно рећи али огромна, јер све што се код аутистичне особе дешава има знатно другачије последице у односу на последице код већине других људи. Како је њен свет одсечен од нашег света ретке су додирне тачке преко којих би била могућа размена информација и постигнута боља сарадња и разумевање, стога процес усклађивања веза премошћује овај недостатак и на енергетском нивоу у највећој могућој мери усклађује аутистичну особу са особама са којима она живи.
Треба рећи да процес нема строго одређен распоред, већ се треба примењивати повремено као облик усклађивања комуникацијских канала са околином и у већини случајева његову примену иницират ће сама аутистична особа.
.
.
Poslednja izmena:
gde ih je obavila? Google search u kom ukucas “vaccination causes autism” nije istrazivanje 
