Novosadskim ulicama beogradskim korakom

Ja sam dodjos. Najbolje vrste. Fin, kulturan, odmeren, lepo vaspitan, vedar, i skroman.
I nosadjane volim kao i moje beogradjane. Bas volim. Fini ljudi. Jos se drze lepih manira.
Lagano propustaju asfalt kroz korake.
Bez zurbe. Znaju da im grad nece pobeci. dunav ga drzi ukotveljnog u nekom laganom ritmu talasa.
Talasa koji ne najavljuju buru ni pasat ni pijavicu.
Talas koji lagano ljuljuska i uspavljuje demone u coveku.
Sumi i suska a ako se covek potrudi moze da namirise taj miris.
Miris grada moze da se oseti. Verujte. Ili nemojte

Moji su koraci brzi. Prebrzi za lagani novosadski asfalt. Ali me asfalt taj isti ne koci sta vise daje mi
izbor brzine. I strpljivo ceka da ga prihvatim.
Djon se polako zdruzio sa nekim puticima gde ima i asfalta i cigle i betonske kocke i blata i trave...Raznoslikost puteva
cine da je putovanje interesantnije.

Polako mi se otkriva iz ulica. Cvikere sa roze staklim nosim i osmeh velicine kajaka.
ali ne onog otegnutog naopacke vec onog kajaka kome dunav golica stomak.

U krosnji drveca vrapci su se drali i osecaj je da su me pratili iz Beograda da ne budemo sami
na asfaltu koji lagano klizi ispod koraka.

Krenem prelepom ulicom Nikole Tesle ....

 

[*pustinjakinja]

Samo zbog Đoleta nekako varim tu reč ...mada nisam sigurna da je i svarim

 

[Soradze]

Ja sam dodjos. Najbolje vrste. Fin, kulturan, odmeren, lepo vaspitan, vedar, i skroman.
I nosadjane volim kao i moje beogradjane. Bas volim. Fini ljudi. Jos se drze lepih manira.
Lagano propustaju asfalt kroz korake.
Bez zurbe. Znaju da im grad nece pobeci. dunav ga drzi ukotveljnog u nekom laganom ritmu talasa.
Talasa koji ne najavljuju buru ni pasat ni pijavicu.
Talas koji lagano ljuljuska i uspavljuje demone u coveku.
Sumi i suska a ako se covek potrudi moze da namirise taj miris.
Miris grada moze da se oseti. Verujte. Ili nemojte

Moji su koraci brzi. Prebrzi za lagani novosadski asfalt. Ali me asfalt taj isti ne koci sta vise daje mi
izbor brzine. I strpljivo ceka da ga prihvatim.
Djon se polako zdruzio sa nekim puticima gde ima i asfalta i cigle i betonske kocke i blata i trave...Raznoslikost puteva
cine da je putovanje interesantnije.

Polako mi se otkriva iz ulica. Cvikere sa roze staklim nosim i osmeh velicine kajaka.
ali ne onog otegnutog naopacke vec onog kajaka kome dunav golica stomak.

U krosnji drveca vrapci su se drali i osecaj je da su me pratili iz Beograda da ne budemo sami
na asfaltu koji lagano klizi ispod koraka.

Krenem prelepom ulicom Nikole Tesle ....

Novi Sad se obogatio tobom, a Bogami i ti Novim Sadom...
To je grad u kome sam oduvek želela da živim... U njemu živi moja voljena najbliža rodbina, moja prva
ljubav... Obožavam melodiku jezika kojim govore Novosađani...

Divno je što je i daleka Evropa uvidela lepote Novog Sada, pa mu je dodelila titulu Evropske prestonice
kulture u 2022. godini... Mladi Novog Sada, na čelu sa Nemanjom Milenkovićem, su osmislili genijalnu
misiju pod nazivom Početak novog. Sada! E, da! Tu titulu nisu dobile divne ulice i bulevari, novogradnje
i starina u secesiji, uređeni kejovi, Štrand i mostovi... Dobili su Novosađani, predivni ljudi toplog srca, sa
osmehom na licu i pogleda uprtih u budućnost...

 

[krompir 2.1.]

2.

Nikad nisam voleo izraz "glavni ulaz", i zato Nikole Tesle me vodi na sporedni. U park. Tu je zbunje najgusce. Najvise ljudi sa kucama se tu uliva u park. Neka silna deca takodje tim piyicem dolaze. Prodje se neko rastinje iza njega je jedan novi svet koji otvara pitanje :
Da li su ljudi doveli kuce da se izigraju ili su kuce dovele ljude da odstoje kraj klupica i druze se?
Nema rezanja, nema kidisanja, nema besnog lajanja....samo kuce svih velicina boja i pasmina u igri. U skoku, prevrtanju, njuskanju, radovanju svakom detetu koje im krene u susret rasirenih ruku. I ociju. Taj susret dece i kuca bih mogao da gledam satima sa klupe. Otupljen, o-klupljen, hipnotisan scenom.
Iskrena radost !
Smeh i lavez koji poziva na jos igre.

Uvek pozelim da igra jos potraje...

 

[krompir 2.1.]

3.

Na najgorem stolu stoji najbolje pice. Jer najgori sto gleda u Dunav a pice u mene.
I neke guste krosnje me cuvaju od sunce. Strand se cuje svojim tihim sporim pricama.
Polako se i mesec penje po nebu. Vrucina je i stopala u prasini na "macama" ... prija osecaj prasine na stopalima.
Tok pica kroz grlo me vraca u stvarnost.

Sve te mama patke i pacici koji jurcaju vodom levo desno kao bez plana, me cine srecnim.
Ne mogu da me pojedu ali ja kada ne bih imao izbora siguran sam da bi im cupkao perje. Presijava se na mesecini.
Nestaju ispod pontona i sigurno ce sanjati neke pacije sne.

Noge kazu idemo u mrak da setamo idemo da mirisemo lipe i noc u gradu.
Sad kad sam ga nanjusio, mogu reci mom gradu.

Toma je obecao pice sledeci put i da mi pokaze seriju ilustracija "leteci tanjiri". Toma se bas zaigrao u vodi
U granju u masti. Pozdravljam ga i zahvaljujem na obecanju. Njegove price su popunjene onim pogledom gde ne znas kolika je dubina njegove maste.
Boju glasa ima kao narator.
- "U zdravlje Tomo. Vidimo se ovih dana"

Mesec nije ni namignuo samo je bacio osmeh i pitao se "ko tu vise sanja"?

 

[krompir 2.1.]

4.

magican broj. Iz nasih dogovora. Protiv cele vaseljene. Nisam zaboravio samo sam zastao da vidim imamo li goriva. Ma Sta da li imamo da li smo dovoljno ludi kao nekada. Jasta. I ludji i jaci. Samo gledam i tu sam kao rezevni igrac sa flasom hladne vode da dodam snage za sledeci nivo. UP. u nekom nasem zamisljenom spejsatlu kidamo igricu. Bas kidamo. A zavidni mogu samo da se smore...od smora. Kome da se objasnjava jedna opasno dobra prica?
Uvek jedna mala devojcica i jedan koji zeli da je Supermen iz one noci. Niko ne treba da zna samo Ti. Zauvek....BU