I, negde, dok smo mi pričali uz dogovore oko novogodišnjih koncerata, u tom rukovodstvu pao je dogovor gde mogu da ih prime zbog broja ljudi, da to bude u velikoj dvorani “Sava centra”. Mi to nismo ni znali, dok neko nije ušao. I neko kaže, puni se sala ljudima koji su došli sa Kosova, zaista, najšireg dijapazona starosti.
I Đole je rekao: “Hajde da vidimo, da to posmatramo”, pošto zna da postoji ta kabina.
Za stolom bili tadadašnjeg rukovodstva države, a u punoj sali građni naši Srbi sa Kosova. I oni su izlazili jedan po jedan i pričali stvarno strašne životne priče. Zaista je to bilo dirljivo. Jedan veliki čovek, Balašević Đorđe je to slušao četiri sata. Mi smo se pozdravili, ugovor je bio potpisan, i on se javio posle nekoliko dana i rekao mi:
“Napisao sam jednu posebnu pesmu”.
Ta pesma je bila “Ne lomite mi bagrenje”. Dugo su je povezivali samo sa Kosovom i stradanjem Srba na Kosovu, ali ona je kao i sve jednog filozofskog, metaforičnog značenja. Ne lomite mi život, bilo gde i bilo kome. Ne lomite ono najlepše što osećam prema svojim ljubavima, prema svom bagrenju, prema svemu što su naši životi ….” rekao je Vuk Žugić.
Djordje Balasevic - Ne lomite mi bagrenje
