Novokomponovano akcentovanje na RTS-u

[megatron_sr]

Mozda je nekada postojala ova tema ali da osvezimo jer ja tada to nisam ni primijetio. Strasno me nervira ovo otezanje i naglasavanje rijeci voditelja na RTS-u, ocigledno pod pritiskom nekoga ili necega. Dakle, kad cujem parlAment, alEksandar dodje mi da gadjem telEvizor. Na RTS-u kazu da je to oduvjek tako bilo, i da ljude to sada cudi jer je generalno kultura i pismenost opala u zadnjih 30 godina medju narodom, znaci oni nas jos i javno vrijedjaju. Medjutim gledam neke stare Dnevnike RTV Beograd i poprilicno se ljepse pricalo. Voditelja je prosto divota slusati, blag narativ, lijepa dikcija. Razgovjetan govor i td.

Dnevnik je od 22.2.1971. godine, i dacu nekoliko primjera promjene u odnosu na danasnji narativ i akcentovanje.
Video kopiram sa vremenom tako da bi na rijec trebali da naidjete kroz par sekundi (ako dobro stelujem)

- televizori, a ne televizori

- liberalizovanje, a ne liberalizovanje

- primorava, a ne primorava

- jugoslavija, a ne jugoslavija

- istorija, a ne istorija

- renome, a ne renome
https://youtu.be/eI0d3vPnhLY?t=122

- modernizovace, a ne modernizovace
https://youtu.be/eI0d3vPnhLY?t=797

- dinara, a ne dinara
https://youtu.be/eI0d3vPnhLY?t=848

I da ne gnjavim vise, jer ima milion primjera, svako moze vrlo lako da nadje
Ali za kraj iz dnevnika o pocetku Agresije na SRJ, jos jednom Aleksandar
i to se radi o istom Aleksandru kao sto je ovaj danas

https://youtu.be/5cs8T_Lj2Ms?t=161

I ajde da je samo u pitanju akcentovanje, nego neka vrsta otezanja, prenemaganja, na ne znam sta je ovo. Prestao sam da gledam slagalicu zbog one voditeljke Kristina (ne znam kako se preziva). Ocu sam zabranio da gleda RTS, tacnije blokirao sam mu kanale. Sad samo ima sport i filmovi.

 

[Сребрена]

Strasno me nervira ovo otezanje i naglasavanje rijeci voditelja na RTS-u, ocigledno pod pritiskom nekoga ili necega. Dakle, kad cujem parlAment, alEksandar dodje mi da gadjem telEvizor. Na RTS-u kazu da je to oduvjek tako bilo, i da ljude to sada cudi jer je generalno kultura i pismenost opala u zadnjih 30 godina medju narodom, znaci oni nas jos i javno vrijedjaju. Medjutim gledam neke stare Dnevnike RTV Beograd i poprilicno se ljepse pricalo. Voditelja je prosto divota slusati, blag narativ, lijepa dikcija. Razgovjetan govor i td.

Није било тако, то је неко помодарство (угарско) ухватило маха .

 

[gost 423947]

Da nije malo grubo da ocu braniš da gleda šta hoće na tv?!
Kristina Radenković iz slagalice je skroz ok, sažeta, koncizna. Onu Milicu Gacin što vodi slagalicu ću da bijem sledeći put kad budemo upali u tv Bastilju. Bokte, to kad krene da melje između igara, otegne se slagalica do dnevnika, ne ostane vreme za prognozu.

 

[Moljac64]

sto ti toliko smeta?tako govore u nekim krajevima.nemoj da si sovinista.

 

[megatron_sr]

sto ti toliko smeta?tako govore u nekim krajevima.nemoj da si sovinista.

Tako niko ne govori. Ko kaze parlAment a ne parlamEnt?

 

[Moljac64]

Tako niko ne govori. Ko kaze parlAment a ne parlamEnt?

krusevljani.

 

[megatron_sr]

Da nije malo grubo da ocu braniš da gleda šta hoće na tv?!
Kristina Radenković iz slagalice je skroz ok, sažeta, koncizna. Onu Milicu Gacin što vodi slagalicu ću da bijem sledeći put kad budemo upali u tv Bastilju. Bokte, to kad krene da melje između igara, otegne se slagalica do dnevnika, ne ostane vreme za prognozu.

Da nije malo grubo da mi drogiraju oca sa neistinama na TV-u?
Kristina Radenkovic je u posljednjoj slagalici, dakle onoj od 3. Septembra, u igri Asocijacije procitala rijec Vanzemaljac, a ne Vanzemaljac. Kao da me je u srce pogodila.

Nisam mu zabranio, ali pokusavam da mu objasnim da nije sve kao na RTS-u.

Pardon, nije Asocijacije nego Ko zna zna

Ali nije ona kriva, to njih neko forsira da tako rade, pa nekad ni ona sama ne zna kako da izgovori. Vidi kako je zastala malo prije nego je procitala....

 

[megatron_sr]

krusevljani.

Mislim da nije tacno. Imam strica rodjenog krusevljanina i 3 brata i sestru. Nisam primijetio da tako kazu, ali kazu trafika mjesto trafika.

 

[Moljac64]

Mislim da nije tacno. Imam strica rodjenog krusevljanina i 3 brata i sestru. Nisam primijetio da tako kazu, ali kazu trafika mjesto trafika.

ko ce ga znati jbg.

 

[gost 423947]

Da nije malo grubo da mi drogiraju oca sa neistinama na TV-u?
Kristina Radenkovic je u posljednjoj slagalici, dakle onoj od 3. Septembra, u igri Asocijacije procitala rijec Vanzemaljac, a ne Vanzemaljac. Kao da me je u srce pogodila.

Nisam mu zabranio, ali pokusavam da mu objasnim da nije sve kao na RTS-u.

Pardon, nije Asocijacije nego Ko zna zna

Ali nije ona kriva, to njih neko forsira da tako rade, pa nekad ni ona sama ne zna kako da izgovori. Vidi kako je zastala malo prije nego je procitala....

Forsiraju ih, bilo je već priče o tome. Čini mi se da je Olivera Kovačević bila kod Kesića i on je pitao što to rade. Pa je rekla da ako omašiš na rts, izađeš iz studija, na hodniku te sretne stručnjak tu zaposleni da ti očita bukvicu.
Bez zezanja sad, i meni smeta, ali nisu voditelji krivi. To je politika kuće.

 

[Mrkalj]

Iskreno, ne laje keraa zbog sela.

Za akcenat koji se "neguje", a ustvari forsira na TV Beograd uaslužan je Nikša Stipčević, Splićanin.

Njemu je taj akcenat bio mio jer se, pored Hercegovine, tako akcentuje i u Splitu. Ko nema u ušima splitski akcenat može da sluša "videa" Ane Bučević:

Nikša Stipčević

Juče je preminuo jedan od naših najistaknutih intelektualaca, akademik Nikša Stipčević. On je uz ogromne obaveze koje je imao, bio i višegodišnji predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije.

ponedeljak, 13. jun 2011, 20:11
Nikša Stipčević je rođen 14. avgusta 1929. godine u Splitu od oca Nika Stipčevića, profesora i potonjeg načelnika Opšteg odeljenja Ministarstva prosvete u Beogradu i majke Pine, rođene Ivanković.

Osnovnu školu završio je u Splitu, a za vreme okupacije, tokom Drugog svetskog rata, živeo je u Splitu i nije pohađao školu. Drugu mušku gimnaziju je završio u Beogradu 1948.
Kao stipendista Direkcije za informacije Vlade FNRJ diplomirao je 1953. godine na beogradskom Univerzitetu - italijanski i francuski jezik i književnost.
Od 1957. gospodin Stipčević je bio asistent za italijanski jezik i književnost na Katedri za romanske jezike i književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Bio je lektor za srpskohrvatski jezik na Sorboni od februara 1959. do juna 1961.
Doktorirao sa tezom ''Književni pogledi Antonija Gramšija'' 1965. godine na Filološkom fakultetu pred komisijom koju su činili prof. dr Vojislav Đurić, prof. dr Ivo Frangeš i prof. Eros Sekvi.
Na Filološkom fakultetu u Beogradu postaje redovni profesor 1976. godine.
Profesor Stipčević je dekan beogradskog Filološkog fakulteta u dva mandata: 1987-1989. i 1989-1991.
Za dopisnog člana SANU izabran je 15. decembra 1983. godine.
Predsednik Republike Italije odlikovao ga je ordenom Cavaliiere Ufficiale dell'Ordine al Merito della Repubblica Italiana 1971, a 1979. ordenom Commendatore dell'Ordine Merito della Repubblica Italiana.
Akademik Stipčević je bio Specijalni izaslanik Predsednika SRJ Dobrice Ćosića u Rimu: od avgusta 1992. do maja 1993. On je bio i član: ''Societa dalmata di Stori Patria'' u Rimu, te upravnih odbora: Matice srpske, izdavačkog preduzeća ''Prosveta'', Zadužbine Ive Andrića, Vukove zadužbine... Bio je predsednik Društva ''Dante Aligijeri'' u Beogradu.
Od 1991. do smrti akademik Stipčević je bio direktor Biblioteke SANU.
Za redovnog člana SANU Nikša Stipčević je izabran 27. oktobra 1994. godine. Dobio je Semojulsku nagradu 1990, i Nagrada za kulturu govora ''Petar Kočić'' 1994.
Gostujući u seriji "Evropa i Srbi" Obrazovnog programa RTS akademik Stipčević je govorio o dva plućna krila evropskog, hrisćanskog sveta; o Vizantiji i četvrtom krstaškom ratu 1204.; o tome koliko je nemanjićka Srbija bila evropska Srbija; o Velikoj cezuri osmanlijske okupacije hrišćanskih, evropskih zemalja; o Srpskoj pravoslavnoj crkvi i očuvanju srpske nacije; o uključenju Srbije u Evropu posle 1804. i 1815; o srpskoj literaturi koja je hvatala korak sa Evropom, već preko Vuka i Dositeja; o stubovima nacionalnog, kulturno-prosvetnog napretka Srba i njihovom evropskom identitetu...



Stipčević je bio prvorazredni srpski patriota i intelektualac i zano je šta radi. Treba mu verovati.

 

[електрика]

Срби са Косова умеју чудно да наглашавају - моја рођака, иначе пореклом из Пећи, говори стеПЕнице, ПАризер итд..

Не знам како је тако нешто могло да прође као норматив. И мени дође да гађам телевизор, узгред речено.

 

[Сребрена]

Мени је мука припала пре неко вече кад сам гледала Лазу Ристовског као Краља Петра Првог.
Бар пет пута се чуло "За мном, јунаци ", "Идемо, јунаци".. фекат је као о јунцима да се прича а не о јунацима.

Исто је накарадно и нескладно са духом времена звучао исти "угарски" нагласак кад је била реч о "војницима" или Маринку.

 

[Mrkalj]

Мени је мука припала пре неко вече кад сам гледала Лазу Ристовског као Краља Петра Првог.
Бар пет пута се чуло "За мном, јунаци ", "Идемо, јунаци".. фекат је као о јунцима да се прича а не о јунацима.

Dušo, pa vokativ se tako i naglašava. Viknuh "za mnom, JUnaci" i juNAci pođoše za mnom. Za mnom, JUnače, juNAčino!


Težak je ovo jezik.

 

[Сребрена]

Dušo, pa vokativ se tako i naglašava. Viknuh "za mnom, JUnaci" i juNAci pođoše za mnom. Za mnom, JUnače, juNAčino!


Težak je ovo jezik.

Уво то прима као да је реч о јунцима.

 

[Mrkalj]

Уво то прима као да је реч о јунцима.

Isti je koren. Junac, junak, junoša, young, juventus.

 

[Карлос Шакал]

Срби са Косова умеју чудно да наглашавају - моја рођака, иначе пореклом из Пећи

Без намере да закерам али Пећ није на Косову (већ на Метохији).

 

[електрика]

Без намере да закерам али Пећ није на Косову (већ на Метохији).

У праву си, Метохија је.

 

[Сребрена]

Јелица Јокановић-Михајлов

 

[Сребрена]

 

[Urvan Hroboatos]

Iskreno, ne laje keraa zbog sela.

Za akcenat koji se "neguje", a ustvari forsira na TV Beograd uaslužan je Nikša Stipčević, Splićanin.

Njemu je taj akcenat bio mio jer se, pored Hercegovine, tako akcentuje i u Splitu. Ko nema u ušima splitski akcenat može da sluša "videa" Ane Bučević:

Nikša Stipčević

Juče je preminuo jedan od naših najistaknutih intelektualaca, akademik Nikša Stipčević. On je uz ogromne obaveze koje je imao, bio i višegodišnji predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije.

ponedeljak, 13. jun 2011, 20:11
Nikša Stipčević je rođen 14. avgusta 1929. godine u Splitu od oca Nika Stipčevića, profesora i potonjeg načelnika Opšteg odeljenja Ministarstva prosvete u Beogradu i majke Pine, rođene Ivanković.

Osnovnu školu završio je u Splitu, a za vreme okupacije, tokom Drugog svetskog rata, živeo je u Splitu i nije pohađao školu. Drugu mušku gimnaziju je završio u Beogradu 1948.
Kao stipendista Direkcije za informacije Vlade FNRJ diplomirao je 1953. godine na beogradskom Univerzitetu - italijanski i francuski jezik i književnost.
Od 1957. gospodin Stipčević je bio asistent za italijanski jezik i književnost na Katedri za romanske jezike i književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Bio je lektor za srpskohrvatski jezik na Sorboni od februara 1959. do juna 1961.
Doktorirao sa tezom ''Književni pogledi Antonija Gramšija'' 1965. godine na Filološkom fakultetu pred komisijom koju su činili prof. dr Vojislav Đurić, prof. dr Ivo Frangeš i prof. Eros Sekvi.
Na Filološkom fakultetu u Beogradu postaje redovni profesor 1976. godine.
Profesor Stipčević je dekan beogradskog Filološkog fakulteta u dva mandata: 1987-1989. i 1989-1991.
Za dopisnog člana SANU izabran je 15. decembra 1983. godine.
Predsednik Republike Italije odlikovao ga je ordenom Cavaliiere Ufficiale dell'Ordine al Merito della Repubblica Italiana 1971, a 1979. ordenom Commendatore dell'Ordine Merito della Repubblica Italiana.
Akademik Stipčević je bio Specijalni izaslanik Predsednika SRJ Dobrice Ćosića u Rimu: od avgusta 1992. do maja 1993. On je bio i član: ''Societa dalmata di Stori Patria'' u Rimu, te upravnih odbora: Matice srpske, izdavačkog preduzeća ''Prosveta'', Zadužbine Ive Andrića, Vukove zadužbine... Bio je predsednik Društva ''Dante Aligijeri'' u Beogradu.
Od 1991. do smrti akademik Stipčević je bio direktor Biblioteke SANU.
Za redovnog člana SANU Nikša Stipčević je izabran 27. oktobra 1994. godine. Dobio je Semojulsku nagradu 1990, i Nagrada za kulturu govora ''Petar Kočić'' 1994.
Gostujući u seriji "Evropa i Srbi" Obrazovnog programa RTS akademik Stipčević je govorio o dva plućna krila evropskog, hrisćanskog sveta; o Vizantiji i četvrtom krstaškom ratu 1204.; o tome koliko je nemanjićka Srbija bila evropska Srbija; o Velikoj cezuri osmanlijske okupacije hrišćanskih, evropskih zemalja; o Srpskoj pravoslavnoj crkvi i očuvanju srpske nacije; o uključenju Srbije u Evropu posle 1804. i 1815; o srpskoj literaturi koja je hvatala korak sa Evropom, već preko Vuka i Dositeja; o stubovima nacionalnog, kulturno-prosvetnog napretka Srba i njihovom evropskom identitetu...



Stipčević je bio prvorazredni srpski patriota i intelektualac i zano je šta radi. Treba mu verovati.

Koje ti newagerske bljuzge gledaš, katastrofa....

 

[Mrkalj]

Koje ti newagerske bljuzge gledaš, katastrofa....

Hvala što brineš.

 

[Mrkalj]

Ne znam hoće li neko naći veći biser od ovog: