„Junakinja“ ove priče je Alfa Romeo Giulia Quadrifoglio, u vlasništvu Brendona Najdera. Kupljena je u julu 2020., i to u „paprenijim“ specifikacijama, s opcijama kao što su sedišta od ugljeničnih vlakana (+ 3.500 dolara) i slično, što je doprinelo finalnoj ceni od 74.500 zelenih novčanica. Međutim, ispostavilo se da je sportska limuzina s izvorno Ferrarijevim V6 ispod haube „mačka u džaku“.
Kada je došao u prodajni salon po automobil, Brendon je primetio da podešavanje sedišta nije radilo prilikom nekoliko prvih pritisaka dugmića. Par dana kasnije, ispostavilo se da je daljinsko startovanje prevelik zalogaj za elektroniku Giulije Quadrifoglio. „Izašao sam napolje i uvideo da motor ne radi“, kaže vlasnik, a što je najgore, odlazak u servis nije rešio problem. So na ranu je dodala činjenica da je motor ventilacije otkazao, dok je isključivanje prednjih parking senzora besmisleno, „jer se rado vraćaju nazad u akciju bez posebnog razloga“. U dužem postu na Redditu, Brendon kaže da je „završio s FCA“ zbog apsolutno užasnog korisničkog servisa.
„Prodajni salon je tvrdio da problem s daljinskim startovanjem ne postoji, tako da nema šta da se uradi dalje po tom pitanju, a odbili su tom prilikom moju ponudu da otkupe automobil nazad.“ Svemu treba dodati dva računa za servis koja su ignorisana, video snimke kupca koji ne mogu biti iskorišćeni za verifikaciju žalbi, kao i još nekoliko začkoljica, i uvideti zašto Najder dotičnu Giuliju nakon manje od pola godine vlasništva smatra „mačkom u džaku“. Nezadovoljni vlasnik Giulije Quadrifoglio je, ogorčen zbog svog negativnog iskustva, postavio veoma dobro pitanje: „Ako sam ja tretiran na ovaj način, kako onda tretirate moje prijatelje koji kupuju jedno vozilo svakih pet i više godina?“ Da bi se bolje shvatilo kako se kotira italijanska marka u Americi, pa i FCA generalno, evo i jednog od komentara: „Glavni šef finansija kompanije za koju radim je imao Giuliju neko vreme. Kunem se, bila je u servisu svake nedelje. Sada ima Infiniti i mnogo je srećniji čovek.“ Dakle, možda smo prenošenjem ovog negativnog iskustva vlasnika s Alfom oživeli „prastaru debatu“ u vezi s pouzdanošću automobila italijanskog proizvođača i produbili stereotipe, ali verovatno niko ne bi voleo da se stavi u kožu Brendona Najdera, koliko god voleo Alfu Romeo, pa još i u Giulija Quadrifoglio izdanju? Ili možda Amerikanci samo više cene svoj novac od nekih drugih…
