Novinari i politicki angazman

Metronomy

Buduća legenda
Poruka
49.993
Autorska tema.
Od stanja u medijima gradi se misljenje nacije. Tekstove i nacin pisanja u medijimaa gde pisu novinari pokazuju pismenost, znaanje i opredeljenje novinara, ali najvise govore o samom novinaru, bezobzira za koga pise....
Dakle, pitanje je kakve novinare ima Srbija? Koliko su deo rijalitija Srbija farma?
Da li neko daje potvrdu novinarima o psihickom stanju?
 
1623710340146.png
 
Autorska tema.
Od stanja u medijima gradi se misljenje nacije. Tekstove i nacin pisanja u medijimaa gde pisu novinari pokazuju pismenost, znaanje i opredeljenje novinara, ali najvise govore o samom novinaru, bezobzira za koga pise....
Dakle, pitanje je kakve novinare ima Srbija? Koliko su deo rijalitija Srbija farma?
Da li neko daje potvrdu novinarima o psihickom stanju?
Da se delom dotaknem teme dok sam ranije iole pratio tv. Novinar koji je imao moje simpatije bila je Bojana Lekic.
 
sve lepse od lepseg....

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/...-lekic-dobila-100000-evra-od-tacijevog-srbina

Slobodan Petrović

Slobodan Petrović is a Kosovo Serb politician and former Deputy Prime Ministers of the Republic of Kosovo. He was a member of the Kosovo Assembly and until 2020 he was the head of the Independent Liberal
Independent Liberal Party

Danas je vlasnik firme Brendon, koja se bavi savetovanjem, obrazovanjem i produkcijom.
Kaze da se ne bavi marketingom, a cime sebavi agencija za .....savetovanje, obuku i stvaranje izgleda?
oklen paare za produkciju i sta proizvodi?
 
Autorska tema.
Od stanja u medijima gradi se misljenje nacije. Tekstove i nacin pisanja u medijimaa gde pisu novinari pokazuju pismenost, znaanje i opredeljenje novinara, ali najvise govore o samom novinaru, bezobzira za koga pise....
Dakle, pitanje je kakve novinare ima Srbija? Koliko su deo rijalitija Srbija farma?
Da li neko daje potvrdu novinarima o psihickom stanju?

Колико видим теби овде баш ништа није јасно зашто је стање овакво какво је. То и нема толико везе са новинарима, већ са самим медијима, где новинари раде. Као неко ко је радио у медијима могу да ти кажем да имамо ми добре новинаре, али да од уређивачке политике зависи у каквом тону ће бити њихови текстови или ТВ прилози. Лично новинар може да буде ниво Толстоја, ако је уређивачка политика медија за који ради оваква или онавка, тако ће он прилагодити свој текст или прилог. У противном то што је написао или монтирао неће бити објављено. Наравно, могу да глуме лудило, да се буне, било је и таквих, али суштина је иста, то што си направио неће бити објављено.

Дакле пре новинара ту су уредници, али и они су мање више контролори или цензори. Изнад њих је менаџмент који бира какву ће уредничку политику имати та медијска кућа. А то зависи и од политичких и од економских веза које успоставе. И наравно да неће угристи руку која их лебом храни.

Како смо дошли до такве ситуације, па медији овде никада нису баш били објективни или како воле да кажу независни, већ су увек били навијачки. Или власт или опозиција. Кичму им ломе закупом и препродајом рекламног простора и направе покорне слуге.

Постоји и случај Б92, онај стари добри антисрпски медиј који се већи део периода после 5. октобра финансирао из иностранства. Са таквим видом финансирања имао је потпуну слободу да пи.ша по свему националном, да пропагира грађанске странке, да баца кофе гов.ана по националним странкама. Онда су донације почеле да пресушују, дакле морали су да живе све више од сопственог програма, који ипак није био тако гледан као што су триповали. Па им је још Мишковић заврнуо славину за рекламирање јер су га прозивали у емисијама, тако да су ови упадали у све веће дугове. Па су последњих година све више убацивали комерцијалне садржаје, они су имали између осталог и Великог брата. На крају су били тако мало гледани да су скоро потпуно напустили концепт информативног програма, а више су забавна телевизија. Улогу индоктринације и пиш.ања по српском народу преузео је Н1, са свим оним истим њушкама са Б92. Исто је телевизија непрофитабилна јер генерише губитке пошто мало људи гледа тај програм, исто је онај део емисија који није против власти дубоко антисрпски.

Иначе да ти сликовито препричам како су медији свачије кур.ве. Колега млади новинар на једној телевизији хтео да направи причу како је тамо 2007. године на производима у Србији постојао натпис да је једна од земаља у којима се производ извози и Косово. Тада Косово ни формално није прогласило независност. То је иначе фабрика у Србији са страним власником. И уредници га подржали јер је супер прича, пошто како се испоставило, није то једини проиизвод. Било је још српских производа где смо ми сами писали да извозимо (а не дистрибуирамо) на Косово. Тај новинар ступио у контакт са компанијом, поставио питања, добио класичан пи-ар текст о њиховој друштвеној одговорности, мисији визији. Ништа, кренуо без њих, јер контактираш привредну комору, надлежно министарство, има основа за причу. Зову га уредници после неког времена и кажу му, свака част на труду, али не идемо са причом. Отворено кажу да је та компанија уплатила рекламире на тој телевизији и да неће правити прилог који иде против њих.

Дакле није политика једина која утиче на медије. Ко зна колик друштвених тема никада није покренуто у медијима јер су они испали и кур.ве великог бизниса и капитала. А у свему томе новинари су најмање криви.
 
Колико видим теби овде баш ништа није јасно зашто је стање овакво какво је. То и нема толико везе са новинарима, већ са самим медијима, где новинари раде. Као неко ко је радио у медијима могу да ти кажем да имамо ми добре новинаре, али да од уређивачке политике зависи у каквом тону ће бити њихови текстови или ТВ прилози. Лично новинар може да буде ниво Толстоја, ако је уређивачка политика медија за који ради оваква или онавка, тако ће он прилагодити свој текст или прилог. У противном то што је написао или монтирао неће бити објављено. Наравно, могу да глуме лудило, да се буне, било је и таквих, али суштина је иста, то што си направио неће бити објављено.

Дакле пре новинара ту су уредници, али и они су мање више контролори или цензори. Изнад њих је менаџмент који бира какву ће уредничку политику имати та медијска кућа. А то зависи и од политичких и од економских веза које успоставе. И наравно да неће угристи руку која их лебом храни.

Како смо дошли до такве ситуације, па медији овде никада нису баш били објективни или како воле да кажу независни, већ су увек били навијачки. Или власт или опозиција. Кичму им ломе закупом и препродајом рекламног простора и направе покорне слуге.

Постоји и случај Б92, онај стари добри антисрпски медиј који се већи део периода после 5. октобра финансирао из иностранства. Са таквим видом финансирања имао је потпуну слободу да пи.ша по свему националном, да пропагира грађанске странке, да баца кофе гов.ана по националним странкама. Онда су донације почеле да пресушују, дакле морали су да живе све више од сопственог програма, који ипак није био тако гледан као што су триповали. Па им је још Мишковић заврнуо славину за рекламирање јер су га прозивали у емисијама, тако да су ови упадали у све веће дугове. Па су последњих година све више убацивали комерцијалне садржаје, они су имали између осталог и Великог брата. На крају су били тако мало гледани да су скоро потпуно напустили концепт информативног програма, а више су забавна телевизија. Улогу индоктринације и пиш.ања по српском народу преузео је Н1, са свим оним истим њушкама са Б92. Исто је телевизија непрофитабилна јер генерише губитке пошто мало људи гледа тај програм, исто је онај део емисија који није против власти дубоко антисрпски.

Иначе да ти сликовито препричам како су медији свачије кур.ве. Колега млади новинар на једној телевизији хтео да направи причу како је тамо 2007. године на производима у Србији постојао натпис да је једна од земаља у којима се производ извози и Косово. Тада Косово ни формално није прогласило независност. То је иначе фабрика у Србији са страним власником. И уредници га подржали јер је супер прича, пошто како се испоставило, није то једини проиизвод. Било је још српских производа где смо ми сами писали да извозимо (а не дистрибуирамо) на Косово. Тај новинар ступио у контакт са компанијом, поставио питања, добио класичан пи-ар текст о њиховој друштвеној одговорности, мисији визији. Ништа, кренуо без њих, јер контактираш привредну комору, надлежно министарство, има основа за причу. Зову га уредници после неког времена и кажу му, свака част на труду, али не идемо са причом. Отворено кажу да је та компанија уплатила рекламире на тој телевизији и да неће правити прилог који иде против њих.

Дакле није политика једина која утиче на медије. Ко зна колик друштвених тема никада није покренуто у медијима јер су они испали и кур.ве великог бизниса и капитала. А у свему томе новинари су најмање криви.
ma fala ti ko bratu od ujke, al ja ne mogu ovoliko da citaam....tesko mi da varim bez vina...
 
ma fala ti ko bratu od ujke, al ja ne mogu ovoliko da citaam....tesko mi da varim bez vina...

Ма нема на чему, знам да је све више од просте реченице изазов за твој мождани капацитет. Није то толико за тебе, превише је информација, ово је за неког ко ипак има мрву мозга.
 

Back
Top