Pesnik Novica Tadić sahranjen je danas na Novom bežanijskom groblju u Beogradu u prisustvu najuglednijih književnika, a poslednjem ispraćaju prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić sa majkom Nevenkom.
Od Tadića (1949—2011), lucidnog pesnika koji se razlikovao od svih savremenika i bio jedinstven u svemu što je činio, koji je živeo za poeziju i svojim životom potvrdjivao svoje stihove koji su ga uvrstili u najuži krug najboljih pesnika druge polovine 20.veka i našeg vremena, u ime Srpskog književnog društva oprostio se Gojko Božović.
"Tih i nenametljiv, neumešan u dnevne stvari, bez ikakve sujete, oličavao je najredje i najbolje ljudske vrednosti. Prolazio je gradom koga je preselio u vrhunsku poeziju i za koga je učinio najviše što može jedan pesnik, pretvarajući ga u pesnički toponim prvoga reda, u isti mah neponovljivo univerzalan i čudesno konkretan", kazao je Božović.
U ime Udruženja književnika Srbije od pesnika Tadića oprostio se prof. dr Jovan Delić rečima da je on na sveprisutno zlo odgovarao pisanjem poezije "iscedjene iz mraka kraja veka i naše novije istorije i patnje, iz svakodnevnih strahova".
U ime bratstva Tadića, od pesnika se, jednostavnim i dirljivim rečima, oprostio Radosav Tadić.
Novica Tadić je rođen u selu Smriječnu kod Plužina u Crnoj Gori. Gimnaziju je završio u Nikšiću, a potom upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je apsolvirao na grupi za filozofiju.
Za svoju poeziju dobio je mnogobrojne nagrade: "Ljubiša Jocić", "Milan Rakić", "Stanislav Vinaver", Zmajevu nagradu Matice srpske, Disovu nagradu, zatim nagrade "Branko Ćopić" i "Đura Jakšić".
Za zbirku pesama "Neznan", koja je proglašena za najbolju knjigu u 2006. godini, dobio je prestižnu književnu nagradu "Meša Selimović".
Pesme su mu prevođene na engleski i francuski, a zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poezije.
Bio je urednik "Književne reči" (10 godina), "Vidika", glavni i odgovorni urednik u Izdavačkom preduzeću "Rad", kao i glavni urednik "Književne kritike".
Od Tadića (1949—2011), lucidnog pesnika koji se razlikovao od svih savremenika i bio jedinstven u svemu što je činio, koji je živeo za poeziju i svojim životom potvrdjivao svoje stihove koji su ga uvrstili u najuži krug najboljih pesnika druge polovine 20.veka i našeg vremena, u ime Srpskog književnog društva oprostio se Gojko Božović.
"Tih i nenametljiv, neumešan u dnevne stvari, bez ikakve sujete, oličavao je najredje i najbolje ljudske vrednosti. Prolazio je gradom koga je preselio u vrhunsku poeziju i za koga je učinio najviše što može jedan pesnik, pretvarajući ga u pesnički toponim prvoga reda, u isti mah neponovljivo univerzalan i čudesno konkretan", kazao je Božović.
U ime Udruženja književnika Srbije od pesnika Tadića oprostio se prof. dr Jovan Delić rečima da je on na sveprisutno zlo odgovarao pisanjem poezije "iscedjene iz mraka kraja veka i naše novije istorije i patnje, iz svakodnevnih strahova".
U ime bratstva Tadića, od pesnika se, jednostavnim i dirljivim rečima, oprostio Radosav Tadić.
Novica Tadić je rođen u selu Smriječnu kod Plužina u Crnoj Gori. Gimnaziju je završio u Nikšiću, a potom upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, gde je apsolvirao na grupi za filozofiju.
Za svoju poeziju dobio je mnogobrojne nagrade: "Ljubiša Jocić", "Milan Rakić", "Stanislav Vinaver", Zmajevu nagradu Matice srpske, Disovu nagradu, zatim nagrade "Branko Ćopić" i "Đura Jakšić".
Za zbirku pesama "Neznan", koja je proglašena za najbolju knjigu u 2006. godini, dobio je prestižnu književnu nagradu "Meša Selimović".
Pesme su mu prevođene na engleski i francuski, a zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poezije.
Bio je urednik "Književne reči" (10 godina), "Vidika", glavni i odgovorni urednik u Izdavačkom preduzeću "Rad", kao i glavni urednik "Književne kritike".
