Уторак, 02.09.2025. у 16:15
Дејан Спаловић
УБРЗАНО НАОРУЖАВАЊЕ ДО ЗУБА ЗАГРЕБА, ТИРАНЕ И ПРИШТИНЕ
Агресија „тројног пакта” за удар на српски народ
Везивање за Хрватску отвара перспективу да албанске формације постану много снажније, али оно што ми имамо и што је у перспективи, вишеструко превазилази све три групације заједно, каже Сава Стамболић
Војни савез Хрватске и Албаније с привременим приштинским институцијама нарушава равнотежу, снагу и безбедносну архитектуру у овом делу Европе, што потврђује и недавна заједничка декларација из Тиране, уз најаву заједничке набавке оружја. Овим договором флагрантно се крши постојећи споразум из 1996. године о контроли наоружања, који је саставни део Дејтонског мировног споразума. Први корак ка војној сарадњи Хрватска, Албанија и тзв. Косово направили су још у марту потписивањем прве декларације, када је председник Србије Александар Вучић рекао да је „Србија разумела поруку која је послата”. „Веома сам забринут што то раде. Хрватска је, што се војске тиче, веома моћна земља, али и Србија први пут има снажнију војску. Ми имамо своју доктрину, којом ћемо, сигуран сам, успети да очувамо стабилност и одбранимо се од сваког потенцијалног агресора”, казао је Вучић.
Одлука да се у једној постконфликтној зони, где је пре тридесетак година беснео грађански рат, прави војни савез без договора са свим актерима у региону с разлогом је забринула Београд. Не зато што Србија не може да се одбрани, већ зато што би оружје у рукама неодговорних политичара могло да доведе прво до оружаних инцидента, а у најнеповољнијем сценарију можда и до ратних операција. Додатно забрињава чињеница да ове две земље и територија која је под контролом УН-а набављају исто наоружање, што озбиљно утиче на безбедносну архитектуру целог региона.
О тој одлуци Загреб, Тирана и Приштина нису чак ни куртоазно обавестили Београд, што говори о њиховим лошим намерама. Власт у Србији није седела скрштених руку, па је председник републике Александар Вучић приликом недавног састанка с Марком Рутеом, генералним секретаром НАТО-а, покренуо ово питање због тога што имамо Споразум о субрегионалној контроли наоружања, који је део Дејтонског споразума. Дакле, улазак у овакву врсту споразума војних савеза без дилеме нарушава стабилност, снагу и безбедносну архитектуру у региону и крши постојеће споразуме. Одговарајући на ову иницијативу, Марк Руте је изјавио да Северноатлантска алијанса с тим нема никакве везе. „НАТО није део тога. Видели смо доста таквих споразума у последње време, и сада у Тирани између Албаније, Хрватске и Косова. НАТО није део тога”, поручио је кратко Руте.
Трилатерални меморандум у области одбране између министарстава одбране Албаније, Хрватске и тзв. Косова склопљен је у Тирани 18. марта. Тим поводом албански генерал у пензији Есад Чолаку поручио је да је тројни споразум из Тиране „јасан сигнал Србији и другим државама које могу имати територијалне претензије на Балкану”. Дан касније, албански министар одбране Пиро Венгу објаснио је да је споразум с Хрватском и Косовом, како је рекао, потпуно природан тројни савез. Због потписивања војног споразума у Тирани, Министарство спољних послова Србије упутило је хитан захтев колегама у Хрватској и Албанији зато што су предузети кораци „који нарушавају регионалну стабилност”.
„Србија, као држава која је гарант мира и војне неутралности на Балкану, с правом захтева одговоре о природи и циљевима ове безбедносне сарадње. Посебно је узнемирујуће што се овај војни савез формира без консултација с Београдом, уз директно укључивање структуре која нема међународни легитимитет и која представља безбедносну претњу по српски народ и читав регион”, наводи се, између осталог, у саопштењу МСП Србије.
Коментаришући нова дешавања на западном Балкану, бивши амерички саветник за националну безбедност и добар познавалац прилика на Балкану Џон Болтон рекао је да не верује да би требало да буде било каквог места за војна савезништва у Европи осим НАТО-а. Уз то је упозорио да би алтернативно војно савезништво из било којих разлога, усмерено против Србије или било кога другог, представљало „стварни корак уназад”.
У дипломатским круговима у Приштини констатују да, без обзира на то што су потписани војни споразуми на папиру одбрамбени, ово буди сумњу да ће, уколико буде било потребно, окренути оружје пре свега према Србији, коју све три стране сматрају заједничким непријатељем. Извори „Политике” наводе да је јасно да то није прави војни савез, већ да су потписане необавезујуће декларације, али да је овако груписање две државе НАТО-а које су пре тридесетак година имале озбиљне оружане сукобе са Србијом и српским народом, није добро и с неозбиљним политичким елитама, пре свега у Приштини, може да води озбиљним конфронтацијама.
„Ако бисмо тражили позадину, рекао бих да је овде реч о приближавању актера који слично мисле, слично посматрају регион у којем живимо, политички, па и идеолошки. Иако то неће отворено да кажу, јасно је да им је заједнички непријатељ Србија, али није јасно који је интерес Хрватске, која као члан НАТО-а не може да повуче ниједан озбиљан војни потез, поготово ратни, на своју руку”, наводи наш саговорник. Оваква војна груписања не сматра добрим за регион. „Стиче се утисак да је реч о груписању које би сутра могло да води некој конфронтацији. А изјаве које долазе с албанске стране демантују да ти споразуми нису уперени против било кога. Кад разговарате у четири ока с дипломатама јасно показују да њихови аргументи нису довољно убедљиви ни за једну страну. А тешко да и сами верују у то што говоре”, каже наш извор, који наводи да је истина што Руте наводи да НАТО нема ништа с тим.
Ипак, признаје да ови споразуми нису случајни и да вероватно постоји позадина која у овом тренутку није јасна. Каже да му није јасно како ће земље НАТО-а које ће убудуће морати за одбрану да издвајају пет одсто из свог буџета налазити новац и за неко друго наоружање, када ће им и ново издвајање за оружје бити озбиљан ударац на економску стабилност. Ипак, не одбацује могућност да би можда могло да буде проблема.
„Кад мало боље поразмислим, мислим да сте у праву, јер кад две земље потпишу неки споразум о сарадњи у одбрани, то је нормална ствар. Али када то ураде три актера за столом, то је већ пакт, и показује некакво прегруписавање које свакако није случајно и свакако има неке посебне намене. Свака земља чланица НАТО-а има право да мимо ове војне алијансе има неку своју одбрамбену политику и свака земља је суверена да има неки свој угао гледања на спољна питања која се тичу безбедности. Могу се они додатно наоружавати, али ми је незамисливо, уколико би дошло до војног сукоба, рецимо на Косову, да би Хрватска ушла у рат. Тај сценарио није могућ чак ни да је на власти у Загребу нека екстремна антисрпска власт”, наводи наш саговорник.
За разлику од њега, из безбедносних сектора имају другачије виђење и тврде управо супротно – да се иза ове приче, без обзира на то колико се премијер Хрватске Андреј Пленковић правио невешт, крије интерес Хрватске коју су једногласно прихватили Албанија и тзв. Косово. Наводе да је у региону једини озбиљан сукоб могућ између Србије и Хрватске и да је овај тројни савез уперен управо против Београда и српских интереса у региону. Поготово уколико би дошло до евентуалног проширења овог пакта на Северну Македонију, Бугарску и Турску, што би представљало реалну и то немалу опасност по Србију.
„Иако нема опипљивих доказа, изгледа да је основа овог тројног пакта локална и регионална. Мислим да је главни корен те иницијативе хрватска конфронтација са Србијом, уз чињенице да управо из Хрватске стижу не само идеје како треба продубити кризу у Србији подржавањем деветомесечних уличних протеста”, наводи наш извор, који је добар познавалац безбедносних кретања у овом делу Европе.
Каже да су односи две земље све гори и да се криза све више продубљује. „За све је Србија главни и дежурни кривац и све што се ради јесте да се она дисциплинује и обузда. Можда је све што се ради део стратегије да се уз помоћ Шмита озбиљно уздрма Република Српска, а да се Србија, пре свега, војно и политички, држи подаље од овог ентитета. Није случајно што је недавно направљен тај савез, само треба видети који је прави интерес и циљ, а то није стабилност Србије”, каже овај саговорник из безбедносних кругова у нашој земљи и додаје да га забрињава стратегија тзв. Косова, која очигледно није смишљена у Приштини.
Један од разлога блиске војне сарадње јесте у покушају заједничког лобирања у Вашингтону да би евентуално добили повољнију цену за неке врсте наоружања. Наиме, уколико би ове две земље и део Србије под контролом УН одлучили да купе оружје од САД, имали би нижу цену на количину. Међутим, све то није безазлено јер би две земље и српска покрајина могли да користе заједничке лобистичке групе у САД за своје интересе, који тешко да су на страни Срба и Србије. Управо због тога веома је важно да Београд има што боље односе са Вашингтоном и какву ће САД имати перцепцију према западном Балкану. Уколико дипломатске акције Србије у Стејт департменту и Белој кући буду биле високо цењене, онда потписници ове декларације са својим политичким менторима из западних кругова неће моћи да остваре своје циљеве.
Политички аналитичар Сава Стамболић каже да тај неформални војни савез, за који они тврде да то није, али да је јасно да по свим својим карактеристика то јесте, пре свега служи да се покуша стављање Србије и под неку врсту војног притиска. За „Политику” каже да треба имати у виду снагу албанске војске и нелегалне „косовске војске”, које представљају скромну војну силу која има ограничени капацитет, али да додатну дозу озбиљности чини то што се везују за Хрватску.
„То везивање за Хрватску отвара перспективу да и ове албанске формације постану много снажније у наредном периоду. Међутим, све то неће бити довољно да обесхрабри или заустави Србију, јер наши капацитети за развој и ово што сада имамо, али и оно што је у перспективи, вишеструко превазилазе све три ове групације заједно. Тако да је сасвим логично од наших непријатеља да покушају да их повежу, остваре сарадњу и оснаже притисак на Србију јер су очигледно схватили да наша земља има много више капацитета и да Србија толико незадрживо, снажно и јако напредује у тој војној сфери, где је потребно хитно нешто предузети. То се сада ради и на политичком плану унутар саме Србије покушајима дестабилизације, а и на спољном, стварајући такав прстен претње усмерен против наше земље којим покушају да окруже Србију”, истиче Сава Стамболић.
https://www.politika.rs/scc/clanak/695315/agre-si-ja-troj-nog-pak-ta-za-udar-na-srp-ski-na-rod
