Има доста људи који сматрају да завере не постоје, други су пак убеђени да све функционише на основу њих, али и у том случају и даље много тога остаје недоречено, те ћу овом приликом покушати да дам приказ психолошког тумачење завера и завереника.
Наиме, основна људска преокупација јесте борба за моћ. Од борбе међу супружницима, ортацима, колегама на послу... и да не набрајам даље, што аутоматски ствара хијерархију моћи групе - било које групе (или друштва), коју је графички најлакше приказати обликом пирамиде.
У зависности од типа друштва, моћ се може остварити на више начина: физичком снагом, новцем, степеном образовања, личном харизмом, друштвеним везама... или комбинацијом поменутих (и непоменутих) начина. Када успе да освоји извесну моћ, онда се код особе јављају две нове потребе: да освојену моћ задржи и да је увећа. Како би остварили та два циља они који поседују одређену друштвену моћ се удружују, стварајући на тај начин групу моћних људи. Овим удруживањем не долази до простог сабирања моћи - 1+1+1=3, већ до њеног множења - 1x1x1=27, чиме се брзо шири број људи над којима они успостављају моћ.
Како би заштитили моћ коју поседују од оних који би могли да их угрозе или им је преотму, група (или групе) своје деловање и само постојање скрива од других људи, јер ако се не зна да нешто постоји, онда се то нешто не може ни угрозити. Иако је група невидљива, последице њеног деловања нису, те да би спречила могуће откривање, она организије неколико диверзија ради одвлачења пажње са себе. Пажња се увек одвлачи што даље од себе, за шта се измишљају кривци којима се приписује сва моћ и сва кривица за почињена дела. Суштина је у томе да се ти кривци никада не могу ухватити и привести правди, јер су увек у питању невидљива бића из других димензија (Гмизавци Дејвида Ајка) или непостојећи Хазари.
Ову диверзију која се заснива искључиво на вери, папско-рабинска коалиција шири путем медија и окултних друштава, што за последицу има да временом у ту причу поверују чак и многи озбиљни истраживачи.
