,,Mogla bi da se namontiraš ponekad, znaš. Nisu te obline da se kriju!" čujem kako mi po ko zna koji put dele savete drugarice i prijatelji. ,, Otkrij se malo, nabaci štiklice, dekoltiraj..." ! 
Još su pećinski ljudi ubijali životinje i oblačili se njihovim krznom da bi sakrili nagotu,a mi, kako civilizacija odmiče, sve se više razodevamo. Jednog dana ćemo hodati goli ulicama. Ura, naturizam! Ko u Lepoti poroka.
Tu se ja stanem i zapitam. Otkud tolika silovanja, pedofili, perverzije i abnormalnosti? Zašto devojčica u šestom osnovne mora da bude obučena kao Lady Gaga?! I što, dete, toliko želiš da odrasteš?! U tvojim godinicama su devojčice plele vence od cveća, igrale se lutkama i pisale prva ljubavna pisma u hladu nekog drveta, sve kikoćući se i plašeći da je ne ukeba majka ili otac. Jedini ukras na njoj bio je cvet divlje trešnje i biserni zubi. A danas! Ona ne može u školu bez šminke i dekoltea. I onda, abortus, kao pečat za ceo život. A ona samo trpi i niko više.
Pa, nismo mi žene izmišljene da budemo takve. Znači, sad sve treba da, ko u dućanu, izložimo svoju robu u izlog. Ko voli, nek pipne. Kao u kineskoj radnji. Neko uzme sat, vidi da li radi, čukne ga dva, tri puta i kad vidi da ga je pokvario, odloži ga po strani i žurno se skloni. Krhke stvari se ne daju više popravljati.
Nekom je i ta mala bila krhka šala, stvar koja je na prvi pogled simpatična, lako dostupna... ali, brzo se pokvari i na nju padne prašina.
Još su pećinski ljudi ubijali životinje i oblačili se njihovim krznom da bi sakrili nagotu,a mi, kako civilizacija odmiče, sve se više razodevamo. Jednog dana ćemo hodati goli ulicama. Ura, naturizam! Ko u Lepoti poroka.
Tu se ja stanem i zapitam. Otkud tolika silovanja, pedofili, perverzije i abnormalnosti? Zašto devojčica u šestom osnovne mora da bude obučena kao Lady Gaga?! I što, dete, toliko želiš da odrasteš?! U tvojim godinicama su devojčice plele vence od cveća, igrale se lutkama i pisale prva ljubavna pisma u hladu nekog drveta, sve kikoćući se i plašeći da je ne ukeba majka ili otac. Jedini ukras na njoj bio je cvet divlje trešnje i biserni zubi. A danas! Ona ne može u školu bez šminke i dekoltea. I onda, abortus, kao pečat za ceo život. A ona samo trpi i niko više.
Pa, nismo mi žene izmišljene da budemo takve. Znači, sad sve treba da, ko u dućanu, izložimo svoju robu u izlog. Ko voli, nek pipne. Kao u kineskoj radnji. Neko uzme sat, vidi da li radi, čukne ga dva, tri puta i kad vidi da ga je pokvario, odloži ga po strani i žurno se skloni. Krhke stvari se ne daju više popravljati.
Nekom je i ta mala bila krhka šala, stvar koja je na prvi pogled simpatična, lako dostupna... ali, brzo se pokvari i na nju padne prašina.
vala baš
