Zapitanost o početku traje od početka.
Tragajući za tim početkom naučnici prave jače i savremenije teleskope, često pomerene u spektru znajući da nije sva svetlost vidljiva;
drugi prave mikroskope i ulaze u razumevanje života kao fenomena svih početaka;
treći razbijaju atome i nevidljive čestice nadajući se da će pronaći onu početnu, najmanju, sadržanu u svemu;
filozofi promišljaju, teolozi sopstvenom verom preispituju samu veru, matematičari formulama dokazuju formule neprestano otkrivajući nove...
I svi koji traže pronalaze jedino što se može pronaći, ono od čega je sve počelo - pronalaze sebe.
Teško im je da poveruju u tako običan, svima dostupan i detinje očigledan rezultat, i nespremni na istinu i nenaučeni na nju odbacuju je i nastavljaju istraživanja.
Ali tada već znaju, i ne mogu se odvojiti od jednom spoznate istine, ma koliko to želeli. Toj istini se ponovo i ponovo vraćaju, sve češće, i, kao u kakvom vrtlogu, u svakom krugu prelaze kraći put od prethodnog, nikada zaista ne dodirnuvši cilj.
Jedino umetnici u tom vrtlogu prepoznaju lepotu, i tom spoznajom, ni ne sluteći da je to naučno nemoguće, stvaraju i menjaju taj vrtlog, jer stvoreno
uvek jeste stvaralac.
, ali dobra. Atmosfera me podseća na Altered Carbon, baš juče odgledala prvu epizodu..
