Vidiš, negde si pomenuo donje potrebe koje se žrtvuju radi viših. Obećao si i link, pa si zatajio
U svakom slučaju, to je tvoje nalikovalo na Maslova, samo što kod njega nacionalizam ne spada u više potrebe.
E sad, kada govorimo o hijerarhiji: meni su partijci nudili stan i funkciju uz uslov da se učlanim i da me stave "na listu". Jer im "trebaju takvi ljudi da mogu da ih pokažu".
Mogla sam da rešim blagoutrobije partijskom knjižicom. Nisam - jer ne bih mogla da živim sama sa sobom. Čast je iznad blagoutrobija.
Ali patriotizam mi svakako nije iznad blagoutrobija jer ga, prosto, nema.
Nema ga u onoj meri u kojoj pošten Nemac nije mogao da gaji rodoljubiva osećanja prema Trećem rajhu. Pogotovo ga nije bilo devedesetih, u jednakoj ga meri nema ni sada kada su se devedesete vratila na velika vrata.
Kada pogledam na onu stranu gde je vlast, nema ga zbog vučića, oskara kojeg treba da dobije i preduzeća koja je nastavio da rasprodaje kao i ds pre njega, nema ga zbog vojvode s humorom adama sendlera i karakterom gremlina, nema ga zbog ds-a zbog kojeg imamo bus plus, jednu od najjačih mafija u regionu i najgori izborni zakon do sad, zbog dveri koje veruju u sve moguće teorije zavera i pod kojima bi paranoja zvanično postala državni modus operandi, koji bi ukinuli vakcinaciju i na velika vrata nam uveli divne zarazne bolesti osamnaestog i devetnaestog veka, zbog raduleta koji je jednak autokrata kao i vučić samo nije imao prilike da se pokaže pred širim auditorijumom i zahvaljujući kome imamo posran zakon o radu, čede skijaša targarijena čije bi indijansko ime bilo džip-koji-leti-u-nebo...
Kada pogledam na onu stranu gde je narod, vidim gledaoce farmi i ostalih rialitija, vidim one koji izlaze na izbore i glasaju za ove gore, vidim one koji prodaju glas za 2000 dinara, vidim cela sela koja glasaju za opciju koja im nudi pun autobus
mlada;
Vidim one koji se plaše da daju otkaz onima koji ih ponižavaju i zlorabe jer nemaju ni muda ni kičmu;
Vidim ljude u fantomkama kako nelegalno ruše.
Vidim beskućnike, vidljive i nevidljive.
Vidim zdravstvo koje ne funkcioniše jer su lekari pobegli preko grane (mojoj ćerki je operacija odlagana tri puta - zbog anesteziologa koji su naprasno bežali)
Vidim školstvo koje se sistematski uništava jer treba proizvesti prosečnog glasača.
Vidim kako je sadašnjim dečacima perspektiva mafija a sadašnjim devojčicama prostitucija. Ukoliko ostanu ovde, naravno. Ukoliko se budu bavili politikom, to im je neka kombinacija mafijašenja i ovog drugog.
Vidim site koji ne veruju gladnima.
I ne vidim nikoga ko bi mogao da promeni to stanje. Da je sad na izborima bio veći procenat neizlaznosti nego inače, možda ne bih sasvim odustala od ove zemlje. Ali ova zemlja ne postoji.
Šume, njive, reke i planine? To imaju i drugi. Junačke istorije i blistave epove? To imaju i drugi.
Ja sam mrtva ako ostanem ovde. To nije metafora, na najbukvalniji mogući način mi je ugrožena egzistencija.
Navedi mi jedan jedini "viši cilj" zbog kojeg treba da je žrtvujem.
Čega to ima u Srbiji što je vredno mog života?
A što se tiče krova koji si stekao - bez
ikakvog početnog kapitala i bez partijskih veza krov si na pošten način mogao da stekneš jedino ako si minimum deset godina radio najteže građevinske poslove od sumraka do svitanja. I ako za to vreme nisi morao da izdržavaš porodicu, nego si sve što zaradiš mogao da štekaš, pritom živeći krajnje asketski.
Meni to, nažalost, nije opcija.
Mislim da bi ipak pre zamenio klupu u parku nego gradonačelnika Štokholma. 
(
