Намерно сам и бирао тему која може да иде у хиљаду праваца. Путовања права. Путовања у сећања. Путовања уз помоћ маште, а и та су у милиона праваца. Путовања у кајања. Путовања у очекивања.
Немој Сања да идеш, кој ти је. резултти су познати од почетка, а тако је увек у окуапцијама. А ми јесмо у окуппацијаи. Можеш само да опутујеш у сам дом окупатора. Веруј ми. Ја сам живео тамо, па сам се вратио кући, срећом. Добро знам шта причам. А и змисли кад би сви тако одмах збрисали. Замисли победи неко од ових других, који су већ били на власти, па да ја одмах спакујем кофере, сачувај ме Боже. С тим што ја могу заиста да бирам где ћу да живим. А ипак сам овде. Чак и кад је она фауна дошла на власт после 5 октобара, ( 5 Окотобар је за Србе датум кад нам се исторјиски догађају фаталне ствари), ипак сам остао овде. Нисам одмах побегао. Ни за време оног манекакена, који нам се смешио са ХТВа, Бориса, кога смо звали Форест Гамп, из Србије нисам побегао. Ни ови сад кад су дошли на власт нисам побегао. Ту сам. И нигде ми не може бити боље него овде. А то знам јер имам искуство путника и човека који је живео у иностранству. У неколико европских престоница, у Канади, а и по африци сам се смуцао. Па сам, Богу хвала дошао.
