Novi poetski konkurs na temu Uspomena

[Baudrillard]

Mika, pobednica konkursa Vreme, zadala je temu USPOMENA.
Pesme (do 2000 karaktera) možete slati do 15.08. do 21h meni putem privatne poruke.

 

[Baudrillard]

Nije stigla ni jedna pesma još uvek, možda je trebalo da pravimo letnju pauzu.

 

[Baudrillard]

Rok za slanje se pomera do petka do 21h.

 

[Goldica]

Mika, pobednica konkursa Vreme, zadala je temu USPOMENA.
Pesme (do 2000 karaktera) možete slati do 15.08. do 21h meni putem privatne poruke.

Dobro veče. Ne snalazim se baš najbolje ovde, nova sam-tj nisam ni ulazila čestito od kako sam se registrovala... I zakasnih za pesmu. Ako to važi još uvek, mogu poslati-ihaj, onoliko... Pesnik sam i prozaist, sa 14 objavljenih knjiga iza sebe...

 

[Baudrillard]

Dobro veče. Ne snalazim se baš najbolje ovde, nova sam-tj nisam ni ulazila čestito od kako sam se registrovala... I zakasnih za pesmu. Ako to važi još uvek, mogu poslati-ihaj, onoliko... Pesnik sam i prozaist, sa 14 objavljenih knjiga iza sebe...

Nisi zakasnila, do petka je rok. Jedino treba da bude nova pesma, koja nije objavljivana.

 

[Goldica]

Nisi zakasnila, do petka je rok. Jedino treba da bude nova pesma, koja nije objavljivana.

Nije, odavno nisam objavila knjigu poezije...

 

[Baudrillard]

Nije, odavno nisam objavila knjigu poezije...

Onda može.

 

[Baudrillard]

Ima dve pesme do sad, nadam se da će do petka stići još neka. Ako ne, objaviću te dve.

 

[Lunja*]

Dobro veče. Ne snalazim se baš najbolje ovde, nova sam-tj nisam ni ulazila čestito od kako sam se registrovala... I zakasnih za pesmu. Ako to važi još uvek, mogu poslati-ihaj, onoliko... Pesnik sam i prozaist, sa 14 objavljenih knjiga iza sebe...

dobrodosla! jedva cekam da vidim glasanje, bas lepo sto imamo i nekoga ko se bavi ozbiljnije poezijom i prozom
a mislim da ce se i Cuvar Uspomena i Napast bas obradovati, zbog kvaliteta tvojih pesama
prosli put je bas bila diskusija da im fali profesionalniji pristup, a mi ovde amateri koji se igraju stihovima, pa eto, lepo da si bar ti tu

 

[Lunja*]

evo jedna od Bukovskog, ja je mnogo volim

Osmeh za pamćenje​

imali smo zlatne ribice i one su kružile i kružile
u staklenoj kugli na stolu pored teških draperija
koje su zaklanjale prozor na ulicu i
majka mi je, sa večitim osmehom na licu, želeći
da svi budemo srećni, govorila: "budi srećan, Henri!"
i bila je u pravu: bolje je biti srećan ako
možeš
ali je otac i dalje tukao i nju i mene više puta nedeljno
dok je
besneo u svom okviru od 185 cm, jer nije mogao da
shvati šta ga to napada iznutra.

moja majka, sirota riba,
hoće da bude srećna, prebijana dva-tri puta
nedeljno, govori mi da budem srećan:
"smej se, Henri
zašto se nikada ne smeješ?"

i onda bi se nasmešila, da mi pokaže kako, i to je bio
najtužniji osmeh koji sam ikad video.

jednog dana su zlatne ribice uginule, svih pet,
plutale su na vodi, izvrnute na bok, a
oči su im i dalje bile otvorene
i kada je moj otac stigao kući bacio ih je mački
tu na kuhinjski pod, i mi smo gledali dok se majka
smešila.


osmeh za pamćenje
Čarls Bukovski

Iz knjige Pesme III, LOM, Beograd, 2007. (str. 139)
Preveo Flavio Rigonat