Novi poetski konkurs na temu FATAMORGANA

[Sojo]

Za neke velike umetnike (pesnike) umetnost nije samo zaljubljenost i lipe u cvetu nego su pisali
pesme za koje vas nekolicina ovde kazete da to nije poezija, da je to strashno, da to treba bojkotovati.
Ovde navodim dva primera, autore vam necu reci, a radi se o dvojici koji su i simboli za poeziju.

Marizibil

Ona po kelnskim ulicama
Čim padne noćni mrak tumara
Svima na meti ljupkost sama
Pa klonula od trotoara
Loče po slepim pivnicama

Osudila se na put zao
Radi makroa rumenoga
Što uvek mirisaše kao
Beli luk On iz šangajskoga
Bordela nju je izvukao

Znam mnoge ljude što svom žiću
Jednaki nisu ni dorasli
Klecaju slični mrtvom lišću
Oči im oganj loše zgasli
Srca im se ko vrata miču

Patka

Gega se prašinom
U kojoj se ne smeju ribe
U bokovima svojim nosi
Nemir voda

Nespretna
Gega se polako
Trska koja misli
Ionako će je stići

Nikada
Nikada neće umeti
Da hoda
Kao što je umela
Ogledala da ore

Bravo gnädige!

 

[Sandveil dance]

Za neke velike umetnike (pesnike) umetnost nije samo zaljubljenost i lipe u cvetu nego su pisali
pesme za koje vas nekolicina ovde kazete da to nije poezija, da je to strashno, da to treba bojkotovati.
Ovde navodim dva primera, autore vam necu reci, a radi se o dvojici koji su i simboli za poeziju.

Marizibil

Ona po kelnskim ulicama
Čim padne noćni mrak tumara
Svima na meti ljupkost sama
Pa klonula od trotoara
Loče po slepim pivnicama

Osudila se na put zao
Radi makroa rumenoga
Što uvek mirisaše kao
Beli luk On iz šangajskoga
Bordela nju je izvukao

Znam mnoge ljude što svom žiću
Jednaki nisu ni dorasli
Klecaju slični mrtvom lišću
Oči im oganj loše zgasli
Srca im se ko vrata miču

Patka

Gega se prašinom
U kojoj se ne smeju ribe
U bokovima svojim nosi
Nemir voda

Nespretna
Gega se polako
Trska koja misli
Ionako će je stići

Nikada
Nikada neće umeti
Da hoda
Kao što je umela
Ogledala da ore

A ko je pominjao zaljubljenost i lipe u cvatu?
Uostalolom ove pesme koje si ovde stavila kao primer daleko su od onog prostakluka.
A postoje i neke druge teške teme u životu, nevezane za ljubav, lepotu i bez prostakluka?
Recimo ovako?

Rainer Maria Rilke – Devinske elegije

PRVA ELEGIJA

Ko bi, da kriknem, ko bi me čuo iz četa
anđeoskih? pa čak i da me nenadno
privine neki na srce: iščileo ja bih
od njegovog snažnijeg bića. Jer šta je lepota
ako ne sam početak strašnoga, koji smo taman
još kadri da podnesemo, pa mu se tol'ko
divimo samo zato što s nehajnim prezirom neće
da nas razori. Svaki je anđeo strašan.
Tako se uzdržavam i gutam domamljiv krik
grcanja tamnog. Ah, koga možemo mi
zvati u pomoć? Ne anđele, ne ljude,
i dovitljive zveri primećuju već
da nismo pouzdani niti kao kod kuće
u tumačenom svetu. Ostaje nam možda
poneko drvo na obronku, da ga viđamo
svakoga dana; jučerašnja ostaje ulica
i razmažena vernost neke navike,
kojoj se svide s nama, te uz nas ostade.
0, pa zatim i noć, noć kad nam lice razjeda
vetar pun svetskog prostranstva, – kome ne ostaje
ona, željena, koja razočarava blago,
ona što trudio očekuje samotno srce.
Da li je ljubavnicima lakša? Ah, oni samo
prikrivaju jedno drugim od sebe svoju sudbinu.
To ti još nije znano? Baci iz ruku prazninu
ka prostorima koje dišemo; možda će ptice
proširen vazduh prisnijim letom da osete.
...

 

[Sojo]

A ko je pominjao zaljubljenost i lipe u cvatu?
Uostalolom ove pesme koje si ovde stavila kao primer daleko su od onog prostakluka.
A postoje i neke druge teške teme u životu, nevezane za ljubav, lepotu i bez prostakluka?
Recimo ovako?

Rainer Maria Rilke – Devinske elegije

PRVA ELEGIJA

Ko bi, da kriknem, ko bi me čuo iz četa
anđeoskih? pa čak i da me nenadno
privine neki na srce: iščileo ja bih
od njegovog snažnijeg bića. Jer šta je lepota
ako ne sam početak strašnoga, koji smo taman
još kadri da podnesemo, pa mu se tol'ko
divimo samo zato što s nehajnim prezirom neće
da nas razori. Svaki je anđeo strašan.
Tako se uzdržavam i gutam domamljiv krik
grcanja tamnog. Ah, koga možemo mi
zvati u pomoć? Ne anđele, ne ljude,
i dovitljive zveri primećuju već
da nismo pouzdani niti kao kod kuće
u tumačenom svetu. Ostaje nam možda
poneko drvo na obronku, da ga viđamo
svakoga dana; jučerašnja ostaje ulica
i razmažena vernost neke navike,
kojoj se svide s nama, te uz nas ostade.
0, pa zatim i noć, noć kad nam lice razjeda
vetar pun svetskog prostranstva, – kome ne ostaje
ona, željena, koja razočarava blago,
ona što trudio očekuje samotno srce.
Da li je ljubavnicima lakša? Ah, oni samo
prikrivaju jedno drugim od sebe svoju sudbinu.
To ti još nije znano? Baci iz ruku prazninu
ka prostorima koje dišemo; možda će ptice
proširen vazduh prisnijim letom da osete.
...

Sinko, Kakvi loši prevodi, da ne kažem glupi. Kad bi mogao da čitaš na švapskom tada bi shvatio i uživao u vrhunskoj poeziji, ovako...
Vjeruj čika Bošku.

 

[Rayela]

A ko je pominjao zaljubljenost i lipe u cvatu?
Uostalolom ove pesme koje si ovde stavila kao primer daleko su od onog prostakluka.
A postoje i neke druge teške teme u životu, nevezane za ljubav, lepotu i bez prostakluka?
Recimo ovako?

Rainer Maria Rilke – Devinske elegije

Lunja je napisala :Uvek za umetnost Lepog,
samo sam se na to nadovezala.
Dvojica velikana su se proslavila mostovima ( ima ih naravno i mnogo vise, ali cu se ja ograniciti
samo na dvojicu). Jedan je napisao roman za koji je dobio i Nobela, a drugi pesmu o cupriji
koja ga je proslavila pa tako 90% njegove slave pociva bas na pesmi Mirabo.
Stihovi, poezija moze da bude i politicka, satiricna, stihovi mogu da budu i o kerushi, a mogu
kao i slike ili romani da opisuju i neke groteskne situacije, i prostakluk i vulgarnost je zivot,
nema potrebe da se pravimo kao da ga nema.

Ne znam cemu sada Rilke ovde.

 

[Sandveil dance]

Sinko, Kakvi loši prevodi, da ne kažem glupi. Kad bi mogao da čitaš na švapskom tada bi shvatio i uživao u vrhunskoj poeziji, ovako...
Vjeruj čika Bošku.

Ne govorim nemački, a uzela sam prvi prevod koji sam trenutno našla na internetu.
Izvoli ispravi me pa stavi bolji, to će mi biti drago a i svima od koristi.

 

[Sandveil dance]

Lunja je napisala :Uvek za umetnost Lepog,
samo sam se na to nadovezala.
Dvojica velikana su se proslavila mostovima ( ima ih naravno i mnogo vise, ali cu se ja ograniciti
samo na dvojicu). Jedan je napisao roman za koji je dobio i Nobela, a drugi pesmu o cupriji
koja ga je proslavila pa tako 90% njegove slave pociva bas na pesmi Mirabo.
Stihovi, poezija moze da bude i politicka, satiricna, stihovi mogu da budu i o kerushi, a mogu
kao i slike ili romani da opisuju i neke groteskne situacije, i prostakluk i vulgarnost je zivot,
nema potrebe da se pravimo kao da ga nema.

Ne znam cemu sada Rilke ovde.

Ni ja, kad nam je tu veliki Sojo...

 

[Rayela]

Ne govorim nemački, a uzla sam prvi prevod koji sam trenutno našla na internetu.
Izvoli ispravi me pa stavi bolji, to će i biti drago a i svima od koristi.

Moj je profesor ( Branimir Zivojinovic) prevodio Rilkea,
cenim da si taj prevod uzela. Odlican je on (bio) prevodilac jer je i sam
pisao poeziju.
Nego, ajde da svi malo spustimo loptu

 

[Baudrillard]

Ajde da te vidim)
Steta sto sam naslove napisala, a ovaj prvi ima i mnogo gadnije stihove u smislu
" a ona svnja, kidnu mi", a i drugi nije stedeo reci opisujuci neke pojave nekakvim
recima koje nisu nikako ni poeticne ni romanticne.
Hocu reci da poezija ne mora uvek da bude lepa na oko, poezija je samo skraceni oblik neke
proze.

Druga je od Vaska Pope, za prvu nisam siguran da li je Rembo ili Apoliner? Pošto kažeš da ima gadnije stihove, pretpostavljam da je Apoliner.

 

[Sojo]

Evo, kad smo se dotakli teme, moj prevod, malo odstupajući od originala. Ima ih mnogo, najbolji je od Z. Golob/a.

.......PISMO MAJCI............................ PISMO MAJCI na Sojin način ( zadržavajući rimu velikana)

Jesi li živa, staričice moja?..................Sija li još dragog lica boja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje...............Živ sam, lutam sve dalje i dalje
Nek' uvečer nad kolibom tvojom..........gori li oganj u sred brvnare
ona čudna svjetlost sja i dalje..............sjaj mjeseca, i on pozdrav šalje

Pišu mi da viđaju te često....................Čujem da šećeš kroz naše mjesto
zbog mene veoma zabrinutu................i zapitkuješ ljude na putu
i da ideš svaki čas na cestu..................pominješ sina pokazujući
u svom trošnom starinskom kaputu......stari kovert i hartiju žutu

U sutonu plavom da te često................U smiraj dana često ti svrati
uvijek isto priviđenje muči:...................gorak privid, gorči od žuči:
kako su u krčmi finski nož....................da mi krvnik dušman u kafani
u srce mi zaboli u tuči..........................sa handžarom na prsima čuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!...........Ne brini i ne strahuj mati!
Od utvare to ti srce zebe....................U žudnji ti jecaj pluća grebe.
Tako ipak propio se nisam..................Manje pijem, samo da te vidim
da bih umro ne vidjevši tebe...............ne, neću dignut' ruku na sebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,...........Ima još nježnosti starice znaj,
i srce mi živi samo snom,...................i želja u ranjenom srcu mom
da što prije pobjegnem od jada..........da krenem ostavim pečalbu
i vratim se u naš niski dom................svu bol da isplačem na krilu tvom.

Vratit ću se kad u našem vrtu..............Doći ću kad ruže kraj prozora
rašire se grane pune cvijeta................procvjetaju gdje sam nekad šeta'.
Samo nemoj da u ranu zoru................Obećaj da me nećeš budit rano,
budiš me k'o prije osam ljeta...............iz mog majko staroga kreveta.

Nemoj buditi odsanjane snove,...........Ne, nemoj, pusti, nek' sanjrim sne
nek' miruje ono čega ne bi:.................i svaki san da posvetim tebi:
odveć rano zamoren životom,.............krhkog zdravlja umoran od svega,
samo čemer osjećam u sebi...............nikad, nikad te ostavio ne bi.

I ne uči da se molim. Pusti!................Ja neću da klečim i molim, znaj!
Nema više vraćanja ka starom............Pred udarcima ni pred šamarom,
Ti jedina utjeha si moja,......................eh, jedina, o, božanstvo moje
svjetlo što mi sije istim žarom.............svjetlo, Ti, ikono pred oltarom.

Umiri se! Nemoj da te često................Ne, nemoj da ulicama lutaš
viđaju onako zabrinutu,.......................i zapitkuješ ljude na putu,
i ne idi svaki čas na cestu...................pominjući sina, pokazujući,
u svom trošnom starinskom kaputu....stari kovert i hartiju žutu.

..........S. Jesenjin..........................................Sojo..............

 

[Rayela]

Sojo

 

[Lunja*]

Lunja je napisala :Uvek za umetnost Lepog,
samo sam se na to nadovezala.
Dvojica velikana su se proslavila mostovima ( ima ih naravno i mnogo vise, ali cu se ja ograniciti
samo na dvojicu). Jedan je napisao roman za koji je dobio i Nobela, a drugi pesmu o cupriji
koja ga je proslavila pa tako 90% njegove slave pociva bas na pesmi Mirabo.
Stihovi, poezija moze da bude i politicka, satiricna, stihovi mogu da budu i o kerushi, a mogu
kao i slike ili romani da opisuju i neke groteskne situacije, i prostakluk i vulgarnost je zivot,
nema potrebe da se pravimo kao da ga nema.

Ne znam cemu sada Rilke ovde.

ti i Lunja se nesto ne razumete bas kako treba, tacnije Lunja u klin, a ti u plocu

Rayela, ja govorim o umetnosti/estetici Lepog i ja postujem tu umetnost, a ti govoris o imenima koja su stvarala neku umetnost i postujes njih bez premca
dalje, ja ne genaralizujem stvari, a ti ubacujes babe i zabe u isti kos
koliko god da se pozivas na esteticku teoriju, da znas da u estetici postoji i estetski dozivljaj
meni prija umetnost Lepog i ja to postujem, jer moj ukus je takav kakav je i moj sens, a tvoja esteticka prizma je tvoja licna stvar

znaci, nisam konformista pa da klikcem kako duva vetar, vec u svemu koristim svoj mozak, svoje srce, svoju volju,

takodje, znam neke Sojine pesme koje su me stvarno dirnule (i on to zna, jer sam mu napisala u pp jos davno)
ali, ono sto je postavio na temu Fatamorgana je bila cista sprdacina u rimi i to mi uzasno zasmetalo, jer je bilo, blago receno, degradirujuce
a njegove emocije u stihovima (ovo Pismo majci, i mislim da je imao jednu Zavicaj ili tako nesto) je sasvim druga stvar

i molim te, Rayela, ako resis da mi repliciras, procitaj me bar dva puta, za svaki slucaj, da se razumemo kako treba

a sad se mislim da li da sklepam i ja neku sprdacinu, pa da ispostujem temu za koju si se stavila u pogon svim svojim estetickim nabojem

 

[kalis]

Jedino sto je ostavilo ovoliku prazninu i tajac nisu objavljene pesme, svi smo imali šansu da napišemo kakvugod hoćemo. Novonastalu situaciju su napravili glasači. Glasali su za pesmu jer su prepoznali ko ju je napisao, a on je "Sojo, znamo ga od pre, divan, fantastican, pun priznanja na ovom polju etc etc..." ako je takmičenje radova, onda je takmičenje radova, a ne biografija autora... Na školskom takmičenju nije fer da pobedi gradonačelnikova ćerka, jer je njegova ćerka, nego dete koje je na tom takmičenju bilo najbolje. Eto. One Sojine pesme, zaista nisu bile najbolje, bez obzira na to da su ukusi različiti. I sam, ako je pošten će reći tako. Ali, opet, bilo je glasanje, pa čemu frka, glasano je tako kako je glasano, komentari posle zaoštriše situaciju skroz, i isprazniše ovaj pdf.
Niko više ne okači ni jednu pesmu, nijednu priču.

 

[Lunja*]

Za neke velike umetnike (pesnike) umetnost nije samo zaljubljenost i lipe u cvetu nego su pisali
pesme za koje vas nekolicina ovde kazete da to nije poezija, da je to strashno, da to treba bojkotovati.
Ovde navodim dva primera, autore vam necu reci, a radi se o dvojici koji su i simboli za poeziju.

Marizibil

Ona po kelnskim ulicama
Čim padne noćni mrak tumara
Svima na meti ljupkost sama
Pa klonula od trotoara
Loče po slepim pivnicama

Osudila se na put zao
Radi makroa rumenoga
Što uvek mirisaše kao
Beli luk On iz šangajskoga
Bordela nju je izvukao

Znam mnoge ljude što svom žiću
Jednaki nisu ni dorasli
Klecaju slični mrtvom lišću
Oči im oganj loše zgasli
Srca im se ko vrata miču

Patka

Gega se prašinom
U kojoj se ne smeju ribe
U bokovima svojim nosi
Nemir voda

Nespretna
Gega se polako
Trska koja misli
Ionako će je stići

Nikada
Nikada neće umeti
Da hoda
Kao što je umela
Ogledala da ore

ovo sto si ovde postavila i jeste poezija, a ne sprdacina u rimi
a umetnost Lepog nije samo i jedino poezija o maju, lipama i prvoj ljubavi, ne znam odakle si to izvukla
lepota zna da bude i tuga, i samoca, i starost... kao sto i ljubav nije uvek lepa stvar u poeziji...

tretiranje forme bez sadrzaja je ono sto meni nije lepo, a to se zove ponekada i sprdacina u rimi

idem sada da sklepam neku sprdacinu u rimi, kad vec Sojo nece da ispostuje svoju temu

 

[Sojo]

Auu, odgonetnite da li je bila naga? Kuku erotskog prostakluka, ma hajde...

................ FATAVILA ................

Iznad horizonta rumen se spustila,
u daljini jata galebova lete.
Srebrne kose pojavi se bijela vila,
površinom skače, pravi piruete

Nad pučinom trepti užarena kugla,
polako propada, na počinak žuri.
Opkorači je vila, o, bože rugla,
nogama brčka, namiguje pa žmuri.

Prva sekanta se uranja u more,
nestaje sa vilom u morske dubine.
Splašeni galeebovi se šepure,
oganj zgasnu nestaše bijele obline.

Mrak, probudi me na ležaljci pjesak,
au, zaspao na suncu crven k'o rak.

Sojo

 

[Lunja*]

Sojo, ne zamajavaj me, idem da sklopim neki fata-katren-morgana, Bau ne moze da postavi glasanje, propasce ti tema

citam te kasnije, mozda ubacis jos nesto, da ne ulazim za dzaba ovde

 

[lahor]

Jedino sto je ostavilo ovoliku prazninu i tajac nisu objavljene pesme, svi smo imali šansu da napišemo kakvugod hoćemo. Novonastalu situaciju su napravili glasači. Glasali su za pesmu jer su prepoznali ko ju je napisao, a on je "Sojo, znamo ga od pre, divan, fantastican, pun priznanja na ovom polju etc etc..." ako je takmičenje radova, onda je takmičenje radova, a ne biografija autora... Na školskom takmičenju nije fer da pobedi gradonačelnikova ćerka, jer je njegova ćerka, nego dete koje je na tom takmičenju bilo najbolje. Eto. One Sojine pesme, zaista nisu bile najbolje, bez obzira na to da su ukusi različiti. I sam, ako je pošten će reći tako. Ali, opet, bilo je glasanje, pa čemu frka, glasano je tako kako je glasano, komentari posle zaoštriše situaciju skroz, i isprazniše ovaj pdf.
Niko više ne okači ni jednu pesmu, nijednu priču.

"Novonastalu situaciju su napravili glasači."
Pošto umemo da čitamo između redova, shvatili smo i na koje glasače misliš.
Ti si glasao kako si hteo i mislio da je najbolje, te si sve pesme izjednačio, mislim Sojin prostakluk i one ostale, koje su dobre.Svima si dao jednak broj bodova. Znači i sam si kalkulisao, verovatno da se niko ne naljuti, pa čak ni taj prostak (po nekima ovde) Sojo.
Pa što ti onda smeta što je neko drugi glasao kako je on hteo i mislio da treba?
U pravu si da su komentari posle zaoštrili situaciju, jer se nepotrebna prašina digla zbog pobede koja nije bila predviđena.
Ovaj pdf nije ispražnjen zbog toga, ispražnjen je odavno iz raznih razloga.

P.S. Izvini, sve vreme sam ti se obraćala u muškom rodu, tek sada ti u profilu videh da sam pogrešila, nije namerno.

 

[kalis]

Bojim se da izmedju mojih redova nije to pisalo.
Jednak broj bodova sam dala jer su mi bile jednake, nijedna mi se posebno nije izdvojila, izvinjavam se. Baš ni za trunku, i onda sam svima dala podjednak broj glasova, jer su me podjednako i takle.
Uopste mi ne smeta kako je ko glasao da je glasao za pesme , ja jesam glasala za pesme, ne za pesnike, jer vas ni ne poznajem dovoljno, iako volim da procitam sve sta ovde ima.
Nisam mislila na ceo pdf nego na ove dve teme gde se objavljuju sopstvene price i pesme...
Verovatno cu se "pokajati" sto sam i ovoliko napisala, to nekako nikad i ne radim.... ali ako za 15min ne obrisem ovo, kasnije necu ni moci ...
a sve sto je ljudsko i od coveka, više mi uopste nije sokantno, samo mi je bilo žao, čemu sve to i tolika buka...bilo kako je bilo, idemo dalje...

 

[lahor]

Bojim se da izmedju mojih redova nije to pisalo.
Jednak broj bodova sam dala jer su mi bile jednake, nijedna mi se posebno nije izdvojila, izvinjavam se. Baš ni za trunku, i onda sam svima dala podjednak broj glasova, jer su me podjednako i takle.
Uopste mi ne smeta kako je ko glasao da je glasao za pesme , ja jesam glasala za pesme, ne za pesnike, jer vas ni ne poznajem dovoljno, iako volim da procitam sve sta ovde ima.
Nisam mislila na ceo pdf nego na ove dve teme gde se objavljuju sopstvene price i pesme...
Verovatno cu se "pokajati" sto sam i ovoliko napisala, to nekako nikad i ne radim.... ali ako za 15min ne obrisem ovo, kasnije necu ni moci ...
a sve sto je ljudsko i od coveka, više mi uopste nije sokantno, samo mi je bilo žao, čemu sve to i tolika buka...bilo kako je bilo, idemo dalje...

Dobro je, bar se u jednom slažemo, a to je da se i ja pitam: "...čemu sve to i tolika buka..."